Borba protiv Mordora

 

Kakva je moja družina i u kakvom pohodu mi moraju pomoći?

Nekada davno, dok sam studirao a možda i ranije, ta era za mene je era pre Tolkina, negde sam pročitao da je Gospodar prstenova inspirisao generacijuhipika. Tada sam se uglavnom bavio Dinom Frenka Herberta (barem što se fantastike tiče), taj iskaz mi se svideo, ali je nekako primljen k znanju. Nisam proveravao da li je bilo tako, ni sad ne nameravam, ovo je tekst o mojim intimnim osećajima, a što se tiče delovanja  o spoljnoj realnosti.


Ali šta bi to moglo biti? Osim što je Led Zeppelin pominjao Mordor (pesma Ramble On) i neko reče da je prirodni soundtrack za Middleearth, valjda je reč o nečem jačem, aktivističkom? Uostalom, ja sam bio panker, hipike baš nisam mirisao. Da li je taj neko kod koga videh povezivanje hipika i dela profesora Tolkina mislio na borbu protiv vlada i multinacionalnih kompanija? Danas, a bogami i juče, rekli bismo Novi svetski poredak. Pa sve se to složilo kad sam gledao filmove.

No treba znati nešto i o pozadini svakog dela, pa i Gospodara prstenova. Sam profesor Tolkin bio je veliki protivnik metafore i alegorije. Smatra se da je to jedan od razloga zašto se o pomenutoj Dini, kada je upitan, izjasnio biranim rečima i veoma negativno. Posmatrati začin kao metaforu za naftu, a Velike kuće kao kolonizatore na Bliskom istoku, valjda je previše površno. Tako se sam Tolkin više puta ograđivao od toga da se bilo koja grupa ljudi posmatra kao Orci (što upravo imamo danas u jednoj od ratnih propagandi), dok je s druge strane rekao „svi smo bili Orci u Velikom ratu“. Strane sveta i nesumnjivu pristrasnost sproću istih, valjda isto ne treba shvatiti bukvalno, a ni metaforički. Ali lako ćemo za Orke, Istok i Jug, koji valjda i sami ne vole Mordor. Šta ćemo sa Sauronom, odnosno Mordorom?


Treba imati u vidu da autor nije „vlasnik“ svog dela (osim naravno u smislu autorskih prava), kao što ni bilo ko nije vlasnik svoje reči kada je jednom izgovori. Pre može biti njen rob... Mi ne znamo motive autora, možemo ih naslućivati, možemo zaključivati o njima čak i ako se sam autor ograđuje. Jer šta ga je inače navelo da piše ovako a ne onako? Nema sumnje da možemo videti negativan stav prema kolektivizmu, koji je svakako u Mordoru, makar ne videli u toj zagušenoj zemlji metaforu za boljševike ili naciste. Takođe nema sumnje da će se baš Okrug (Shire) vidi kao nekadašnja Merry England, srećna zemlja pre industrijalizacije, a možda i pre kolonijalne imperije. Tolkin dakle vidi kvalitete (nekadašnje?) evropske, anglofone, zapadne kulture i da je ona pod napadom stranih sila. Ukazujem da ovo shvatanje nikako nije rasizam.

Uostalom, pogledajmo sam odnos rasa (ili naroda kako Profesor kaže). U samoj Družini prstena imamo heterogeni skup ljudi, vilovnjaka, patuljaka i polušana (Hobita). Dakle, svih osim Orka. Ključnu ulogu ima Hobit (dakle ne čovek, nego njegova manja verzija) a odlučujuć će biti upravo bivši Hobit, kreatura Golum, za koga Gandalf kaže da će imati svoju ulogu. Ipak, čovek je taj koji ostaje dominantan na Srednjoj zemlji, pošto se (nadmoćniji?) vilovnjaci povlače na Zapad. Arda (Zemlja) napreduje, ali se ponešto u tom napretku gubi. Stavovi profesora Tolkina su stavovi dobrog konzervativca.

*             *             *


No već kada je profesor Tolkin završavao svoje epohalno delo, nacizam je odavno poražen, fašisti su ostali tamo neke diktature koje bolje ne pominjati („ako je kučkin sin, naš je kučkin sin“, rekli bi Amerikanci), neka svetska revolucija pa ni invazija komunista (Rusa kao večnih neprijatelja) nije bila izgledna... Možda bi se već tada moglo reći da Zapadu ide bolje u toj pozicionoj borbi, ali bilo je i ko nije bio komunista a da se sa politikom istoga nije slagao. Protesti protiv rata u Vijetnamu... Dakle, ima ko je Mordor video baš kod kuće, a mogao je tako nešto naći u samom Gospodaru prstenova (iako sam njegov autor nije voleo alegoriju). U knjizi, ali ne i filmu, Povratak kralja imamo kako se Saruman lažno predstavio pa na kratko zavladao Okrugom i to posle pobede u Ratu za Prsten. Mnogo ranije, više hiljada godina ranije, sam Sauron je tako zavladao Numenorom kao najsvetijom zemljom Zapada i usadio im hibris da zarate protiv samih bogova (Silmarilion). Nije li nas Profesor na nešto upozorio?


