Постови

Приказују се постови за јул, 2021

Књига одраза

Слика
  „Блажен да си жениче Бабалонин!“, рекао је, „Велика је привлачност Оностраног, онога са друге стране Границе. Не верујемо у ограде које би постојале због природног морала – шта је он до пуке, наметнуте конвенције? Права опасност за људски род не лежи у бунтовницима и отпадницима! Не уништавају они свет, већ они нормални, самодовољни, у својим каналима и јазбинама – поставивши себе за арбитре света, заогрнуте заваравајућим плаштом здравог разума.“ Милош Михаиловић, Књига Одраза Насловна страна са симболима познатим из алхемије, арапским писмом ( луди Арапин Ал Хазаред?), па чак и коловратом - привукла ме је. Тако сам набавио књигу Милоша Михаиловића, мени до тада непознатог аутора (то што ми је био непознат не значи скоро ништа). Кристијан Шарац у Речи уредника наводи да се да се аутор удаљио од узора, Лавкрафта и осталих, чији се "одјек" у почетку видео код њега. Ово је згодна тачка да се крене у некој врсти приказа... Прва прича Анатомија нуминозног (један од кандидата з

Месија Дине

Слика
  Без обзира на то у којој мери цивилизације људи постају егзотичне, без обзира на развој живота и друштва, односно на сложеност међудејства машина-човек, увек постоје интервали самотне моћи, када пут којим иде човечанство, па чак и сама будућност човечанства зависе од сразмерно једноставних чинова појединаца. Из 'Божанске књиге Тлелилакса'  Хербертова књига Месија Дине некако је запостављена. То је сасвим разумљиво. С једне стране овде нема оне епске борбе против Харконена и легија сардаукара, царевих трупа. Већ смо упознали Слободњаке (Фремене), зачин (меланж), јахање црва и остале ствари. Знамо и у чемер је штос са пророчанствима, шта су Бене Гесерит (неки читају и као Џезрит, оставићу као оно ван заграде) поставиле себи као вишемиленијумски циљ и шта су добиле. Дакле, прошао је хајп какав је у Матриксу или Стар Ворсу био постављен у првом снимљеном филму, ако се жели наставити то је тежак циљ у којем је други серијал успео у потпуности, а први није (мада за филм важе дру

Dark konačni osvrt, sa spojlerima

Слика
  Und wenn du lange in einen Abgrund blickst blickt der Abgrund auch in dih hinein Friedrich Nietzche I eto, odgledao sam seriju, dao sebi slobodu da pišem o svemu, uključujući radnju, pa se postavlja pitanje na šta se ograničiti. Jer da bi se ceo fenomen Darka ispratio (da bi se makar pokušalo objašnjenje) bila bi potrebna cela knjiga. U takvoj knjizi (kao nebrojeno puta u radnji same serije) postavilo bi se pitanje - g de je početak?! No pisac knjige bi se verovatno dosetio da se počne od autora serije, njihovih motivacija, kao uostalom u samoj seriji što se shvatilo da osim dva turobna sveta koja vidimo postoji i treći koji ih je kreirao... Kako nemam ambicija, realno ni vremena, da se time bavim, ovo je samo blog, daćemo neke aspekte pa najbolje da krenemo. Zaplet   Dark je serija u kojoj putovanje kroz vreme izrazito komplikovani zaplet, u kojem porodične veze dobijaju izgled kao na slici desno, pa ko je pratio, razumeo je (tokom serije). U blogu napisanom nakon gledanja prve se

Марвелов Локи и још понешто

Слика
  Марвел је изашао са новим издањима (овде ћемо поменути филм и причати о серији) и убрзо је постало модерно пљувати по истим. Тако сам видео да је, иначе мој омиљени, Критикал Дринкер   оплео  по Црној Удовици (Наташи Романов). Рекох, ако треба да се разочарам, разочараћу се сам, па сам гледао филм. Неке замерке заправо и стоје. Ја нисам неко ко баш пажљиво гледа филмове, доста тога ми промакне, па сам тако мислио да ми је промакло одакле она црвена прашина , која ослобађа ум и тело, да тако кажем. Паде ми на ум да су то чак негативци сами створили, али зашто би себе угрозили?! Испада да то није ни објашњено. Такође, једини совјетски суперхерој је могао да се мало шиба Скелетором, односно Скелеторком , па макар и добио батине. То јесу ствари за замерити, али треба ли се одрећи филма због тога!? Почетак је имао доста пребрзе акције, као и крај, није реткост да се у филмовима онда објашњења жртвују, али средина филма је изванредна. И Марвел је добио нову суперјунакињу! Чисто узгред, мо

Дарк филозофија, без спојлера

Слика
  Der Mensch kann zvar tun, wass er will aber er kann nicht wollen, was er will Arthur Schopenhauer Рано је рећи да је ово најбоља серија коју сам икада гледао. Хоћу рећи, то бих могао рећи, ал не волим баш тешке речи. Можда још треба да сазри, да процена одлежи. У сваком случају ово јесте серија коју сам најпомније пратио, што је на моменте било и контрапродуктивно - док нешто записујем (хватам белешке), нечему нисам посветио пуну пажњу; ако сам нешто записао (а нешто наравно не) онда сам дао сопствену градацију важности у серији у којој је и веверица која претрчи улицу битна - како рече једна девојка. На почетку ипак нешто као синопсис, неки би то могли сматрати спојлером, но ценим да се без тога не би могло разговарати. Немачка серија Дарк укључује путовање кроз време, што прави изразито компликоване заплете; под великим је утицајем филозофије Шопенхауера и Ничеа; радња се одиграва у измишљеном градићу, под сенком нуклеарне електране. Блог који сам писао после мог гледања прве се