Užasi postmoderne: jaje i sperma

Na primer, često je navođen članak antropološkinje Emili Martin "Jaje i sperma" u kome se navodi da se "crtež jajne ćelije i sperme koji je opšteprihvaćen kako u popularnim tako i naučnim prikazima reproduktivne biologije, zasniva na osnovnim stereotipima naše kulturološke definicije muškog i ženskog". "Ti stereotipi impliciraju ne samo da su ženski biološki procesi manje vredni od muških već i da su žene manje vredne od muškaraca". U takvoj literaturi, tvrdi se, imamo "pasivnu", "krotku damu" jajnu ćeliju, naspram "aktivne", "mačo" sperme muškarca. Izgleda da bi se zaista moglo reći kako opisi iz nekih udžbenika primenjuju tako tendenciozan prikaz, međutim, ima tu još nešto. Prema mišljenju postmodernista, patrijarhalni naučnici, s obzirom na njihove subjektivne i politički kontaminirane pretpostavke, neizostavno su pogrešno shvatili taj odnos. Jer sada se veruje da (žensko) jaje "zgrabi (mušku) spermu" (koja je pre toga morala da prevali dugačak put). Međutim, da li muška ideološka predubeđenja o muškoj superiornosti i agresiji, zapravo, koče ili blokiraju prodor ovog novog pogleda na problematiku? Ima li smisla reći, kao prikaz naučne aktivnosti, da su takva predubeđenja mogla da predstavljaju prepreku te vrste? 

Kristofer Batler, POSTMODERNIZAM Sasvim kratak uvod

п.с. После овога говор Ђинђић, доктор Зорана о 30.000 сперматозоида делује као право освежење.