Шта је са сликама украденим из Дома Народне скупштине

Из Културног додатка "Политике" од 20. јануара 2018. године сазнао сам да је после убиства краља Александра Обреновића запаљена његова кућа у Такову, коју је народ тог краја саградио кулуком и да је преостала имовина из запаљене куће распродата.

Не тврдим да неке особе које данас живе у Србији или изван ње то нису знале, али та чињеница мени заиста није била позната. 

Неких сто година касније дошло је до сличног догађаја - паљења и пљачкања Дома Народне скупштине у Београду који је, свакако, саграђен вољом и о трошку народа Србије и других народа који су у време изградње живели у заједничкој држави. Том приликом је нестао одређени број уметничких слика, које још нису пронађене и враћене. Што је још чудније, о томе се не пише и не говори јавно.

Како "власнике" ових слика није срамота што поседују нешто што није њихово или су то купили од препродаваца на нелегалан начин? Зар им није познато да постоје фотографије украдених слика и да ће их кад-тад неко препознати у њиховој кући или стану? Ако се то не деси њима - десиће се њиховој деци или наследницима!

Због чега медији не објаве списак украдених слика и фотографије са основним подацима о делима (аутор, димензије, коришћене технике...)? Због чега МУП Србије не огласи да се слике могу вратити анонимно, без икаквих санкција, на одређено место попут оружја за које не постоје дозволе?

Људи греше, али треба им дати прилику да се покају, да исправе грешке. А скупе слике свакако нису код сиромашних и необразованих, већ код оних других, који знају вредност уметничких дела.

Милош Јанковић,

Београд

Политика, Међу нама