Подземље је спас

Serija Halt and Catch Fire ima nezasluženo malo ljubitelja u nas i u svetu . Možda je to zato što gledaoci nisu zainteresovani u priču o programerima koja ne uključuje hakerisanje Pentagona ili banki (dobro, ovog drugog je bilo); ili je sama IT priča postala uobičajena, pa manje zanimljiva, dok se neki uzbudljivi međuljudski odnosi od programera ne očekuju (u ovom slučaju se greši - to je osim zabave cilj ovoga bloga, da se pokaže da nije tako); ili nema mnogo vintejdž gikovskog interesovanja, a ljudi kao Stiv Džobs (inspiracija za seriju) nisu sada mnogo interesantni, imamo Ilona, kaj ne... U svakom slučaju, slede situacije snimljene iz serije sa prigodnim tekstom. Komentari ovde će dati neki kontekst, ali cilj nije spojlovanje, već recimo zamisliti se u takvoj situaciji. Pa da krenemo.  I ovo su slike snimljene u samo prve tri epozode. Kresnula si se sa zverkom iz IBM-a (zapravo, ne radi tamo) onako kežual, a on ti je odmah rekao da nećeš dobiti posao. Sada ipak dolazi jer si mu po

 Прошли су избори, па сада могу поново да се посветим теми екологије којом се ретко ко код нас бави ван извикивања парола. То је постало неминовно чим је тема дошла у сам врх интересовања. Што не значи да нема разумних ставова, ја сам се више пута том темом бавио, уопште повезаношћу тема енергије, економије и екологије (рецимо овде ), а било је и речи стручњака, што сам такође испратио .  Али да прво разјаснимо неке ствари. Ово је више контра неким увреженим ставовима које је коалиција "Морамо" једноставно преузела, него њима самима. Мени је заправо драго што активиста као што је Ћута улази у парламент, ценим његов рад још од борбе против МХЕ , мада реално његови домети су тиме ограничени. Дакле, добро је што су прешли цензус, мада ценим да су добили колико и заслужују (и то су прославили).  Такође, нећу се овде бавити "левом" компонентом тог покрета, као ни неким дневнополитичким темама по којима се очитују . Немам намеру да поЈентирам оном афером око извесног Гун

Eto, završio sam gledanje ove serije, a neki su pre više od tri meseca, kada se završila šesta sezona koja, nadajmo se, nije poslednja, ali to zavisi od nekih orgainzacionih i materijalnih stvari ( serijal knjiga po kojima je serija rađena se nastavlja). Nije baš racionalno da sada prepričavam, ni da idem po sezonama, a od poslednjeg pisanja ostale su mi tri (pre sam pisao ovde i ovde ). Baviću se nekim aspektima, pa da počnemo. Dosta toga je rečeno o bitkama u ovoj seriji, koliko su realistične. Logično, pošto je ovo (u velikoj meri) military SF . Bilo je klipova o tome, možda jednom i odgledam neki. Meni su bitke realistične u onom smislu u kojem je posmatraču umetničkog dela ( malo teorije ) to bitno. Ili što bi Aristotel rekao - ne mora da bude istinito, mora da bude uverljivo . Ja nisam ekspert, pa ne znam kako bi to išlo u bezvazdušnom prostranstvu i sa tehnologijom (brodovima) koja je u seriji prikazana. Neke druge stvari su mi zapale za oko (i pamet). Već sam pričao o tome k

