Постови

Приказују се постови за 2021

Овоземаљска духовност

Слика
  Како свет у ствари функционише , писало је у материјалима рунског курса. Аутор Миро ми је тад-е деловао као цар, јер мислио сам да сам само ја у стању да нешто тако кажем/напишем. Није бито колико људи има толико самоуверености (заправо јесте битно), битно је да то буде циљ у свом проучавању света, односима у које улазимо, па и ономе што зовемо духовност .  Овде ћемо се тиме бавити у три тачке, које ћемо одмах навести циљеви такве духовности груписање (односно избор) интересовања смисао за хумор. Духовни циљеви Без много околишања рећи ћу да су ти циљеви овоземаљски, неки би рекли материјални. Нема ништа у лоше у томе имати секс, добро се најести, видети нешто лепо, отпутовати негде... Наравно, већ видим како се неки буне на ову слику. Неки би рекли да је то банални материјализам, па ако им је то крајњи домет да их питам мало да нису они банално идеалистички . Знате они који кажу "Сад је Свети Лука а славе Ноћ Вештица", а да се притом не запитају шта уопште значи слава и к

Зашто се не изјашњавам по питању вакцина

Слика
 Као што сте већ навикли код аутора ових блогова, тј. мене, ја вам нећу сад износити фактуалне аргументе против једне или друге стране, нешто што до сад нисте знали, само је ето чекало мене да вам "отворим очи". Не, ово су вам (вероватно) већ познате ствари, о којима можда нисте размишљали. Такође, пре него чињенично, ово је логично побијање. Једноставно, поређам "аргументе" једне и друге стране, па гледам колико су конзистентни, вреди ли њихов начин закључивања. Па да кренемо... Зашто не причам ПРО Свака прича, да не кажем пропаганда, треба да има свој циљ, смисао. Који је смисао пропагирања вакцина, кад велики број оних који су исте тражили, тј. "исказали интересовање" и даље чекају!? Да, ја знам да је Србија ту друга у Европи, а седма на свету, или како год (кад-е сам студирао чувени асистент Батавељић је знао рећи да је наш факултет, као и све у нас - први на Балкану, трећи у Јевропи, пети на свету ). Ипак је број оних који су исказали интересовање још

У Шведске и околине

Слика
  Овај блог је инспирисан другим блогом . Наиме, у склопу подсећања на своје раније блогове дошао сам до оног из маја 2017, који сам написао након читања романа Дуги бродови . То ме је навело на размишљања о Шведској некада и сада, уопште о судбини нација у дужем временском периоду. Видећемо овде нешто о Шведској и другим скандинавским земљама, али морам прво рећи да ја ни у једној нисам био, ни туристичи. Дакле, ово је неко предрасуђивање , али је циљ општи, у складу са типом личности аутора овог текста.  Роман Дуги бродови се бави Шведском, уопште људима које данас зовемо Викинзи у периоду ширења хришћанства. Оно што добијамо као често објашњење овог феномена је да је реч о одрастању . Слично можемо чути и о још неким стварима, рецимо увођењу правне државе или чак "превазилажењу девентаестовековне националне свести". Вери вел , има тачнога у томе. Само никако заборавти ноторну истину - после одрастања следе старење и смрт . С тим у вези често се говори да је дете предано

Еленор Катон - Видела

Слика
  Сад кад се та дванаесторица поздрављају, чине то са посебним разумевањем - као кад зидар по дану сретне представника свог еснафа, па размене речите и озбиљне погледе. ... Тајна увек ојачава новостечено пријатељство, као и заједнички утисак да је кривац споља... Еленор Катон, Видела Сећао се како је ишао ка колиби Крозбија Велса; сећао се како је прошао крај групе копача што су седели око ватре; сећао се трулог трупа напуштеног кануа и стрме клисуре и црвеног ока веке, барског детлића; сећао се ноћних снова о значењу тарота и корсетима испуњеним златом и о богатству у врећи брашна скривеној под креветом. Еленор Катон, Видела Кроз главу јој пролете једна мисао, изрека. Пала жена нема будућности; мушкарац који се издигао нема прошлости . Је ли то некад негде чула? Или је то сама смислила? Еленор Катон, Видела Мистериозни нестанци и проналасци, златна грозница из деветнаестог века. Чаробни нетакнути предели Новог Зеланда и живописни јунаци насликани су на небеском платну. Уживаћете у рас

