Better Call Saul
Snimljena posle Breaking Bad, a kao prequel, sa starijim glumcima koji igraju mlađe persone, ovo je druga serija iz sveta Vince Gilligana. Po nekima bolja od Breaking Bad, što je objašnjavano kao stvar senzibiliteta. Lično sam samo u jednom momentu pomislio da je tako, tokom pete epizode treće sezone - čuvene Chicanery sa legendarnim govorom brata glavnog junaka, ali o tome kasnije.
Kraj treće sezone je dobar da se vidi "prolazno vreme", a da bih rekao zašto imaćemo spojlere. Do kraja treće sezone mi saznajemo zašto je Hektor Salamanka, koga sam jednom dao kao primer neverovatno dobro obrađenog sporednog junaka, u invalidskim kolicima i bez mogućnosti govora, dakle šlogiran. Takođe saznajemo sašto se pomenuti Džimov (Solov) brat ne pominje u Breaking Bad, zašto ga nema, a samo jedno objašnjenje je bilo očekivano... Ono što još ne videh je zašto se Kim Wexler (Džimova koleginica i love interest) našla u onim već poznatim analizama zla na jutjubu. Mogu da nagađam zašto je to tako, ali već imam serija i knjiga u kojima usavršavam svoju sposobnost pravljenja teorija.
Razlike između serija postaju ubrzo jasne. Ona površinska je da u Breaking Bad imamo onaj gikovski momenat, zbog kojeg sam seriju i odabrao između nekoliko legendarnih koje nisam gledao... Zbog toga je kod nas ime serije (inače malo teže prevodivo) bilo Čista hemija što je u nekoj tradiciji ne sasvim opravdano duhovitih naslova - kako sam objasnio ova serija svakako ima komičnih elemenata, ali ima i onih koji su itekako feel bad.
Zanimljivo je da je Better Call Saul nekako "izravnjena" pa tu ima manje humora iako naslovnog lika igra Odenkirk koji je poznati komičar. Biće da nedostaje Džesi za takve stvari. Naravno, komedije ima, kao i onih stvari koje te teraju da se zamisliš. Ove druge jopet, nisu tako drastični primeri kao u Breaking Bad. Uopšte je tempo ove serije mirniji, što ne znači da je serija dosadna. To daje i neki kvalitet, jer dok onamo imamo (i bukvalno!) eksplozivnog Heisenberga, ovde su likovi nekako sporogoreći, polako se upoznajemo sa njima. Mike Ehrmantraut nam je tako objašnjen u prvoj sezoni, njegova back story, a da ovaj lik ipak u nečemu ostaje enigma. Usput saznajemo zašto u Breaking Bad nema prljavih pandura - nije neka kauzalna veza, nego recimo zašto Gilligan nije hteo da se tamo time bavi. Da, to mogu samo majstori!
Ima i jedna dubinska razlika. Breaking Bad počinje sa oštrom društvenom kritikom - situacijom u kojoj srednjoškolski profesor mora da proizvodi drogu da bi se lečio, da bi u sledećim sezonama postao to njegov izbor, dakle nešto što ima veze s Volterovim egom, a ne društvenim situacijom u USA. Shodno tome, ova serija nam pokazuje svet podzemlja, specifično trgovinom metamfetaminom. Better Call Saul je, posle tri sezone se to već može tvrditi, serija mnogo šireg opsega. Umesto kriminala ovde je to ceo sistem, posebno oni kojima je zakon zanimanje (što ima veze s nekim mojim senzibilitetom... iako ću ceniti dobru pravničku radnju i zavrzlamu, kao u filmu Miss Sloane, ipak mi je zanimljivije kad je hemija u pozadini, osim toga, dosta filmova i serija se bavilo pravnim sistemom). Pa možemo videti kako je u pravnom sistemu čovek čoveku vuk (inače sasvim pogrešna izreka, na osnovu onoga što znamo o vukovima) - ili bolje to opisati vicem koji je Džimi ispričao svom zgroženom bratu - sličnost advokata i spermatozoida je što je šansa jedan prema tri miliona da postane ljudsko biće.
