Подземље је спас

  Počneš da čitaš knjigu, od početka je pisano dosta maglovito i onda zamišljaš aktera, akterku, junakinju, posebno ako priča u prvom licu. Iz nekog razloga pomislih da je reč o mršavoj baki... Zapravo, nije neki razlog, nego tako izgleda Margaret Atvud, a nju često viđam na jutjub reklamama (ako će čitateljka ovog teksta pomisliti da ne znam ko je ona, naravno da greši, ovo je četvrti roman Atvud koji sam pročitao). Dakle, napisano je u prvom licu, pa što ne bih zamislio autorku dela. Drugi razlog je godina izdanja 1976. (što nisam odmah video). Skoro pola veka i skoro koliko je star potpisnik ovih redova. Prema mestu i toku radnje, makar početka ove knjige, dosta je nezavisno od tehnologije (nešto kao odmor u Italiji), dakle moglo bi biti da nam sad pripoveda to neko stariji, onako starinski . I stil Margaret Atvud jeste takav, čak i kad se čitaju neka novija dela.  No pre početka čitanja imamo koricu, a ona zna da zavede , uostalom to joj je i cilj ("hardkor je mrtav, marketing

Милан Божић је несвакидашња личност на нашој интелектуалној сцени. Што се тиче његовог професорског ангажмана - професор логике и историје математике на ПМФ - а он је спроћу ове књиге најбитнији; чуо сам занимљиве приче типа истроши сва слова као симболе, па пита јел знате како изгледа готско А ; или да је у кафани потписивао индексе. Имао сам прилике и ја да га сретнем у кафани (ипак, кафићу) у време када ми је био "газда" - председник управног одбора Телеком Србија а.д. У антироману Папа, то је масон има да смо певали неку Џонијеву... Занимљив је био и његов политичко-аналитички ангажман, јер мало је математичара који знају тако добро са речима. Рецимо, када је рекао да су извесну недељу обележили пОсланици, послАници и посланИци (ко се сећа чувеног заседања Скупштине на Палама , Венс-Овенов план, Милошевићева рампа на Дрини и остали другари), као представници београдске, моравске и прекодринске Србије. Или нешто касније констатације да је природна коалиција перверзија -

Пре него наставимо, неколико хеуристика у гледању Феста, која вам могу бити већ (пре)познате, тиме и некоме откривање рупе на саксији. Уметнички филм , назовимо га тако, а иначе не много познатог аутора (ове године програм Снолики филм ) може ти дати нешто релативно ново, а може бити тешко срање. Рекох релативно, јер праве оригиналности након Шекспира нема.  Ослоните се на помоћ савет пријатеља, има ко више прати филмове и њихове ауторе. Осим ако у епсилон-околини нема такве или таквог, онда сте на свом знању. Филмови кандидати за Оскара (није овај наш што све сређује) биће у принципу на редовном репертоару, па се могу гледати и мало касније ( Бартонова академија ), а можда и на те-ве веома брзо ( Анатомија пада ). Само што се можда жели гледање филма пре доделе Оскара, а на те-ве се тешко унапред можемо поуздати. Нечег може бити на торентима, или не . У принципу оваква остварења уклопити ако се може, ако не сачекати. Исто важи за домаће филмове који се докопају филмских фестивала. П

 Овогодишњи Фест одржан је под паролом Иди и гледај, што је иначе превод већ класика совјетског Иди и смотри , означеног као "најстрашнији филм који чак није хорор" (мада би се могао подвести под ратни хорор ). То је, ако ништа друго, занимљива подударност, а можда у томе има неке симболике. Било како било, доста сам филмова гледао, ваља нам што пре почети, јер што пре почнемо, пре ћемо и завршити... Четири ћерке Филм о снимању филма, филм о снимању филма који није снимљен, филм о снимању филма снимљен уместо... Па добро, схватили сте - документарац о животној причи која свакако заслужује да буде снимљена, где главна актерка (наравно мајка ћерки) објашњава глумицама. Тачније, глумицама и једном глумцу који игра 4-5 мушких улога. Већ је постала фразетина оно "јаки женски лик", а то би се свакако овде могло рећи. Од мужа кога је млатнула прве брачне ноћи (испраћене на познати традиционални начин), преко љубавника, наравно одгајивања ћерки, посла чистачице у суседној Л