О неким предностима (нео)феудалног поретка

Слика
Овде ће бити реч о Србији. Под неком обновом феудализма мисли се иначе на разне ствари, које сам укратко већ поделио у две групе . Овде неће бити део о другој врсти новог феудализма, што не значи да је код нас нема. Србија је део глобалних процеса, а наша власт није претерано суверенистичка . Много шта не да се не одбија, него се радосно прихвата, наравно ако не шкоди остајању на власти - онда им је кул да све буде "траспарентно", "дигитализовано", и тако ближе (итбл). Ипак је modus operandi власти нешто друго и у ту су критичари у праву - Месија се не разликује по тим питањима од Орбана, Ердогана и других великих пријатеља. И видећемо шта је у томе ипак добро. Како сам рекао у својој књизи Смрт Свима , у току је детронизовање институција и ту је данашњи свет сличан Римском царсту из доба домината , или можда непосредно пре тога - војничких царева (иначе углавном људи из Србије). Наравно да овај процес не тече свуда исто, и баш то нам даје могућност поређења. Негд

Мисли о Вољи

Слика
  Не испољава се директно него кроз ниже аспекте. Ентузијазам од ен-теос, Бог у човеку. Импулсивни су кратког даха. Жеље се замене новим. Блокирање интелигенције? Вољно са свешћу. Учење. Воља прожима ментал и емоције. Не може да буде одвојено. Зашто? Обичајна правила, противно инстинкту. Импулс и навика. Ни једно ни друго нема покретач. Навика престаје бити навика када се суочи са вољом. Динамика психолошког живота. Човек може имати вољу уместо врлина... Или дисциплину. Вољни покретач мислилаца. Тестирање. Ако се воља не изрази на нивоу дарме, изрази се преко карме . Изражавање воље. Слободна воља је манифестација ЈА. Али не поставља се питање шта је то ЈА . ВОЉА ЈЕ ОНО ШТО УПРАВЉА УНИВЕРЗУМОМ МАНИФЕСТОВАНИМ У ВЕЧНОСТИ. Оно што покреће човека. Принцип који увек важи, али ми људи имамо психу. Цикличност. Наша воља је условљена јер смо на земљи. Имамо персону . Воља се еманира из атме и спушта се. Када се ради са интелигенцијом, енергија се акумулира. Испасти и бити без обзира како ће да

Ко су "антиваксери"

Слика
  Статистика наша дика... ипак боље од неког закључивања напамет и фото-робота који имамо у глави о "антиваксеру" као и о " Трамповом гласачу " или раније о "смрадикалу" и слично... Има тога и сада, рецимо у истој новини одакле ми ово, један од "Четири и по мушкарца" између редова провлачи своје стереотипе. Иначе, тренутно се код шифрованих правда она половина од "Четири и по мушкарца", ал то уопште није битно. Па двидимо шта кажу подаци којима је, јел' те, једино веровати. Узраст Очекивано, животно доба испитаника значајно утиче на став о вакцини. Тек нешто више од 10% млађих испитаника (од 18 до 40 година) жели да се вакцинише одмах, 50% каже да мора још да размисли, а четрдесетак одсто не жели да се вакцинише. Код најстаријих испитаника (старији од 60 година) ситуација је другачија: 43,8% би се вакцинисало овог тренутка, 26,3% би размислило, а близу четвртине одбија вакцину. Средња категорија испианика (од 40 до 60 година) је п