Sa druge strane imamo i svet kriminala koji je ovde dat mnogo generalnije - prosto ljudi koji koriste svaku priliku da zarade, a pri tome moraju da prežive jedni druge. Tu je zanimljiv momak koga vidimo kako mu se Mike obraća - jedan sasvim razuman kriminalac. Kada odgledam celu seriju baviću se i njim detaljnije, možda nađem i neki klip o njemu... Za sada zaključujem da neće preživeti kraj serije, pošto ga nema u Breaking Bad.
Dakle, ovaj prequel, nešto što po definiciji ima back story junaka koje vidimo u Breaking Bad, najviše obrađuje dvojicu: Jimm McGill (a.k.a. Saul Goodman, ime se inače nekako slučajno pojavilo kada se bavio pravljenjem reklama) i Mike Ehrmantraut. Njihovi putevi idu nekako paralelno, ali se često ukrštaju, što počinje od situacija u kojima je Ehrmantraut neprelazni portir na ulasku na parking koji McGill koristi kada radi kao advokat po službenoj dužnosti. Prvo nešto o Majku.
Majka sam u seriji Breaking Bad zapazio pre svega po tome kako je odglumljen. Tu sam već rekao da je on filozof kriminala i te elemente vidimo i u ovoj seriji. Ovde saznajemo mnogo više o njemu (a rekoh do kraja treće sezone ni izbliza sve), a saznajemo preko njega i nešto svetu Vincea Gilligana. Zašto u Breaking Bad nema prljavih pandura - zato što je Mike bio prljavi pandur. I to je platio životom njegov sin! Ovde vidimo kako uspeva da se izvuče od policijskog raspitivanja (nije to prava istraga u kojoj bi bio osumnjičen), da se snađe u novom gradu sa kriminalnim poslovima (zaštita iz početka), kako će zaštiti snahu i unuku kada im kriminalci zaprete.
Ali se tu isprečio čuveni Gus Fring, kojega ćemo u ovoj seriji još često gledati. Njegov odnos sa Salamankom, back story u tom segmentu, već je dobro opisan u seriji Breaking Bad. Ovde vidimo kako mu spasava život, mada nije morao da se mnogo potrudi. Taj odnos, Fringa sa Salamankom, svakako će se još razvijati, uopšte njegov odnos sa Kartelom. Što se tiče odnosa sa Majkom, to je bilo neko početno odmeravanje, koje se završava pravom saradnjom jer Mike mora nekako da opere pare koje je maznuo Kartelu (odnosno Salamanki). O da, tu se pojavljuje i Lidija, pa ćemo valjda još videti zašto je Mike rekao da je zaslužila da bude ubiVena kao i bilo koji muškarac...
Na osnovu do sada viđenog mogu zaključiti da Mike Ehrmantraut jeste dobar čovek, barem je opravdao dilemu koju sam video na jutjubu - da li je on dobar čovek? Na pitanje ću imati i sam odgovor do kraja serije, pa ću naći taj klip i na kraju ćete ovde videti moj konačni sud.
Već po naslovu je za očekivati da će najviše reči biti o Saulu Goodmanu, čije pravo ime je Jimm McGill. Vidimo kako se probijao kroz život i njegov komplikovani odnos sa bratom koji postaje sukob epskih razmera. Iako njegov brat i u vreme najžešćeg sukoba bez oklevanja tvrdi da je Džimi veoma dobar čovek, on je ipak zaslužio da se nađe u onoj analizi zla (koja naravno dolazi na red pošto se odgleda cela serija). Već sam razmatrao kako zlo čine obični ljudi, pa što ne bi i dobri. Iako takve situacije tzv. banalnosti zla vezujemo za diktatorske sisteme i/ili ratne situacije, zašto se ne bi mogle povezati sa "liberalnim rajem" Amerike, i (ma šta mislili o njoj) sređenom zemljom i naravno period mira (bez obzira na ratove bandi i ostali kriminal)!? Ako bih stvarno hteo porediti neuporedivo (kad sam se tom temom već bavio) rekao bih da je Džim nešto kao Sredoje Lukić u Tišminoj knjizi, ali onaj Sredoje kome bi bilo stvarno do nečega stalo. A Džimiju jeste stalo da se dokaže, pre svega u profesionalnoj (pravnoj) sferi.
