Бетмен - нови циклус

Живети у кули изнад парка није живот сирочета.

Утиске пишем док су најсвежији, па прво о некој атмосфери самог гледања филма. Биоскопска сала, истина мала, била је пуна иако се филм даје већ неко време, заправо премијера је била током последњег Феста. Било је доста утишавања током гледања овог тросатног филма (пауза која је била уведена на ранијим пројекцијама је укинута), а рекао бих да је доста тога било због коментарисања самог филма - то знам по себи, јер нисам ћутао у биоскопу (како су једног од Вилотића препознавали у Радовану III). Могу рећи да сам се два пута током ноћи будио и на крају нисам много спавао, мада не могу рећи да је ово тежак филм, није рецимо као Џокер, па да не могу да заспим због истог. У сваком случају, филм тера на размишљање и не могу да схватим негативне приказе и коментаре које сам имао прилике да видим, које не преносим али ћу се на понешто осврнути. Али да кренемо...

Од самог почетка филм доноси ноар атмосферу* и оно кад наратор прича (прво лице наравно) подсетило ме је на Марлоа. Има ту наравно лако погодљивих фраза као што је "ја се не кријем у сенкама, ја сам сенка". Прве сцене насиља подсетиле су ме на Џокера од пре три године, само што тамо није било Бетмена ("Осветника") да спасе ствари, овде се појавио. Али уопштено, филм од почетка подсећа на Ноланову трилогију. Ако је Џокер сив, овај је црн, што ће рећи да има неке мистике, па и романтике. А шта друго очекивати од добро урађеног Бетмена?
Радњу бих описао као квазикрими причу. Зашто оно квази, кад први део филма делује као да су поштовани сви узуси жанра? Зато што овде главни негативац Загонетач (Ридлер) заправо није главни негативац, него су то они које он убија. Загонетке које он оставља воде до разрешења клупка дроге и корупције, нечега што су надлежни наводно већ решили. Бетмен тако уз помоћ јед(и)ног поштеног полицајца и Кетвумен на моменте више решава случај њене убијене пријатељице Анике и остале градске прљавштине него што јури починиоца убистава. А све то води све више ка њему, Бетмену самом. Ако од крими приче очекујемо "неутралност" и "недодирљивост" полиције или главног детектива (овде је то наравно Бетмен), у смислу да они само раде свој посао, овде су оба концепта напуштена док се све више тоне у параноју. 
Када сам видео овог Бруса Вејна (прво појављивање њега маскираног није оставило утисак другачији од ранијих), рекох како најзад видим човека. То наравно није тачно, јер у Нолановој трилогији имамо једну сасвим људску причу о томе како је Бетмен постао то што јесте, а то је конзервативни дркаџија (види средину текста). Али Бруса Вејна како се у овом филму појавио не бих повезао са власником пословне империје, нешто у вези бизниса помиње се само на почетку. Нема ни говора о неким баханалијама које су ту да би се прикрио прави Бетменов идентитет (није ли занимљиво да увек ко хоће да сазна ко је Бетмен - то и сазна?), он је једноставно повучен. Неког с таквим ликом, али у том случају не сасвим повученог, срео бих можда у неком готик клубу. Па и овде је део радње у ноћном клубу, али оном који држи Пингвин и где излазе кримоси и њихови детективи и тужиоци...
Како напредује радња филма, ова слика се шири и на њега маскираног, тј. Бетмена химселф. Мој је утисак да ту има више људског барем него у филмовима које сам гледао. Наравно да је un-mask циљ Ридлера као негативца, као што је и пре био циљ Џокера, али Бетмен се држи маске као јединог што му је преостало. Наравно Џокер (Леџеров пре свега) је једино маска и ништа друго (осим ако бисмо хаосу дали неки квалитет), док је Бетмен само маска и... мучна прошлост, рецимо. А овде шта је било у прошлости почиње да вришти.

