Капитол Дина

"Налазимо се у неидентификованом броду у неидентификованом свемиру," одврати Ајдахо. "Није ли то оно што смо желели?"

Скитал протрља прса, мислећи на оно што је било скривено у њему - и то са таквом вештином да чак ни најмањи ожиљак није означавао то место.  Сваки господар је носио ово средство - нулентропску капсулу која је садржала семенске ћелије мноштва: садруга господара централног кела, Лицеиграча, техничких специјалиста и осталих за које је знао да могу да буду привлачни Шејтановим женама... и многим другим повиндасима-слабићима! Ту су били Пол атреид и његова љубљена Чани (ох, колико их је само стајало мука претурање по одећи мртвих у трагању за случајним ћелијама!). Ту је био и првобитни Данкан Ајдахо са осталим миљеницима Ареида - ментатом Туфиром Хаватом, Гурнијем Халеком, слободњаком Наибом Стилгаром... довољно потенцијалних слуга и робова за народ тлеилашке васељене. 

У васељени описаној у претходној књизи, Јеретици Дине, Бене Гесерит су најзад практично најјачи фактор, али су суочене са Уваженим Наложницама дошлим из Раштркавања, новом претњом. Ту је и некаква унутрашња претња, да се сведу на "обично тајно друштво", на шта их је упозорио Тиранин (Богоцар, Лето II Атреид). Погодите шта је од тога два горе, уз опасност од новог Квизаца Хадераха, тј. управо Тиранина који би неометан поново миленијумима владао... У овој књизи Бене Гесерит тихују, ако би се то могло тако назвати.

Оне су безбедне на само једној (не-)планети, Капитолу који држе миленијум и по, што и није много у размерама те галаксије. Пошто је Ракис уништен тамо је пренет пешчани црв и ова планета пролази кроз рапидну трансформацију - постаје нова Дина. Добар део књиге посвећен је баш том преображају, где се Херберт враћа својој инспирацији са почетка, прве књиге Дине, а то је екологија, односно планетологија.

Али ово није тиховање "како га замишљамо" (ако га уопште замишљамо), иако имају доста времена, макар у почетку, не своди се све на неке контемплације. Та планета јесте изван домашаја Наложница, али оне у спољном свету спроводе нешто као геноцид над сестрама Бене Гесерита, а почесто и пленетоцид, тоталну стерилизацију планета, како је завршила и стара Дина. Непријатељ има још гора оружја, која обарају без крви (и могућности отпора), али и њима нешто прети, пред нечим су побегле у ову наш галаксију/васељену "од милион планета", нечим што их претвара у биљке, како је пред крај речено. 

Као и свака књига Дине, и ова даје свој немерљиви допринос, али није ми омиљена (то су ипак Јеретици). Разлог је сличан као и код Божанског цара Дине, мада је овде присутан у мањој мери - једноставно досада. Постаје напорно кад се (скоро) све сведе на једног актера. Посебно у тој књизи где се скоро све своди на Богоцара, а овде на сестринство Бене Гесерит и њихова размишљања. Овде су то дуги пасажи Часне мајке Дарви Одраде. Из којих сазнајемо доста о које чему...

Има сличности између Гесерита и Тиранина којег оне толико проклињу. И за једне и друге сумњали су да су и даље људска бића. Јасно је зашто би се то мислило за човека-црва. А за ове жене "вештице"? Изрекао је то у Јеретицима њихов верни слуга-ратник Милес Тег, који им се заправо дивио на томе. Оне могу да одсеку од себе осећања. 

Није само реч о људскости него и полности. Бене Тлеилакс (од којих је барем један Господар преживео и у заробљеништву је Гесерита) су, како смо рекли, до екстрема доведени мушкарци који осим што гротескно изгледају (као деца велики са оштрим зубима и врискавим гласовима) не могу бити са женама осим можда са странкињама о којима мисле све најгоре (повиндах - неверник). Јер они су своје жене претворили у танкове. И Гесерит жене које не могу смеју осетити и љубав према свом партнеру или потомству, јер то је њима забрањено. Тако нешто је за њих највећа јерес - грех Госпе Џесике која је родила Пола Атреида, Квизаца Хадераха и оца Тиранина који им је задао толико мука. Овде ће му подлећи Мурбела, Уважена Наложница преобраћена у Бене Гесерит, Ајдахова љубав... Опираће се, али за њу ће ипак на крају дужност ипак бити на првом месту.

Добро, нису Гесеритке саме, далеко од тога. Ту је и тај један Тлеилакс, који се у заробљеништву цењка и та нит приче остаје незавршена. Quinn је у једном свом клипу рекао да су Тлеилакси платили своје грешке, Наложнице су потомци жена које су се ослободиле из њиховог ропства. То би могли бити логично, али ја то нисам видео у овој или претходној књизи. Можда је он прочитао у некој од енциклопедија/канона Дине, или је то просто његово сећање - о да, Дина је и за мене толико велико дело да се јасно сећам не једне него више ствари које у овом читању нисам прочитао... Хммм.

