Kontrapunkt
Zadatak je sm'ješni ljudska sudba, ljudski život snovidjenje strašno!
P. P. Njegoš, Luča mikrokozma
A zatim njegova primjedba o Vojnoj obavještajnoj službi - Military Intelligence – općenito. – Ako potražite pojam Inteligencija u novim svescima Encyclopediae Britannice, bio je rekao, vidjet ćete da je podijeljen u tri poglavlja: Inteligencija, ljudska; Inteligencija, životinjska; Inteligencija, vojna. Moj očuh je savršen primjer Inteligencije vojne.
Kad bi ljudi zadovoljavali svoje nagonske žudnje samo onda kad ih stvarno osjete, kao što to čine životinje o kojima vi tako prezirno govorite, ponašali bi se neusporedivo bolje nego što se većina civilizovanih ljudskih bića danas ponaša. Prirodni prohtjevi i spontana nagonska žudnja ne čine ljude tako životinjski… ne, „životinjski“ nije dobar izraz, on uključuje uvredu za životinje… bolje reći previše ljudski zlima i pokvarenima, nego ih takvima čine mašta, intelekt, principi, tradicija i odgoj. Prepustimo li nagone samima sebi, pričinit će vrlo malo zla.
Aldous Huxley, Kontrapunkt
Prvi citat, mog omiljenog vladike, kaže zapravo isto što i citat Fulke Grevillea na početku Huxleyeve knjige. Samo što kaže, meni barem, mnogo bolje. Britanski pisac je, naravno, koristio ono što mu je dostupno. Njegoš je, sa svoje strane, bio preteča egzistencijalizma, kao i Niče ili Dostojevski, na šta ćemo se vratit. Na te preteče.
Drugi citat me seća na dijalog koji sam imao sa prijateljicom koja je završila anglistiku. Kada me upita čime se zapravo bavim, ja rekoh da je to BI, što je Bussiness Intelligence, a to jopet ne znači (toliko) da je inteligentno ono čime se bavim, već da je reč o izveštavanju. Ona se seti Hakslija i onoga što reče u svom romanu - postoje ljudska, životinjska i vojna inteligencija. Moja je ova poslednja (na poslu) rekoh, vežem konja gde mi gazda kaže. Naravno da sam jedva čekao da to za vrste inteligencija pronađem u romanu.
Izigrao je posljednju kartu i izgubio. Ne, nije posljednja, jer ima još jednu. Pretposljednja. Hoće li i ovu posljednju izgubiti.
Likovi su svakako nešto na
šta treba obratiti pažnju, makar i prihvatili kritike da nisu višeslojni, da se
ne razvijaju, da su karikature. Dame imaju prednost, pa krećemo od njih.
Marjorie je prvi lik koji srećemo. Ona je sva u liku trudne žene uz sve probleme koje to donosi u odnosu sa mužem, uz dozu nezanimljivosti koja je inače krasi. Naravno da će unutrašnji monolozi biti s tim u skladu (onaj kada razmišlja o sudbini zametka je odličan), kao i njene reakcije, sve do na kraju izvesnog mirenja sa situacijom. Njen muž uopšte nije zanimljiv, jedino je u vezi njega lepo opisana potreba da se strast poveže sa nežnošću. Lucy, njegova ljubavnica, je ona kojoj nežnost ne treba. Pre je moderna devojka iz pesama nego što bi danas bila „feministkinja“ u pro et contra prepucavanjima (kakvih je pun tjub). Ona je samostalna, plaća svoje račune i ne voli (o)sećanja jer ona ne mogu stati u avion kojim se putuje (u moderna vremena XX veka). Elinor ima problem sa fizičkim kontaktom i osećanjima, nekako ima sina sa svojim mužem (podseća me na čuveni Monty Python skeč u kojem porede katolike i protestante). Ona će biti privučena harizmom Everarda Webleya, da bi nekako prelomila da razmenjuje dodire s njim. Ali njen sin, s kojim je isto hladna, će oboleti pa umreti od meningitisa, tragično će ostati bez obojice…
Ilidge je komunista koji ima interesantan
posao i neke nerazrešene stvari u vezi svog porekla/porodice. On je više
zanimljiv za ogovaranje, kako njegov materijalizam postaje prevaziđen (Ernst
Mach, Edington, ostalo što smo nazvali neutralni monizam kao nova
alternativa). Na kraju će postati zanimljiv kao neko ko će se skoro pa bukvalno
usrati pred direktnom akcijom. Ali dobro, ako je ta akcija ubistvo, ne može to
svako da svari…
Rampion je meni zanimljiviji,
mada njegov model D. H. Lawrence nije bio oduševljen, dapače. Rampion je sav
u rantovima, kako reče jednom jedna o čuvenoj prepisci Howarda (autor
Konana) i H. P. Lovecrafta (nisam čitao). Kaže Howard je hvalio divljake, što
ne čudi naravno, pljuvao civilizaciju, a H. P. Majstor će mu ko picajzla –
dragi prijatelju, nisi u pravu zato, zato i zato… Rampion je dakle neko ko će,
ne toliko hvaliti Konana, uostalom nema primer, koliko žaliti nad industrijalizacijom
i svim posledicama. Dobar deo kraja romana je baš to – lament nad modernim
svetom – možda neki preludij za Vrli novi svet.
Lik koji spada u dosadnije, što
možda ne treba da čudi, je onaj kojeg je sam Huxley modelovao prema sebi.
Philip Quarles je više među hladnim činjenicama, nego međuljudskim odnosima.
Način da postane zanimljiv je jedino kroz njegov dnevnik, zabeleške.
Fašizam? Da li je Everard Webley fašista? Bilo je tumačenja da je njegov lik zapravo Mosley, a ako je tako onda je Huxley imao veoma preciznu predikciju. Jer kad je pisan Kontrapunkt, Mosley je bio u jednoj od tri mainstream britanske stranke. Treba reći da tada fašizam nije bio neki generički pojam pa, mada se (u prvom delu kad Webleyu nema mnogo reči) pominje Mussolini više puta, ni po čemu ne deluje da Everard sledi njega. Ali sledi duh vremena, što je više puta rečeno, i u čemu se ne razlikuje mnogo od laburista (socijalista), konzervativaca i koga već… Osim po organizaciji svoje stranke.
Takođe bi nam program njegove
stranke izgledao suprotno fašističkom koji je propovedao „ništa van države“. Au
contraire, britanski slobodnjaci su za minimalnu državu, i previše
minimalnu, rekao bi jedan od aktera romana. No to ne bi bila nepremostiva
prepreka, ako bismo recimo gledali ponašanje današnjih desnih libertera.
Uostalom, kada im se sa konja obraća (scena koje me podseti na Idole i pesmu Moja
si) Everard će tačno podsetiti na spartansku falangu koja sabira
individualne snage. Slobodne (po njihovoj definiciji) pojedince. Baš kao u
tekstu one ozloglašene himne Tommorow Belongs To Me.
Zaključak: delo obojeno
neverovatnom erudicijom i paletom živopisnih, mada ne mnogo dubokih likova,
Kontrapunt prikazuje tadašnji zeitgeist. A kako se istorija nakon sto
godina svakako rimuje, čak i ako se ne ponavlja (kako bi rekao Mark Twain),
onda…
Коментари
Постави коментар