Однос са Женом-мачком је иначе занимљивост целог овог серијала (или феномена, како бисмо већ причу о овом суперхероју назвали). Они су на ивици везе и овог пута су се и пољубили (рекох: Најзад!). Занимљиво је да они нису антагонисти, сигурно не непријатељи, могло би се рећи да су савезници, али никако да су на истој страни. Јер Кетвумен је ту да крши законе, а то је последње што би Бетмен урадио. Борити се "за себе" (ал' наравно никад само за себе) или за људе који заслужују спасење друго је што их разликује. Зато они могу бити само успутни партнери. О још понечему кад дођем до његовог односа са антагонистом Ридлером.
Како рекох видео сам критике. Не желим да одговарам, па немам потребе да их помињем, осим по сећању. Како веле филм негде пред крај (рецимо последња трећина крахира) јер избегава друштвену критику којој би логика филма док се расветљава случај водила... Прво, не знам шта се више жели од суперхеројског филма, који је, зна се, конзервативан жанр. А да се Бетмен ту посебно одликује и сам сам знао рећи. Друго, овде још најмање има тог неког надобудног става који би ме изнервирао. Чак и кад је речима изнет падне и извињење од Бетмена химселф... Тек кад се види са Ридлером је моменат који ми је засметао, мада видећемо из угла Бетмена, филма и јунака, сасвим оправдан.
То је када се они сретну када је Ридлер откривен и налази се у лудници, а Бетмен ћути на сва његова изражавања дивљења њему и некакве индентификације, да би онда почео да бесни и виче како ће овај иструнути у лудници, нико га неће памтити и слично... Иначе је веома занимљиво како то негативци, осим ако их неко не убије (овде Ридлер главног мафијаша) у Готаму заврше у лудници Аркам, а никако у затвору где им је ваљда место?! Кад се има у виду шта они заступају, па и нека етичка питања, рецимо слободне воље, ствари постају веома занимљиве. Ово је стварно тема за посебан текст и мислим да ће га бити. За сад могу рећи да је рецимо Совјетски Савез једно време политичке затварао у луднице, јер ваљда само луд може да се буни против тако идеалног система. Ед Лимонов је тако би везан за правог лудака и са њим данима лежао у истом кревету.
Али рекох да је Бетменов рант оправдан, а видећемо сад како. Драматуршки је оправдан јер следи још један ток (или боље рећи талас) радње током којег Ридлер преко следбеника обавља свој план који је већ тотална деструкција, а не само убијање криваца. Психолошки је сасвим оправдано јер Бетмен не жели да види ишта слично са неким "лудим" убицом, макар он убијао кривце, што не значи да сличности не постоје. Ако постоје, оне још више поспешују психичку реакцију. Занимљиво је кад Ридлеров следбеник пред крај каже за себе да је Осветник, Бетмен може бити само констерниран, јер иначе њега тако зову. А он би више да помогне, него да се свети... И етички је оправдано јер Ридлер је испланирао атентат на градоначелницу која тек треба да буде изабрана (за коју не видимо да је нешто згрешила) и потапање града. Мада ће се то у филму тек догодити, па будућност оправдава реакцију у садашњости.
Можемо и поредити са претходним Бетменов однос према Кетвумен јер је од почетка заинтересован за њену душу и тело живот. Овакав однос испада ми доста патерналистички.
Што се другог тиче, Бетмен јој више пута спасава живот, али и она њему у кључном тренутку, што опет подсећа на Ноланову трилогију, њихов однос у трећем филму. 
Однос према души је интересантнији, како се Бетмен труди да она не убије ни оне који то реално заслужују, због ње. Наравно да није тако заинтересован за негативца, сад да ли зато што он није женско, или зато што је већ прешао црту?! Паа... има један стрип и анимирани филм где заправо Бетмен Џокеру на крају понуди психолошку и другу помоћ, што овај одбије, испричавши виц. The Killing Joke, ако вас занима...
Бет и Кет, Бетмен и Кетвумен... испадају овде везани на један готово родбински начин. Њен отац је убио за његовог оца, мада овај није баш тражио убиство. Након што плаћени новинар открива прљавштине од Бетменовој мајци, Фалконе (отац Кетвумен, иначе Соко, El Rata Alada - крилат пацов - што је решење једне од Ридлерових загонетки) добија задатак да то реши, што би значило да га уплаши, али овај не може другачије него да га убије. Онда ће Бетменов старатељ који је то све време крио од њега испричати како Томас Вејн јесте погрешио, али кад је сазнао тражио је од Фалконеа (мафијаша!) да се преда полицији, након чега су он и његова жена, дакле Бетменови родитељи, убијени. Мени је то поприлично наивно. Мало је озбиљније објашњење да је пројекат Обнове после Томасовог убиства рашчерупан, што је укључило и судбину сиротишта у којем је Ридлер одрастао. 
Није ово први пут да је Томас Вејн на ивици закона а да је не прелази... (заправо овде барем подстрекава на насиље, што јесте кривично дело). Али овде је учињен солидан напор да се он морално оправда, док је у Џокеру представљен као џукац, мада не знамо за шта је заправо крив. Но тамо је личио на Трампа, па онда ваљда нема везе...
Није случајно што се радња дешава око избора 5-ог новембра, а кључне ствари баш на ту ноћ, пети на шести. То је барем омаж стрипу V for Vendetta. DC је објављивао неке од бројева тог стрипа, Алан Мур је сарађивао са DC-ем, па зашто да се не помене. Лично сам нашао више сличности са овим стрипом (и нешто лошијим филмом), а не само оно Remember remember the 5th of November... али то остављам читаоцима. Сличности ми делују такође дубинске и бар мало терају на размишљање - рецимо када је нешто дозвољено, а када није...
За крај нешто на шта сам упозорен да не радим. Нема много смисла тражити конзистентности у радњи "целог Бетмена". Толико је стрипова од давне 1939. исцртано, много филмова и пре оних нама добро познатих из деведесетих прошлог века. Ја рецимо знам за три приче како су убијени Бетменови родитељи и не могу да се сетим да се у нечему директно искључују, мада би повезати их било поприлично натегнуто. Ипак Ноланова трилогија ми је некако свежа, а атмосфером веома блиска овом филму. Зато је велико искушење да се догађаји повезују, нпр. Бетмен није одрастао "у кули од слоноваче", већ је био искушаван у реду убица где је инициран...  Али овај филм се зове једноставно The Batman, што значи да је почетак нове ере, новог циклуса и тај циклус је почео изванредно, што се потписника ових редова тиче.
Иван Вукадиновић

* Говорио сам на промоцији збирке прича Еуфорија и пад кишних капи. Као неки опис на корици тада први пут видех Nordic Noir, што сам читао као "нордик ноир", јел' те како се пише. Брука, зар не...












Коментари

Популарни постови са овог блога

Уранска и хтонска божанства

Псеудопатриотизам

Logički problem indukcije