Подземље је спас

  Из неког разлога Борислав Пекић се доста помиње у последње време. Он је некакав мејнстрим већ пар година, од како му је ова власт подигла онај несрећни споменик. А у последњих месец-два помиње се још више, дал је нека годишњица у питању, не знам... Тако је Културном додатку "Политике" изашао текст занимљивог наслова Против страха . Узалуд сам се понадао да ће то бити у вези корониша... Али зашто да не!? Ово што се дешава могли бисмо комотно назвати пландемијом страха , а страх се помиње у наслову урадка. Није ли Пекић о епидемији (без оног пан-, све је остало ограничено на аеродром Хитроу) писао у свом легендарном роману Беснило ?! Но Пекић се у роману не бави много страхом по себи , више људским лудилом у односу на кога псеће беснило и није нека новост. Ја сам писао инспирисан Пекићем, но и код мене је више себичност узрокована страхом , него страх по себи . Испада Вукадиновићу да ти је теза погрешна, што би Пекића и страх повезивао са "овим сада"?! Али пајз сад

  "1. Protiv Zla, kakvo god ono bilo, može se boriti na samo jedan način - ne boriti se! Ovladati Zlom! To ima smisla. Ako je Zlo u Vatikanu, efektno je postati Papa ili kakav prvi sekretar. Ako je Zlo na finansijskom tržištu, postanite glavni berzanski tajkuni. Ako je Zlo u Beloj kući, uselite se u nju. Ako je Zlo u nekakvim tajnim komisijama, komitetima i neformalnim kružoocima, budite glavni na njihovim sastancima. Ako je Zlo možda u najvećoj masonskoj loži, postanite njen majstor. Ako je Zlo u vlasti, osvojite vlast. Ako je Zlo u novcu imajte ga najviše, ili pak kontrolišite njegove glavne tokove. Ako je Zlo u moći, budite najmoćniji. Ako je Zlo na Mesecu, idite na Mesec. Ako je Zlo u Paklu, postanite gospodar Pakla. Ako je Zlo u Zlu, postanite Zlo. 2. Dakle, infiltracija, a ne konfrontacija. Efikasan pokret otpora se ne nalazi izvan, nego unutar sistema protiv kojeg se bori. Biti na čelu neprijateljskih sila važno je strateško preimućstvo. Gde god videli neko Zlo, idite tamo.

Од пролећа смо се нагледали мимова и осталих "форица" (наводници указују на ниво духовитости достигнут временом) о години са фабричком грешком, ону коју је требало преспавати, етц. А онда је нека риба написала - па нећу, пао је Мило! Добро, ни у Црној Гори није можда како се желело, политичка дешавања иначе у претходној години нису била нека... Али нећемо о политици, него о поенти - не може се једна година свести на једно, ма колико то било упечатљиво или шта већ... Па двидимо ову годину код мене. Пре свега, ако своје светоназоре, филозофију живота, не можеш проверити у пракси, онда је то свирање ку... У том смислу сам захвалан одлазећој години. Онда што би рекао Лекс, мој омиљени лик из серије Племе коју нисам пропуштао (полунегативац, наравно): њу фејсиз, њу плејси з. Истина много нових места физички нисам посетио, мада било је и тога, али се може путовати и духовно. А упознао сам доста особа, што можда и не бих, јер било је прилике за упознавање. Са доста њих сам се и физи

Verovatno ste ovo već pročitali. Iskreno se nadam da je neko pročitao u zbirci Pisma iz karantina , koju je objavilo udruženje Populiarti , čiji sam član. Neko je možda video u grupi tog udruženja gde je bilo podsećanje. A rekao bih da je ipak najveća verovatnoća da sam ovo lično poslao, pošto sam "u vreme korone" (kako su znale letos da kažu čak i paničarke, nadajući se da su ta vremena prošla iako smo se "prerano opustili") fajl sa pričom besomučno slao. Da napravim utisak i tobože da se bolje upoznamo , kako je pjevao Duck... Ali evo sada je ponovo zatvaranje, istina može se izaći samo se nema gde, ili ipak ima (zavisi od vremenskih prilika i kako ko reaguje na iste). Nesumnjivo manji problem za one koji imaju kuče ili jednostavno moraju da izađu... Ipak zatvaranje (namerno ne koristim inglešku reč lockdown - reč godine kažu - koja prikriva činjenicu da je zatvor ipak zatvor ). Ergo, pravo vreme da se ovo čita. Nije neki fazon ono šta je pisac 'teo reć' ,

