Подземље је спас

  Моја каријера је препуна костура мртвих серијала. Џорџ Р. Р. Мартин Реченицу је мештар написао давно, 2003. објавио је збирку својих прича Песме снова . Можда је већ тада његов мегасеријал Песме леда и ватре био најпознатије што је написао, односно започео, али тешко да је мислио на шта ће преко двадесет година касније асоцирати ове речи. Не знам да ли ћемо видети расплет у свету леда и ватре , али посветимо се серијалу Хевиленда Тафа.  Заправо, с обзиром да ми приче делују веома серијализовано (мана овог текста је што га пишем након само две прочитане приче), не знам како би његов серијал могао сматрати (не)завршеним. Можда бн Тафова смрт све окончала? Или нешто круцијално у свету (галаксији) који Мартин овлаш описује у позадини - Старо галактичко царство се одавно распало (помиње се у још неким причама), Еколошки инжењерски корпус (Таф се и даље представља као његов члан) је већ заборављен... У свом уводу (други том Песме снова) Мартин каже да протагониста серијала мора бити ексце

  За мене је Ангола Гондвана . Нека сам то одмах рекао, али идеја за студију дошла ми је када је понуђено да бирам "теолошки симболизам" једне од афричких земаља. Тражио сам Анголу, а на питање зашто рекао сам зато што постоји. А да, и зато што је то за мене Гондвана. При томе не мислим древни суперконтинент , мада му је Ангола свакако припадала, него на ону, у перенијалним традицијама , супротност Хипербореји. Јер кад год се нешто много истиче (чак и ако се истиче у домену који сам одабрао, који ми јесте занимљив и одудара од просека, мејнстрима) с тим се и претерује - то код мене рађа жељу за контром . Супротност свим оним бледим високим ликовима, озбиљних лица (боље речи прекурчених фаца ), строгим мушкарчинама какве виђамо од слика Драгоша Калајића до наци плаката, и обратно. Супротност артифицијалним формама названим ред или поредак. Оно што је изворније, примарно и примално . Укратко Хаос . При томе не треба мислити на некакво насумично до свеобухватно насиље, како неук

 Kao mali prosto sam obožavao insekte (zapamtite ovaj glagol, videćemo značenje), posebno mrave. Zamišljao sam kako međusobno ratuju, uostalom gledali smo to na dokumentarcima, imaju države, crtao sam mape ili slike njihovih bitaka. Neki su bili naoružani puškama, kao da već sami po sebi, svojim telima, nisu opremljeni strahovitim oružjima, za sopstvenu veličinu. Iako u ovoj priči nije reč o insektima (to se ponavlja valjda da ne bi bili potcenjivani), priča me je pukla , dovoljno da o njoj pišem blog. Nekako priče, same po sebi, ne dominiraju savremenom književnošću, a što se tiče fantastike obično se ne nose sa romanima (serijalima), filmovima, serijama, stripovima... Pa ipak neka priča ostane zapamćena (i godinama), pominje se u krugovima ljubitelja, sama priča ili zbirka (moguće više autora). Tako su mi pre dvadesetak godina, dok sam se tamo muvao, u Lazaru Komarčiću često pominjali zbirku Tamni vilajet i priču Noć koja bi mogla promeniti sve . Ta zbirka je izašla bar još 15 god

Sveto ne mora nužno biti na bilo koji način sakralno, ne mora imati veze sa religijskim, sveto biva ono što se vidi kao osnova zajedničkog identiteta. Homoseksualnost ili heteroseksualnost, mir i bezbednost, zaštita manjina, sloboda da se imigranti kritikuju, sloboda govora, sloboda veroispovesti, pa čak i sama sekularnost mogu biti svetinje koje se ne dovode u pitanje. Danica Igrutinović, Sveto i svetogrđe u postsekularnoj Srbiji Knjiga Danice Igrutinović je zanimljivo sagledavanje škakljive teme. Spada u naučno-popularnu literaturu, u ovom slučaju od one vrste koja ulazi više u diskurs nego da bi bila informativna (moj sud), mada se mogu tu naći stvari za koje čitalac nije znao (u mom slučaju svakako slučaj štampanja zastave Obraza na WC-papiru , meni omiljen primer).  S obzirom na takvo sagledavanje knjige, ovaj blog je pre razmišljanje povodom, nego neki tekst o knjizi, njen prikaz, etc. Tako, na primer, na samom početku (kada smo kod "davnih" slučajeva) Danica navodi pri

  Svaka priča ima kraj, a neka (za sada) samo prolazno vreme... Tako završih sve što je Martin objavio u svom fascinantnom serijalu, za sada imamo još samo odabrane odlomke onoga što dalje piše, već 13 dugih godina...  Pre nego pređemo na ovaj rolerkoster događaja i emocija, posebno na kraju knige, malo o budućim planovima ovoga bloga. Ima skoro dve godine kako napisah status kako nema takvog sporednog lika kao što je Hektor Salamanka ( Breaking Bad ), da je tako dobro urađen a da nije ni u prvih deset te serije. Dobio sam odgovor da kod Martina (knjige dakle, ne serija! ) ima toga kolko hoćeš, i vala sam se načitao. Ništa čudno s obzirom da celo delo ima možda hiljadu likova - pretpostavka koju sam čuo, a nisam stigao da proverim, mada na neki način nameravam, stay tuned ... Osim tog prebrojavanja, pa valjda već pogađate da želim pisati o jednom od sporednih likova. Ali šta je u pisanom serijalu sporedan lik? U seriji ili filmu mogli bismo videti po minutaži. Ovde bi se mogao steći n