Више пута је речено да су оне настале у Раштркавању као потомци некаквог укрштања Рибоговорница (женске војске Тиранина) и Бене Гесерит. Биће да је од првих дошла бројност, и можда тежња ка бирократији, од других остало. Како је јасно шта је битније, можемо ове жене сматрати просто подивљалим Бене Гесерит. И о њима сазнајемо доста из дијалога њихове краљице-паука (главне, како је гесеритке зову) и заробљене Лусиле. Поглед на свет Госпе је доведен у питање кад она скоро па рефлексно убија ову Бене Гесерит, што Наложнице раде када се разбесне. А то све зато што њиховом погледу на свет који укршта голу моћ са легализмом (бирократијом) бива супротстављена пракса Бене Гесерит да имају пороту који никакви закони не ограничавају. Поменута је и надзирана демократија, термин који је неко ко прати рецимо Русију последњих година вероватно чуо.

Помињали смо питање да ли су Бене Гесерит људи (занимљиво је да на самом почетку Дине једна од њих тестира младог Пола да ли је човек). Али колико би то био сам Милес Тег који сумња, с обзиром да он постаје нешто као надчовек, а овде све те способности стиче његов десетогодишњи клон (гола), ментат и војни геније. Није требало ни да се помену (само поменути) киборзи, па да се види да је Херберт стигао до краја у свом испитивању граница људскости. А да ту су, и звери-људи Футари, који једва говоре. Право место да се сага заврши.

Не бих сада улазио у то како би феминисткиње виделе Дину, мада сам нека размишљања о улози жена већ имао. Једном можда потражим њихова размишљања, сигурно их има. Оно што је занимљиво је да жена ван Бене Гесерита у феудалном поретку с почетка саге  мало тога може. Осим нешто као жена на двору, кроз разне сплетке и завере, чега је било у познатој нам историји, а овде имамо код последњих изданака Куће Корино, у Деци Дине. Али овде планетарног феудализма више нема, нема одавно ни Алије ни Чани, које нису биле чланице Бене Гесерит (мада им њихове вештине нису биле стране) - жена не-гесерит не може буквално ништа. Осим ако није Уважена Наложница, што бисмо рекли дивља Бене Гесерит.

Али не може ни човек. Ранија конвенција која је спречавала употребу нуклеарног оружја (како је изгледао тај свет) је мртва, нема више планетарног феудализма ни апсолутистичког поретка, само хаос иза којег се помаља, како то обично бива, још апсолутнија власт. Она која привлачи најподмитљивије (речено у књизи). Истребљење слично оном какво сам гледао у филму Нити (Threads) или потпуна покорност. Бене Гесерит или дивље Бене Гесерит. OUR WAY OR THE HIGHWAY!

Крај тера на вишеструка размишљања. После успеха у ратном походу који је био мало вероватан, Наложнице пораз претварају у победу (то оружје које убија без крви). Ловац је постао ловина. Али онда се Мурбела предаје (раније припремљен план) и она као хибрид Наложница и Гесерита влада. Уважене Наложнице ће се припитомити и временом све постати Бене Гесерит? Али Мурбела је једно и друго (као што су сви толико помињани Атреиди такође и Харконени, а што се у последњим књигама не помиње). Може ли се део своје природе просто пребрисати?! И без тога Наложнице убијају своје владарке, то је код њих нормално. Па и да нема тога, апсолутна власт Мурбеле такође апсолутно квари (или привлачи најгоре)...

Овај план дакле је неизвестан и прича ту остаје отворена. Зато је ту план у плану (специјалитет универзума Дине), у којем се бежи у други и непознати универзум, који ће населити бића из не-брода. А ту су поред црва са Капитола и Ајдахо, Милес Тег, Шеана која комуницира са црвима, гесеритке и онај Тлеилакс са целим генетским програмом. А и он може превладати, ако се дочепа одговарајућих средстава... Отворен крај, али стварно крај, јер квалитативно нема даље. Да то осигурају ту су и Данијел и Марти, мистериозни пар који све надгледа из неког свог универзума. Лицеиграчи или (по неким теоријама) сам Френк Херберт и његова жена?! 

Поменимо и да Дарви Одраде, која остаје у сећањима нове владарке Мурбеле каже да Бене Гесерит остају да владају док човечанство не постане пунолетно. После више миленијума развоја у којем је Стара Земља нестала заборављена, Батлеријанског џихада, десет миленијума Старог Царства, владавине Атреида, Богоцара од три и по миленијума и још неколико хиљада година Глади и Раштркавања, још нема пунолетства. Или је то само изговор за патерналистичку матерналистичку власт?! Било како било, изгледа да краја нема. Ал како неко рече - драма се не завршава, из ње се излази.

Иван Вукадиновић