Разне ствари су биле актуелне, па тек сад долазимо до оног најзанимљивијег - Пакла који се на чувеном Бошовом триптиху налази на десном панелу, после Раја на левом и саме Баште земаљских ужитака на средњем (најбоље је средњи панел тако звати, то није баш овај живот, а није ни Чистилиште...) Хмм... лево Рај, десно Пакао... подсећа ме то на пропаганди спот ЈУЛ-а из фамозних деведесетих . Веле времепловом су ишли у будућност. Победа "опције лево" - лик у канцу куца нешто на компу, прилази му риба у минићу, али пословно обучена, нешто додаје, све је у стаклу и пластици. Победа "опције десно" - неки ликови трче око запаљених канти, изгледају ко ганци, један виче "А бре куме, помагај бре!" Некако ми ови десничари били занимљивији, наравно већи шмекери. Сећам се и средњевековног Црног Гује када је он бискуп и мора да обезбеди да неки умирући племић остави имање краљу а не цркви, иначе ће он налетети на "турски шлем", више пута... Поп пре њега рекао је

Нови феудализам, идеја да му управо сада тежимо, ствар о којој сам писао . При том узимајући да то не мора бити лоша ствар, дапаче. Сада ћу, међутим, указати и на другу врсту новог феудализма. Наиме, када сам писао своје дело Смрт Свима указао сам на неке чињенице данашњег тренутка и како то користе лидери онога што се назива популизам . Сада се клатно, барем привремено, љуља на другу страну, па није згорег указати да је и то феудализам. Но добро је и поменути друге који су писали на ову тему, рецимо Гајић , о коме сам већ писао поводом његовог бављења рок музиком .  Ове две "врсте" новог феудализма, од којих ћемо једну назвати неофеудализам а другу посткапитализам, још увек су део истог система. Институције остају исте, мада их обе стране негирају, односно заобилазе, свака на свој начин. Такође постоје базични трендови који сви воде у истом смеру. Те трендове сам већ и ја уочио у свом тексту (увод у истоимено поглавље одломака). Поменимо пре свега истањивање фамозне средње

Гледајући филм Черчил схватио сам да су проблеми заправо почели кад Хенри (или његов наследник) није искористио победу код Ажинкура. Е сад зашто баш гледајући Черчила... И зашто је то тако могу објаснити. Што рече Боске Црногорцу "Сједи да ти објасним..." Прво о самом филму уз нужну ограду како добро знам да он не мора да одражава "стварне догађаје", тј. историју, али свеједно може да подстакне размишљање, а што рече инспектор Калахан - мишљење је ко дупе, свако га има ...  ЛМ, знао сам ја и раније да је Винстон био за напредовање кроз југ Европе, рецимо Балкан, где су га неки наши чекали, али га нису дочекали, па мислимо да нас је зајебао (што Енглези иначе стално раде), а има теорија да нас је омрзао кад му је у једној кафани Воја Танкосић налупао шамаре. Исувише лепо да би било истина... Осим наших чекали су "савезнике" и они други, па је постојала пјесмица: Партизани спремимо митраљезе, да чекамо краља и Енглезе . Нисам знао за његов рационале који в

Карактеран човек, у извесним околностима, може да начини само један избор. Човек који под истим околностима види два избора можда је уметник живљења, али тешко да заслужује неко поштовање. Ото Скорцени, Специјална мисија Ја сам у филозофском и светоназорном смислу мониста . То значи да сам против лажних подела, уосталом једна од највећих индијских школа мишљења назвала је себе адваита , што значи не-двојство. Далеко сам од оних система по којима животиње немају душу, а за човека би важила посебна правила (питајте Декарта). Или прича да треба да сузбијемо "анимално" у себи. Ау контре , мислим да од животиња треба учити . Нисам ни за неко временско двојство , по којем смо сада нешто битно другачији од наших старих, па неки весељаци тврде како свест постоји три хиљаде година (нема везе с Библијом, на шта је помислила пријатељица, они мисле да (само)свест настаје у неком тренутку "цивилизацијског развоја"). Ако је тако и било, можда је човек том њиховом свешћу више изг

  Неко као Ана Ин, Ин Ана, види све живо; жив је сваки зупчаник, свака мајушна ствар; само ми, мањи, то не видимо. Нама се такво гледање дешава с времена на време и лако оде у заборав; због тога смо смртни. Од рођења се привикавамо на мртвило. Кад бисмо умели да видимо свет као жив, од почетка до краја, не бисмо умирали, чак и кад бисмо то силно желели. Олга Токарчук, Ана Ин силази у Доњи свет Девојка или жена Ана Ин "из чиста мира" напушта свој удобни градски стан и сплетом лифтова силази - у Доњи свет, свет мртвих. Прати је њена пријатељица Нина Шубур, која приповеда већи део ове приче... Као што ће рећи у свом Поговору, Олга Токарчук се у свом роману објављеном још давне 2006. (дакле много пре Нобела, иначе ми та награда није рефренца шта ћу читати, али имао сам прилике да се упознам о чему она пише и какве ставове има...), бави честим митолошким мотивом силаска у доњи свет . Из неког разлога она ту не помиње Гилгамеша, па ни шамане чија је то главна мисија (видећемо касн