Постови

Приказују се постови за јануар, 2018

Секуларизам: наука, образовање и инжењерство

Слика
Рецимо да ме занима шта каже наука , шта је здраво јести. Према мојим ограниченим знањима (а видећемо зашто оправдано сумњам да бих стварно више знао да тему више пратим) здравија је она исхрана заснована на протеинима и мастима, од оне засноване на угљеним хидратима. Но не тако давно, пре рецимо пола века (пре пола века је иначе била "револуција" из 1968.) масти су биле на злом гласу. Показало се да то није тачно. Али, да ли се показало?! После сваког научног налаза требало би да стоји,  не тако ситним словима:  према тренутним резултатима истраживања . За коју годину можда јопет буду угљени хидрати здравији од масти, теоретски можда чак и од протеина... Већ сам давао ово као пример, па су ми говорили "па једи" ово или оно, заборављајући оно с почетка рецимо , односно да ја дајем само пример (мада не сасвим небитан). Па ајмо сад полако. У некој " објективној реалности " најздравије је исхрану заснивати на угљеним хидратима, или протеинима, или про

Легенда о Коловрату

Слика
Монголска хорда Бату Кана прегазила је и преплавила Русију, освајајући током зиме (што никоме другом није успело), користећи залеђене реке како саобраћајнице за своју коњицу и опсадну инжењерију. Руски градови падају, укључујући и Рјазањ. Ипак, то не искључује појединачне примере јунаштва, незаписане фусноте историје које могу постати легенда. Тако за филм Легенда о Коловрату не можемо рећи да контрира познатој историји. Један од два режисера, Џаник Фајзив каже да се нису фокусирали на историјске детаље, већ су на основу познатих чињеница створили епски свет. Дакле, овде имамо на делу стварање савременог мита, у позадини историјских догађаја. Као да неко сада измисли и филмује лик Краљевића Марка, или (да се нашалим) направи озбиљну верзију Астерикса и Обеликса сличнију Господару прстенова ... Овај филм има упадљивије сличности са филмом 300, чак је један филмски критичар рекао да је то "православни 300". Један други рече како постоји сличност феминизираног Ксеркса и

Бранио им римски папа...

Слика
Нико нема што Србин имаде, па ту спадају и два писма две Нове године. Јасно овде ћемо причати о оној коју у народу зову "Српска", а у вестима (посебно јавног сервиса) "по јулијанском календару". Кад сам био тинејџер и студент волео сам ту Нову годину. Пре свега зато што се тад не чује толико оно "Срећна Нова година" што је 31.12. знало да смара. Посебно ако ту додамо и ону предновогодишњу атмосферу која је почињала од средине децембра (не знам сад да ли је више нема, тек ја је примећујем једино по гужвама које су остале исте). Те, не знам, да буде боље ... а свака следећа година је била све гора, и такоооо (што би реко Радош Бајић). Тада сам методом просте елиминације дошао до закључка да једино вреди славити оно што се званично зове крсна слава. Нова година? Објашњено. Рођендан? Шта ћеш славити што си годину дана старији?! Свадба? Губитак слободе (мада, волео сам да идем на туђе свадбе). Испраћај? Не бих о томе, ионако омладина више и не зна шта би т

Различитости: Лоше социјалне вештине

Слика
Да кренемо од статуса "на друштвеној мрежи": Читајући шта веле разне пахуљице (свака је посебна и свака се истопи на најмању увреду), односно ови англоамерички „левичари“, видео сам да се све може правдати (истина не увек истим интензитетом) и свака „посебност“ је разумљива осим једне… Не, не мислим на оно бели стрејт мушкарац, јер та се посебност и не признаје, а признају да постоје екстремисти који исте мрзе… мада не сме се генерализовати (а феминисткиње иначе не генерализују?)… Различитост на коју мислим јесу „ниске социјалне вештине“. Чак ако се неке групације жале на дискриминацију (рецимо разне групе мушкараца) на крају се своди на то да имају „ниске социјалне вештине“, а ту ваљда лека нема (и не треба да га буде), ови „чудаци“ су нижа врста, дозвољено је ругати им се (и само по том основу), те ниске вештине ништа не објашњава – оне једноставно објашњавају саме себе и све остало, зашто неко нема среће у животу, и не заслужује емпатију „модерних“. Ајмо сад по

