Подземље је спас

Širenje QAnon teorije zavere van granica SAD, pa i u Srbiji, desilo se pre svega kooptiranjem "globalnih" teorija zavere. Prvenstveno kroz antivakcinaško orjentisani film Plandemic , koji promoviše dezinformacije o pandemiji kovida-19 i priključene teorije zavere o SZO koja podmićuje razne svetske državnike zarad proglašavanja lažnih epidemija, kao i uvek popularne teorije o čudotvornom leku MMS, koji leči sve. Takozvani čudotvorni mineralni suplement ( miracle mineral  suplement ) je opasna mešavina natrijum-klorita, aktivne supstance varikine. QAnon u Srbiji je veoma popularan među zagovornicima antiglobalistickih i antivakserskih teorija zavera. Na prvi pogled, začuđuju njihovo prorusko opredeljenje i nespojivost sa poštovanjem lika i dela američkog predsednika, mada se to lako da objasniti činjenicom da oni ne vide Trampa kao deo američkog establišmenta, već naprotiv, kao borca protiv "globalne hegemonističke Kabale" koja preti da uništi sve suverene naci

Лепо не знам да ли нам техно-компаније које држе овај сајбер свет и буквално читају мисли, или је реч о неком електронском синхроницитету ... Рецимо, у медитацији се сетим онога кад Флојди свирају Set The Controls To The Heart Of The Sun у Помпеји, запишем то само на папир, у "дневник мага" и изађе ми на тјубу та иста свирка, само ствар Echoes . Или почнем да читам књижурину о исламској култури, нисам још ништа цитирао у статусу на фејсу, кад на истом тјубу добијем као предлог клип о суфизму и Лавкрафтовим боговима . Наравно да сам одгледао и клипу се нема шта замерити. Но тамо је поменут рад Јана Алмонда  The Darker Islam within the American Gothic:  Sufi Motifs in the Stories of H.P. Lovecraft   о којем се већ има што шта рећи, почевши од абстракта. This article has two purposes: in the first section, the socio-political place of Islam as topos in the stories of Lovecraft – the various Daemon-sultans, Oriental figures and Arab sages we encounter in his work – is ex

Дело Хијеронимуса Боша Башта земаљских ужитака свакако је веома утицајни класик фламанске уметности. У претходном блогу бавили смо се спољашњошћу и левим панелом овог триптиха, а доста простора остало је за коментаре о позадини дела - времену и месту у којем је настало. Сада ћемо прећи in medias res . Оно што читалац и даље може, то је да посети страницу на Њики или интерактивни водич . Прелазимо на централни панел . Поставка није рај који је приказан лево, али није  ни базирана на земаљском царству. Фантастична створења се мешају са реалним, много шта је преувеличано (рибе, воће, птице)... Имамо мрежу различитих објеката који често продиру један у други. Биљке као и објекти које је човек направио. Слика подсећа на опсаду, а фонтана у средини подсећа на рајску. Зло више не вреба и у форми пожуде нашло је себи отворени пут . Фонтана Вођени пожудом мушкарци окружују групу жена, јашући на биволима, свињама, камилама, свим врстама животиња. Носе јаја, воће... вероватно као дар

Моме правцу је директно замерено да је "филозофски" или чак "теолошки", а да су моја психолошка схватања "метафизичка". Међутим, ја користим извесне филозофске, религијско-научне и историјске материјале искључиво за приказивање психичких односа. Када притом употребим појам Бога или исто тако метафизички појам енергије, онда то морам да учиним, пошто су то слике које се од прапочетка налазе у човековој души. Карл Густав Јунг, Динамика несвесног Јунгова књига Динамика несвесног у доброј је мери скуп његових есеја и предавања, што може да утиче на прегледност. Тако у првом делу О енергетици душе (није наведено да ли се текст другде појављује) имамо накако с неба па у ребра изнету тезу о каузалитету и финалитету. Требало ми је мало да се "укључим", али вредело је. Дакле, "уобичајено" је да се гледа на психологију у каузалним релацијама из нечега следи нешто , а не с обзиром на сврху или циљеве неког процеса, што је телеолошки,

Примитивни појам либида Колико су почеци религијских стварања симбола управо везани за енергетски појам, показују најпримитивније представе о магичној потенцији, која се исто тако може посматрати као објективна снага колико и као субјективно стање интензитета. Илустрације ради, навешћу неколико примера. Према извештају Макџија (McGee) Дакота Индијанци имају следећу представу о тој "снази": сунце је ваканда , и то не одређена ваканда и нека ваканда, већ једноставно ваканда . Месец је ваканда, исто тако гром, муња, звезде, ветар, итд. Исто тако су и људи, посебно шамани, ваканда, као и демони елемената, фетиши и остали предмети ритуала, велики број животиња, а такође и предмети са упадљивим одликама. Макџи каже: "Изразу ваканда би можда боље одговарала реч 'тајна' него било која друга реч, али и овај појам је исувише узак, пошто ваканда може да значи снага, свети, величина, оживљен, бесмртан." Слично ваканди код Дакота, Ирокези користе реч оки , а

Јуче рекох најбољи почетак филма ИКАДА, а сада ћу објаснити, ал без много филозофирања. Не демантујем да ме је инспирисала " ова ситуација ", али је нећу ни поменути. Уместо тога, враћам се у исто тако занимљиво време када сам филм гледао. Мада не могу тврдити, чини ми се да су то биле фамозне деведесете, када се код Тијанића на ТВ Политици СВЕ могло гледати премијерно (ето, биле санкције, немамо ни ми онда обавезе према њима...). Музику која је битан део Тхе Почетка тада сам звао "нека рокачина". Фасцинирала ме мелодичност која се стапа са морбидним, а нисам знао ко пева и у чемер је штос. Касније сам сазнао, али кренимо редом кроз овај клип . This is the way the world ends This is the way the world ends This is the way the world ends Not with a bang but a whimper    T.S.Eliot Ограда и бидљикава жица које звецкају на ветру, тако одајући утисак трошности и не баш велике безбедности (коју би ту требало да нуде). Наравно, видимо обавештење да је то