A kako to korespondira za čitaocem/gledaocem koji nije sa tog Zapada, nije deo Prvog sveta? Pogledajmo jedno drugo delo, koje nije bežalo od metafora – film 300. Hrabri Spartanci izdržavaju protiv invazije Azijata (Persijanaca) koji su u filmu predstavljeni kao crnci (sic!); povrh svega, na kraju filma, pred jednu drugu bitku, Grk će reći svojoj vojsci da se bore protiv „istočnjačkog misticizma“! Ne može biti više brutalno jasno. Ipak neko drugi, neko ko nije Zapadanjak, Srbin recimo, bez obzira na sve video je Ameriku kao globalnu silu koja napada (dakle kao Persiju), a njegove malobrojne sadruge kao onih 300 Spartanaca. Pa jedna nacionalistička stranka imala je meme sa slikom falange i rečima „I da nas ostane 300 priča će biti ista!“ Moram priznati da sam se valjao od smeha i rekao kako je to mnogo jako...

Vratimo se Orcima i Mordoru. S jedne strane neko može videti sebe kao globalnog Orka, žrtvu CNN-propagande, onoga kojeg se moćni na Zapadu boje. Rekoh već da se izraz bukvalno koristi u propagandi i korišćen je – u međunarodnim pa i u unutrašnjim sukobima. Sa druge strane, ovu nadmoćnu silu možemo videti kao Mordor, ovozemaljski jak, a naše kao malenu vojsku koju je Aragorn doveo pred zidine Mordora. Možemo, a pametnije je tako, videti kako se prava borba vodi drugde (ekipa koja treba da uništi Prsten), što je svakako kvalitet dela epske fantastike...

Najzad, reči monahinje na jednom davnom protestu, nije danas bitno povodom čega – Antihrist nije osoba nego sistem! Možemo li to zaključiti kad vidimo depersonalizovanog Saurona, svedenog na svevideće Oko? Borba protiv Mordora onda je borba protiv sistema.

*             *             *


Najzad šta može biti Mordor za bilo koga od nas? Može biti bilo šta! Mogu biti nerazumnji ljudi koji nas okružuju, posao gde nas teraju da radimo, državni sistem, strana sila... Zašto onda reći Borba protiv Mordora?! Zato što poetski lepo zvuči, i motivišuće, as well. Tvoja borba nije samo tvoja, nego i borba za princip, za slobodu, ma koliko trivijalna ona inače bila. Jer svi smo igrači na svetskoj sceni. Ah da, možemo naći i univerzalni razlog – boriti se protiv predstavljanja ljudi kao Orka.

Pa kakva onda treba da bude naša družina, ona koja će se boriti protiv Mordora? Pre svega, treba da ima zajedniško viđenje šta je Mordor. Bez toga nema ničega. Moramo znati ko je glavni neprijatelj (protiv kojeg smo se okupili) i toga se držati barem dok smo zajedno. Viđenja ljudi se mogu i trebaju razlikovati, ali svako bi trebalo da ono protiv čega su svi iz Družine ima na vrhu liste svojih prioriteta.


Družina treba da je raznolika, ne nužno svojim izgledom, ali svakako svojim znanjima, mogućnostima, pa i stavovima. Dozvoljeno je pa i dobro zadirkivanje članova grupe, zdrava konkurencija pa i svađe dok ne urušavaju opšti cilj (Legolas i Gimli).

Tolkinova Družina ima ogroman cilj – uništenje Prstena koji je samo Zlo i sva moć Mordora (Saurona). Postoje takvi ogromni ciljevi u životu (istoriji), iz njih nastaju velike priče, često se istaknu mali-veliki ljudi... Ali češće ćemo u životu imati niz malih ciljeva, trčati maraton... Družina ne treba da misli da je manje vredna ako ima dostižne ciljeve.

Družina treba da ima predvodnika ili barem inspiratora. Jasno je, mislim na Gandalfa. Ne mora uvek biti u pravu, kao što je on bio, ali mora sagledavati jasno ciljeve. No nužno je i da članovi Družine mogu funkcionisati i kad se razdvoje i kada su bez nje(ga) neki ili svi (u Gospodaru prstenova praktično cela druga i treća knjiga). Ako se zna šta je (trenutni) cilj, može se i samostalno ili u manjoj grupi delovati.

Družina treba da je odgovorna, da stoji nogama čvrsto na zemlji. Osim što su ciljevi dostižni i sredstva su realna i – što je veoma bitno – neće prouzrokovati štetu veću od rezultata poduhvata. Družina nije mogla da usvoji lako rešenje, recimo da Prsten baci u more. Takođe, uzimanje i korišćenje Prstena (za borbu protiv Mordora) nije bilo samo etički problematično nego je i nešto što je iskustvom dokazano kao veoma loše rešenje. Družina treba da na osnovu onoga što je bilo vidi ono što će biti.

Najzad, Družina treba da je spremna na žrtvu. Uopšte ne moram ponavljati kakve su žrtve podneli članovi Družine prstena, na šta su sve bili spremni. Bilo koji cilj, čak i ako je najdostižniji, traži neka odricanja. Da bismo dobili sve, moramo žrtvovati nešto. Neko će raditi što nije ranije radio, ostati bez nečega bez čega „ne može“, propustiti nešto što „mora“. Ne bih sad upotrebljavao fraze kao što je „zona konfora“, ali stvari tako stoje.

Sa takvim kvalitetima grupa ljudi se može boriti protiv nečega, ili za nešto, a da svaki njen član sačuva svoju autonomiju, slobodnu volju, bude ličnost. Ciljevi mogu biti bili šta u društvenoj ili radnoj sferi, mogu biti u domenu ekologije, ljudskih prava, sloboda, rata protiv rata i slično.

Do pobede!

Ivan Vukadinović

Коментари

Популарни постови са овог блога

Уранска и хтонска божанства

Каже није наше

Logički problem indukcije