Сфера у сфери - Видела

Слика
  "Тврдим да целе истине нема, да постоје само релевантне истине - а релевантност је, морате признати, увек ствар угла посматрања. Не мислим да је вечерас иједан од вас починио кривоклетство. Верујем да сте ми изрекли истину и само истину. Али свако од вас има свој угао посматрања те ћете ми опростити што вашу причу не узимам као целу истину." Еленор Катон, Видела Година је 1866. а Волтер Муди је дошао на Нови Зеланд да се обогати на налазиштима злата. Исте вечери кад је допутово наилази на напет скуп дванаест мештана, који су се у потаји окупили да размотре низ нерешених злочина. Један богат човек је нестао, једна проститутка је покушала да се убије, а у кући злосрећног пијанца пронађена је огромна свота новца. Муди убрзо бива ухваћен у мређу испреплетених судбина, компликовану попут распореда звезда на ноћном небу . Кренимо од самог наслова дела. Видела . На српском (рецимо да је превод добар) он је двосмислен. Да ли је Еленор Катон нешто видела , или њена јунакиња кроз кој

Agenda 2030

Слика
Od 25. do 27. septembra 2015. godine hiljade lidera iz celog sveta, među njima i papa Francisko, su se sastali u sedištu UN u Njujorku, gde je predstavljen novi petnaestogodišnji plan u 17 tačaka pod nazivom „Transformacija našeg sveta: Agenda 2030 za održivi razvoj“. Agenda 2030 se smatra za „novu univerzalnu agendu“ za čovečanstvo, altruistički plan koji će koristiti budućim generacijama. Realnost je, međutim, da će UN Agenda 2030 oduzeti pojedincima svaku slobodu kroz nametnute mandate. UN neće izaći otvoreno za proglašavanje novog svetskog poretka, već se poziva na „održivi razvoj“, jer taj termin zvuči daleko manje preteće. Patrik Vud, ekonomista i autor knjige „Ustanak tehnokratije: Trojanski konj globalne transformacije“, piše: „Jasno je da UN i njihove pristalice vide održivi razvoj više nego sam put do čistijeg okruženja. Oni to vide kao sredstvo za stvaranje dugo traženog novog međunarodnog ekonomskog poretka ili „Novog svetskog poretka“. Majk Adams u svom članku „Program UN

Шта су стручњаци пропустили да нам кажу

Слика
Једно време нисам хтео да се изјашњавам по питању хит-теме јер људи би погрешно схватили. Класификација је нормалан начин како мозак функционише (често то понављам у последње време) а кад имамо заоштрене ситуације онда је то црно-бела подела. Тражи се и мање неслагање са оним што смо умислили, па се онда ко га изражава оптужује да је на супротној страни . Ако се до тога не дође, ако се ипак види да је принцип изнијансиран, то се не признаје, него је оно "шта компликујеш". Па компликујем, да - лакше је извикивати пароле .  Сада кад кажу да је ситуација стабилна ("али нема опуштања", бла-бла-гњав-гњав) може се нешто рећи о грешкама стручњака, или боље рећи пропустима (буквално: неке битне ствари нису рекли). Да будем јасан, овде уопште не мислим на тзв. Кризни штаб, што не значи да их амнестирам него да не заслужују разматрање, осим можда судских органа, једном. Дакле, говорићу о "опозицији" што не значи да су они присталице ове или оне странке, већ једноста

Пантеони и класификације

Слика
Пре неку годину бавио сам се односом уранских и хтонских божанстава , а недавно сам видео коментар у којем стоји да Словени нису ни имали "централизовани пантеон". Овде ћу се бавити тиме, па за почетак одговарам на питање, ако је некоме питање. Јесу ли Словени имали пантеон? И да и не... Хе-хе... неко већ каже да филозофирам и компликујем, па ћу још досолити тиме што ћу рећи да је пантеон конструкт.   Сад ће онај помислити да још вређам, али ствар није таква јер много шта је конструкт... Рецимо оно што у биологији и животу зовемо врста такође је конструкт . Ми у суштини имао јединке и њихово потомство, неки могу да се међусобно укрштају, неки не и од тога зависи оно што зовемо друштвени односи. Узима се да припадници различитих врста не могу имати плодно потомство, али није увек тако. Пси и вуци су различите врсте, нико не помишља да је пас просто вук, али пас се са вуком може укрстити. Бели медведи, романтизовани кад је почела прича око глобалног отопљавања , неће изумрети