Sloboda by Džoni Štulić

 

Sloboda nije božje sjeme, pa da ti ga netko dâ,

sloboda nije zahvalnica pročitana abecednim redom,

sloboda nije krilatica reklamnog panoa,

konstruktivna kritika postojećeg stanja.


Sloboda je žena; uzmi je!


Sloboda nije podmetanje ideološki zakržljale forme,

sloboda nije podmetanje ideološki bilo kakve forme,

sloboda nije jednostavni domaći zadatak,

ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi.


Sloboda te čeka; uzmi je!

Datumi, sjećanje; kontrola lupa vratima, regularna predstava.

Tko ne pamti, iznova proživljava.


Sloboda nije mizantropski odbačeno kukavičje jaje,

sloboda nije uzajamno milovanje idiotskih glava,

sloboda nije referada staničnih šetača,

ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi.


Sloboda je žena; uzmi je!

Azra


Pa dvidimo analizu. Prvi i možda najefektniji stih, barem u onome šta sloboda NIJE je komentar judeohrišćanskog shvatanja, koje je deo opšte kulture barem hijadu godina. Moguće i da je starije, kako je hrišćanstvo dosta toga pozajmljivalo od antike, da je neko još tada smatrao da je sloboda "Božije seme". Međutim nije - veli Džoni B. - slobodu ti niko ne daje!

Sledeća tri stiha se odnose na tadašnja vremena, već ocvalog, "naučnog socijalizma". Tada smo imali zahvalnice koje su se čitale abecednim ili azbučnim redom, te vazda konstruktivne (samo)kritike postojećeg sranja stanja koje se nikako nije menjalo... ali imajmo u vidu da mnogi, ne bez razloga, misle da je sranje postalo tek negde devedesete, kad je taj sistem najzad riknuo.

Treći stih je zanimljiv. Krilatica reklamnog panoa - danas bismo rekli motivaciona poruka sa bilborda. Evo sad-e su zakupljeni bilbordi da se slavi "pobeda nad koronom". Dakle, te stvari su i dalje aktuelne. A bile su još odavno, setimo se da je Gebels uočio sličnosti između totalnog marketinga Coca-Cole i boljševičke propagande i integrisao ih u svoju propagandnu mašinu.

Dakle, sloboda je žena. Pesnički veoma ubedljivo, posebno za muškarce. Iskreno, ne znam šta bi žene rekle na ovu metaforu. Dosadašnja kultura ipak je dominantno muška, ma šta mi danas mislili, što znači da žena kao sloboda vodi narod, baš kao na čuvenoj slici gore. Mnogo je bitnije ono što sledi, ali u dijalektičkom jedinstvu sa prvim - UZMI JE!

Sloboda se ne daje, sloboda se uzima.

Sledeća strofa se odnosi na ideologiju, tada dominantnu, ali naravno ne samo onu. Lepo je rečeno "sloboda nije podmetanje ideološki bilo kakve forme", jer sloboda nije domaći zadatak. Dakle, ona se ne odrađuje, u njoj niko nije "ostvaren" (mislim na one idiotske fraze tipa ostvario se kao roditelj). Ali šta je sloboda, osim što je žena. Ona je svest o skladu nesklada nesavršenih ljudi!

I ovo je prosto genijalno... Pa evo malo moje filozofije, već ranije izrečene. Sloboda se uzima, baš kao što se i odgovornost (pre)uzima. Sloboda, odnosno slobodna volja u etičkom smislu i nije ništa drugo do odgovornost. Jer ko ne određuje svoje postupke ne može biti odgovoran (na stranu što je to metafizički drugačije). Ali pogledajmo ovo o skladu nesklada... Kako čovek ne živi sam, njegova sloboda ima smisla samo u zajednici, zbog koje i postoji moral. A sve to ima smisla samo kod nesavršenih ljudi. U raju nema sudbine, rekao je Emil Sioran, a ja bih dodao da u raju nema ni slobode. I zato Eva nije pogrešila sa jabukom.

Polustrofa iza drugog refrena se nekako ponaša u pesmi ka i refren sam. I ovde je reč o negaciji slobode, ali ne o tome šta sloboda nije, već šta rade neprijatelji slobode. I to se ponavlja, kao regularna predstava. Tu je i veoma važan stih koji sam često citirao - ko ne pamti iznova proživljava.

Najzad, poslednja strofa je u vezi nečega što vidim kao i svoj problem, a što bi se moglo nakačiti samosvesnim pojedincima, dakle pojedincima svesnim svoga značaja, kakav je bio i sam Džoni. Jer nije džabe rečeno u knjizi o Novom talasu kako Džoniju nikad nije bilo dosta sebe. Upravo iz takvog (našeg) profila ličnosti dolaze mizantropske opaske. Kao recimo od Morisija u biografskom filmu England is mine, koji i pre nego što je bilo šta uspeo gromoglasno pljuje po svima. Mizantropiju su kačili i Dorijanu Nuaju, zato je on jedan od retkih koje priznajem za svoje uzore. 

Ali sloboda nije ni to, kao ni međusobno poštovanje (ispoštovavanje) takvih mislilaca, kao što Džoni ovde kaže. Ali cenim da je izvesna doza toga (mizantropije) ipak korak - ako ne ka slobodi, onda prema čestitosti, kako je to rekao Firdrih N. Ili ka postnihilizmu, kako bih rekao ja.



Коментари

Популарни постови са овог блога

Псеудопатриотизам

Уранска и хтонска божанства

Agenda 2030