Pa kakav je to Jimm McGill?! Mogli bismo reći da je on čovek fluidnog morala (ali ne i nepostojećeg!). Prevara i prečica nije nešto od čega bi zazirao, šta više on uživa u njima. Pre advokatskog posla, koji i u Breaking Bad vidimo kako shvata, Džimi se bavio "običnim" prevarama, onima u kojima se igraju uloge i ljudi navode da nasednu. Ali ko su mete prevare? Oni sa viškom gotovine i manjkom pameti (kao u shemi sa "pijancem" koji leži sa lažnim roleksom na ruci - njegov najbolji prijatelj je stvarno umro tokom jedne takve akcije) ili ljudi koji se razmeću u barovima ili restaranima, oni koji se već bahate sa novcem ili svojim poslovnim uspesima. A šta je cilj prečice? Džimi svakako mora zaraditi da bi živeo i on voli da sebe vidi kao samostalnog. Ali ono što je bio njegov pravni interes, ono čime je stvarno hteo da se bavi, to je pravna pomoć starim ljudima. Jednu prevaru, u kojoj su moćni uzimali od svakog pomalo, uspeo je da raskrinka da bi se u njegovoj advokatskoj firmi kitili njegovim perjem. Reklo bi se da je Džimi nešto kao Robin Hud, ali naravno nije tako jednostavno.
Džimijevu karijeru vidimo od početka gde ima dva posla - advokat po službenoj dužnosti (tu upoznaje Majka) i saradnik u velikoj i moćnoj advokatskoj firmi gde ga nipodaštavaju. Kasnije saznajemo da je njegov brat zaslužan za to (i kako taj brat živi), ali o tome nešto kasnije. Saznajemo i da je Džimi završio prava dopisnim putem na nekom univerzitetu na Havajima (da li bi ekvivalent bili naši "direktorski fakulteti" od ranije, ili oni tipa Megadens?!). Kraj treće sezone (i tu je priča zaokružena) je još jedna shema u kojoj će žrtvovati samog sebe. Pošto je imao zabranu obavljanja advokatskog posla Džimu su bile potrebne pare i on je požurio staricu koja se pita u unovčavanju nekog ugovora tako što je njene prijateljice okrenuo protiv nje. Tu nije bilo prevare osim emotivne, pare su dobili svi. Ali da bi ova baka mogla da reši odnose sa svojim društvom morao je sebe da predstavi kao negativca, što je uspeo tako što je pričao ozvučen tokom delimično nameštene svađe sa ženom (saradnicom u onoj firmi) koja o njemu inače ne misli ništa dobro...
Kim Wexler je žena kojoj je takav čovek simpatičan i drag od početka, mada ostaje rezervisana prema njegovim metodama i ni na trenutak ne pomišlja da bude nešto slično njemu. Kada je, recimo, on oduševljen jednim od stvarno briljantnih načina kako se izvukao iz nevolje to njoj sapšti, ona vidi samo teško kršenje procedure (fabrikovanje dokaza) i o tome ne želi ni da čuje. Kasnije će i Kim sve više biti uključena u njegove sheme, sukob sa bratom u koji ulazi da bi njoj pomogao, ali do kraja treće sezone rešena je da održi nezavisnost, što (ironija, naravno!) dovodi do nesreće posle koje neko vreme i fizički mora da se osloni na njegovu pomoć. Ali pravi kontrast imamo između Džima i njegovog uglednog brata.