  U prvoj sezoni videsmo kako je opisan proces kojim se odabira 3% "srećnika", te upoznali smo se sa likovima. Šta će biti dalje? Da li ćemo saznati našto o Maraltu (Offshore)? Ili će prosto biti novi Proces sa novim likovima (kako je bilo u nekim omladinskim serijama koje su se bavile određenom srednjom školom)? Prvo je naravno logičnije u ovom slučaju, mada je bilo i ponešto od drugog - novi procesi jer oni sa Maralta i ne mogu drugačije da razmišljaju posle stogodišnje tradicije. Druga sezona je što se mene tiče svakako najbolja u ovoj seriji jer tu eto saznajemo nešto o Maraltu (i kako je nastao); vidimo naoružane aktere kao što su Causa, Milicija i Divizija (vojna jedinica Maralta koju šalju na Kontinent - Inland , ne shvatiti bukvalno, tj. ne izvlačiti zaključke o njenoj brojnosti, na portugalskom bi se tako mogao označiti i odred, što  divisão jeste, o broju ljudi na celom ovom "svetu" biće još reči); najzad imamo neočekivane obrte i razvoje likova s tim u

Живети у кули изнад парка није живот сирочета . Утиске пишем док су најсвежији, па прво о некој атмосфери самог гледања филма. Биоскопска сала, истина мала, била је пуна иако се филм даје већ неко време, заправо премијера је била током последњег Феста. Било је доста утишавања током гледања овог тросатног филма (пауза која је била уведена на ранијим пројекцијама је укинута), а рекао бих да је доста тога било због коментарисања самог филма - то знам по себи, јер нисам ћутао у биоскопу (како су једног од Вилотића препознавали у Радовану III ). Могу рећи да сам се два пута током ноћи будио и на крају нисам много спавао, мада не могу рећи да је ово тежак филм, није рецимо као Џокер, па да не могу да заспим због истог. У сваком случају, филм тера на размишљање и не могу да схватим негативне приказе и коментаре које сам имао прилике да видим, које не преносим али ћу се на понешто осврнути. Али да кренемо... Од самог почетка филм доноси ноар атмосферу* и оно кад наратор прича (прво лице наравн

"Налазимо се у неидентификованом броду у неидентификованом свемиру," одврати Ајдахо. "Није ли то оно што смо желели?" Скитал протрља прса, мислећи на оно што је било скривено у њему - и то са таквом вештином да чак ни најмањи ожиљак није означавао то место.  Сваки господар је носио ово средство - нулентропску капсулу која је садржала семенске ћелије мноштва: садруга господара централног кела, Лицеиграча, техничких специјалиста и осталих за које је знао да могу да буду привлачни Шејтановим женама... и многим другим повиндасима-слабићима! Ту су били Пол атреид и његова љубљена Чани (ох, колико их је само стајало мука претурање по одећи мртвих у трагању за случајним ћелијама!). Ту је био и првобитни Данкан Ајдахо са осталим миљеницима Ареида - ментатом Туфиром Хаватом, Гурнијем Халеком, слободњаком Наибом Стилгаром... довољно потенцијалних слуга и робова за народ тлеилашке васељене .  У васељени описаној у претходној књизи, Јеретици Дине , Бене Гесерит су најзад практи

Nekoliko meseci od kako sam završio seriju, pišem ovo sa rizikom da će nešto bitnije biti izostavljeno. Ipak,  kako obećah da ću dati psihološki kroki četiri najbitnija lika sada nastavljam. Ako u međuvremenu ne budem gledao ponovo (što je s obzirom na ponudu serija i... ne tražnju nego moje vreme) nalo verovatno, problema još može biti kada dođem do najtežeg lika, što čuvam za kraj.  Cameron Howe  opisana je kao programersko čudo, 22godišnja programerka koja će uzdrmati "pomalo" staromodni Cardiff Electric (inače imena u seriji, kao što je ovo ime kompanije ili ime računara koji prave - Giant - nisu slučajna). Rečeno je da ona vidi neku utehu u matematičkoj sigurnosti kodiranja, mada izgleda da pravi haos gde god da se pojavi . Ovde sam se pronašao u njoj, i pronaćiću se još ponegde, mada ne bih sad procenjivao koliki sam haos pravio. Uostalom, nije li to zajedničko mnogim ljudima koji se bave informatikom?! I to je nešto gde bismo se pronašli u seriji, identifikacija sa li