Подземље је спас

 Druga sezona je dosta fokusiranija od prve, s obzirom da su neke stvari objašnjene ne mora se ovde njima baviti - od samog nastanka zaraze gljiva-kordicepsa, do načina na koji ljudi rešavaju probleme, "oblika vladavine" o čijem nastanku nije mnogo rečeno (nije ni potrebno) a koji se jasno razlikuju, zajedno sa uzetim ideološkim stavom, o čemu sam pisao . Ovde će se serija fokusirati na jednu zajednicu od navedenih (onu u kojoj je Džoelov brat, dakle familiju, kako je više puta direktno kazano); odnos oca i ćerke, tj. njegov razvoj o čemu je već dosta rečeno; te jedan gnusan rat (preterano bi bilo reći besmislen - svaki rat je besmislen, a ovde ne vidimo kako je počeo, već samo da je reč o nepomirljivim frakcijama). Tako je druga sezona u rangu čuvenih drugih nastavaka - recimo Kum 2 ili Imperija uzvraća udarac - na kojma su se filmski serijali dokazivali.  Pozabavićemo se prvo sa dve zanimljive stvari pre nego pređemo na "glavno". Ovde imamo pravu bitku , to je ve...

 Upečatljiv primer iz istorije pisma pruža nastanak slogovnog pisma, koje je oko 1820. godine u Arkanzasu izmislio Čeroki Indijanac koji se zvao Sekvoja, za pisanje na jeziku Čerokija. Sekvoja je zapazio da belci zapisuju znake na papiru, a i da su imali veliku korist kada su se tim znacima služili da zabeleže i ponove duge govore. Međutim, pojedinosti o načinu korišćenja tih znaka za njega su ostale tajna, budući da je Sekvoja (kao i većina Čerokija do 1820) bio nepismen i nije znao da govori engleski, a ni da piše na njemu. Kako je bio kovač, Sekvoja je počeo da smišlja sistem za vođenje mušterija. Nacrtao je svaku mušteriju; a potom je ucrtavao kružiće i crtice raznih veličina što je predstavljalo novčane svote koje mu duguju. Oko 1810. godine Sekvoja je odlučio da stvori sistem za pisanje na jeziku Čerokija. Ponovo je počeo da crta slike, ali je od njih odustao jer su bile suviše složene i umetnički zahtevne. Potom je počeo da smišlja posebne znake za svaku reč, ali je ponovo b...

  Šta se dobija disperzovanim blokadama?   Paraliza sistema Kada se blokiraju ključne saobraćajnice u celoj zemlji – sistem staje. To više nije simboličan protest – to je realna moć naroda.  Korumpirani sistem staje .   Zajedništvo u realnom vremenu Cela zemlja diše kao jedno. Više ne postoji centar protesta – protest je svuda. Ljudi ga osećaju tu gde jesu. Nema čekanja vesti, nema potrebe za tumačenjem. Protest je pred tvojim očima.   Pobednička energija umesto iscrpljivanja Ne traži se od ljudi da ostaju beskonačno dugo, da se smrzavaju ili sede u neizvesnosti. Traži se da blokiraju na određeno vreme, pa nakon dolaska policije i povlačenja – protest niče na nekom drugom mestu. Ali najbitnije, svaka mala blokada je jedna pobeda!   Maksimalno uključivanje građana Ljudi ne moraju da putuju u prestonicu. Svako se uključuje tamo gde živi. Time dobijamo ogroman broj ljudi koji realno mogu da učestvuju – jer se ne traži previše, ali se traži od svih. Takođe, bud...

 Odakle početi priču o završetku još jedne, ovoga puta prekretničke Star Wars sage? Možda najbolje od onoga što sledi posle - filma Rouge One . Priznajem da mi prvi deo tog filma uopšte nije legao. Sada bi verovatno bilo drugačije, ali onda... I dalje mislim da ima tu momenata koji su pre parodija nego išta drugo;  plakat s likom Tarkina (fenomenalni Kušing) mi ni tada nije smetao, naravno, a sada razumem zašto je bio na toj zabačenoj planeti, a ne Imperator. No referenciraću se na početak, kada (Kasian?) ubija svog saradnika prosto jer je isuviše znao. To je delovalo baš iznenadno... Moralni relativizam (tačnije dvoznačnost, ambiguity ) ušao je preko prikvela u sagu . Mi vidimo kako su džedaji okoštalo birokratizovano (mada ne i korumpirano) telo (tj. njihov Savet), nesposobni da vide očigledno, ili da deluju kad vide. Čuveni dijalog Obi Vana i Anakina ispao je relativistički nenamerno (Lukas izgleda ima problema sa nekim pojmovima). Anakin: Ako nisi sa mnom, onda si protiv...

  Pravoslavni publicista i vrsni poznavalac okultističkih učenja i pojava u srpskom narodu Vladimir Dimitrijević objavio je knjigu Hari Poter i lov na dečije duše, u kojoj između ostalog kaže: (Zanima vas šta kaže? Ne saosećam sa vama…) Kad uzmeš knjigu koja je očigledno nekakav pregled, leksikon, u ovo doba interneta, šta možeš očekivati? Pa... razne stvari - možda ipak nešto naučiš; informišeš se (za kasnije interesovanje, gledanje, čitanje); ubiješ vreme ili se zabaviš. Pa, ići ćemo tim redom, ali prvo moram pohvaliti, ako ništa drugo, onda širinu opisanog knjizi . Teško da će na 145 stranica malo većeg formata, a sa slikama mestimično, moći da bude pomenuta svaka knjiga koja je po nečemu bila opasna, ali izgleda da su sve oblasti knjiga ipak pokrivene. Znam "po sebi", što bi rekli, jer sam negde posle stote stranice očekivao kraj (toliko o ubijanju vremena), pa bi me iznanadilo još jedno poglavlje. A poglavlja su: religijske knjige, ideologije i doktrine, opasne i štetn...