Rekosmo da brat smatra njega dobrom osobom, ali ipak ne želi da čuje za njega, iako bez Džima suštinski ne može... Pa kakav je to njegov brat!? U najkraćem bih rekao za njega da je pravni apsolutista. To možemo videti u njegovom bravuroznom, ali kontraproduktivnom govoru na suđenju u epizodi Chicanery. Ono što radi Džimi za njegovog brata je doslovno svetogrđe! Nema onoga da se mogu prihvatiti finte kakve smo imali kod nas u odnosu Ere s Turcima, a to bi bilo kako Džimi shvata pravni sistem. Ali njegov brat je dovoljno inteligentan, iako je isključiv, da bi shvatio "pravila igre" - on mora da prevari Džimija. I u tome isprva uspeva, igranjem na svoje psihičko stanje i bratovu ljubav on iznuđuje priznanje da je ovaj menjao njegova dokumenta. I ne samo to, nego isprovocira fizički napad (ne na njega nego na svojinu) posle kojeg Džimiju mora da se sudi. Ipak će Džimi imati poslednju reč u sudnici (ne bukvalno, ne čujemo njegov govor na kraju) jer ne možeš biti nadprevarant...
Stanje njegovog brata se najkraće i najpoštenije može opisati kao psihička bolest. Reč je o preosetljivosti na elektricitet, nečemu za šta postoje sporenja da li izvan psihe uopšte postoji. Više puta vidimo da Chuckovo stanje nije izazvano ničim fizičkim (naravno kad ne zna da je neka baterija ili drugi izvor struje u blizini), ali ono kao psihičko stanje itekako postoji. To ćemo videti na kraju treće sezone kada je Chuck osramoćen u sudnici (kako li je to teško palo!), a Jimmy ipak kažnjen. Ohrabren od strane partnera u firmi (tipičan čovek sistema, više ljigav nego zao) on ipak odlučuje da krene dalje, da polako pobeđuje strah od struje, za koji već pozitivno zna da je čisto psihički. Pošto je uspeo da i ovog partnera pobedi (kada je ovaj odlučio da mu Chuck više smeta nego koristi), deluje da je najzad pobedio i bolest i vratio svoj raniji život. Ali tada nastupa slom! Demoliranje sopstvene kuće (da bi se otkrio izvor struje) alegorijski je uništavanje svog života. Do čega (kako vidimo!) na kraju i fatalno dolazi.
Vratimo se Džimijevom poslu. Iako on stvarno želi da se bavi pravnim savetima starim ljudima, put je veo razgranat od sporova veoma slikovitim prekršiteljima (advokat po službenoj dužnosti) do veoma visoke korupcije (firma njegovog brata, slučajevi od kojih žele da ga drže podalje). Komedijant slučaj će ga dovesti u vezu veoma rano (u seriji) sa Tukom Salamankom, ali taj događaj do kraja treće sezone je skoro pa zaboravljen. Pri tome mora da se oslanja na pomoć Majka kome je ovaj u početku veoma iritantan (a iz Breaking Bad je poznato kako je to dobro odglumljeno) dok ne postanu praktično prijatelji. Samo delimično će imati veze s Gasom Fringom, ali je logično da će se i taj odnos donekle širiti (mada u Breaking Bad vidimo da Goodman nema direktan kontakt sa Fringom). Jasno je da Jimmy McGill sve više ide u smeru kriminala - u smeru Better Call Saul.
Ivan Vukadinović
I am not crazy! I know he swapped those numbers. I knew it was 1216. One after Magna Carta. As if I could ever make such a mistake. Never. Never! I just - I just couldn't prove it. He covered his tracks, he got that idiot at the copy shop to lie for him. You think this is something? You think this is bad? This? This chicanery? He's done worse. That billboard! Are you telling me that a man just happens to fall like that? No! He orchestrated it! Jimmy! He defecated through a sunroof! And I saved him! And I shouldn't have. I took him into my own firm! What was I thinking? He'll never change. He'll never change! Ever since he was 9, always the same! Couldn't keep his hands out of the cash drawer! But not our Jimmy! Couldn't be precious Jimmy! Stealing them blind! And HE gets to be a lawyer? What a sick joke! I should've stopped him when I had the chance!
And you, you have to stop him! You -
Chuck McGill in Chicanery
Коментари
Постави коментар