Подземље је спас

С границе очаја, доведени на стадион, умиру прије него што чују плотун С границе очаја, призивајући Алаха, гледали су једни у друге Азра, Иран Мир Росвами је стајао на трави стадиона размишљајући о иронији и бесмислу грађанског живота. Дан пре тога је изгубио посао, а пре годину дана породицу. Целу годину није видео свог сина, али је јуче видео жену, истина преко Скајпа. Пре неке две године смарала га је причама о слободи и свом праву на избор, сада је седела пред екраном у фереџи, тако да су јој се само очи виделе. А у тим очима се видео неки нови жар. Причала је како ће васпитати сина у муслиманском духу, да се прикључи Махдијевој Армији, бори се за славу Великог Ирана и на крају умре мученичком смрћу. Осим жара у њеним очима, видео је и како га гледа. Као да му опрашта његову глупост, заблуде којима је и даље подлегао. Добро, помислио он, наћи ће вероватно ускоро неког фанатика који је после може отерати а дете задржати, јер му шеријат то дозвољава. Или је отерати са дететом, јер ни

Nesnosna vrućina je krčkala sve što je disalo vazduh tog ekspres-lonca čiji ventil samo što nije propištao i najavio eksploziju toplih urbanih govana pod jakim pritiskom. Niš je ključao. Dejan Sklizović, Gurmanov greh (Mijazmični predeli) Koncepcija početka ovog teksta je možda pogrešna, jer zasniva se na sećanju. A koliko se sećam Dejan Sklizović je svoju zbirku priča najavio kao nekakav udar na političku korektnost. Bilo mi je to zanimljivo jer nailazio sam kod njega dosta komentara, nekad ulazio u rasprave, sproću onih koji se obično predstavljaju kao borci protiv političke korektnosti (jednostavnije kako ih neki zovu "desničari" - jedan je koliko juče reko da je cenzura iz raja izašla , a povodom satanizma , čega bi drugog...). Onda budi radoznalost kad već neko za sebe kaže da je politički nekorektan, ima li opravdanja u stvarnosti? S obzirom na ono što znam o autoru operativna predrasuda mi je bila da on dobro piše, ili barem ima u svojim pričama zanimljive ideje (ili

  U igri prestola postoje samo pobednici i pokojnici. Trećeg nema. Cersei Lannister Epska fantastika, žanr koji sam skoro pa bio spreman da batalim. Došao sam do zaključka da ono što imamo u ovim izmaštanim svetovima, koji nisu obavezni pred zakonima fizike, imamo i u drugim (pod)žanrovima. Borbeno drugarstvo kroz akciju imamo i u naučnoj fantastici, primer bi bio The Expanse  (dodajmo tu i političke zavrzlame, omiljene u EF). Kako realnost može biti zanimljivija od fikcije, često i jeste takva, kroz istoriju imamo svašta, pa i neke događaje na granici magije (ako je istorija inspiracija za fikciju) - primer: Poslednje kraljevstvo . Najzad, imamo i celi (pod)žanr superheroja, sličan epskoj, mada se želi upakovati kao da je to sve SF, a nekad isto imamo granične slučajeve .  Da i ne govorim kako je baš epska, valjda zbog svoje nevezanosti za sivu realnost, smatrana pogodnim tlom da se prave razne konstrukcije, koje bi teoretski pomogle oko nekih frustracija. Mene ne čudi da je tu (što s

Серија после које нећу гљиве гледати на исти начин - ни кад узмем печурке за ручак, ни кад видим плесан. Расправа на телевизији давних шездесетих, стручњак који воли да негира шта други тврде, тема је могућа пандемија. Кад га питају шта је по њему проблем, он кратко каже заборавите на вирусе и бактерије , погледајте гљиве; и такође - оне побеђују .  Заиста, опасност од гљива није занемарљива, с обзиром на понашање које су већ испољиле. Гледао сам клипове о томе . Истина је да у праве зомбије претварају инсекте, као што су мрави (контрола није над нервним системом него мишићним, тако да мрав чак остаје свестан, наравно у оквиру свести коју има, али не може да контролише своје покрете). Код људи се то може одразити на чудније понашање (уосталом психоделична дејства гљива су нам позната), можда већи број саобраћајних несрећа и слично. Отрови који настају кварењем намирница, као што је чувени афлатоксин (сетимо се министра који је пред новинарима попио чашу млека) слична су ствар. Како је

Био јако успешан Фест, дошло милион људи, као би то рекао Радован III. За посетиоца се то одразило пре свега као тежина избора филмова. Има 118 филмова, рецимо да 30 реално ваља (сасвим реално, то је четвртина) и да их желиш погледати, за један филм дневно био би ти потребан цео месец - проста математика! О Фесту сам писао и раније, рецимо нешто овако . Било је и већих опсервација , рецимо последњи предкоронарни Фест (овај је још посећенији, тако да не само да се има осећај повратка старих времена, него још и више, с обзиром да Пост Фестум делује као још један Фест - пројекције распродатих филмова, посебно оних којих неће бити у биоскопима).  Али да кренемо са приказима, јер што пре почнемо, пре ћемо и завршити. Овога пута све је у једном тексту, читаћеш кад се Фест завршио, па једино да се ти филмови нађу негде или ако их има у биоскопима... Детаљи о филму - аутор, земља и сл. - биће изостављени, па може се и гугловати. Перл 1918 - крај рата и психоза око тадашње пандемије. Девојка ж