Политичка коректност и ужаси постмодерне на филму

Слика
Изгледа да сам погрешио у свом приказу филма Последњи џедај када рекох да је чак бољи од раније епизоде. У своју одбрану могу рећи да ми "хоризонт очекивања" заиста и није био неки,  нити сам се много занимао за ликове, најзад овај филм само је наставак линије онога у шта се претвара Star Wars сага. Само што је овог пута пређена црта, па филм постаје занимљив за разматрање изван теме самог серијала. Као и после филма Rogue One , и овај би требало оставити "неоцењеним", што би практично значило без стављања на неку листу од којих је филмова до сад виђених бољи, а од којих не. Остварење с краја 2016. и није било из приче серијала, нити има главне ликове оданде (има појављивања култних фигура). Овај филм је тако успешно расточио оно што смо знали као  Star Wars да је то постало феномен по себи... Одгледао сам доста критика и неке су ме натерале на размишљање, са некима се не слажем... Мада могу бити фактички тачне, делују ми као претеривање, скоро као сноуфлејк

Старо власништво и нове злоупотребе

Слика
За проблеме о којима ћу сада писати тешко је наћи реч или фразу која би их једноставно именовала. Већина људи је упозната али треба им да се сете, објаснити им о чему је реч. Па да кренемо од онда када је са тиме почело... После Другог светског рата, као што знамо, спровођена је револуција, односно почело се са изградњом социјалистичког система. У складу са новом парадигмом није било дозвољено да неко зарађује само за то што има некретнине, чак ни ако су оне поштено зарађене према свим правилима ранијег система (дакле, легално, где спада и криминал који није откривен). Добар део непокретности предратних власника је национализован - практично оно што је било потребно Држави, посебно онима који су је оличавали (дакле нова власт, комунисти, "Шеста личка", исл.). Тако су Држава и "нови власници" могли имати чисту ситуацију (мада је тек после још једне промене система постало могуће тим људима да постану власници у за капитализам уобичајеном значењу те речи).  М

Предговор другом издању

Слика
Објављена је ver 2.0 филозофског дела СВЕТ - Познавање Природе и "друштва" Неколико ствари везано је за ово моје дело. То је први не-роман који сам написао, такође и прво дело које се нашло (прво) на интернету. Друга наведена чињеница омогућила је много лакши и смисленији поступак ревизије, пошто сада (јел ‘те) треба само да допишем нешто ново, променим оно већ написано, и слично. Резултат је друга верзија која је пред тобом, драги читаоче. Наравно да ће овде бити промена око словних грешака (понека ће се и даље поткрасти), нечега што синтаксно није ваљано или је просто могло бити боље речено. Понека нова поента ће бити додата, заправо и пре писања овог предговора већ сам нешто додао у одељку где се бавим „друштвом“. Са друге стране, не очекујем нове доказе. Две измене уносим на иницијативу мог пријатеља школованог филозофа (иначе једног од аутора на које се референцирам). Написао сам да ми је Декарт један од мрскијих филозофа. Јасно да то није лепо речено, мада с

Ко је у ствари победио

Слика
Обожавање фригијске мајке богова Римљани су усвојили 204. године пре Христа, при крају своје дуге борбе против Ханибала. Тада су њихови клонули духови били у згодан час окружени пророчанством које се приписује оној мешавини бесмислица, Сибилинским књигама, да ће страни нападач бити отеран из Италије ако се велика источњачка богиња донесе у Рим. Зато изасланици буду послати у њену свету варош Песинунт у Фригији. Поверен им је мали црни камен у коме је моћно божанство било оваплоћено и они га донесу у Рим, где је примљен с великим поштовањем и постављен у храму победе на Палатину. Била је средина априла када је богиња стигла и одмах је приступила послу. Жетва је те године била таква каква одавно није виђена, и одмах идуће године Ханибал и његови ветерани укрцали су се за Африку. Гледајући последњи пут обалу Италије која је ишчезавала у даљини, он није могао веровати да ће Европа која је победила оружје Истока, ипак подлећи боговима Истока. Авангарда освајача већ се била улогорила у с