Подземље је спас

 Следе цртице са предавања одржаног као вежба реторике у оквиру удружења Нова акропола Паралелне биографије  (Извор: Британика) Исус: Рођен 6-4 године п.н.е. (или пре Христа, Христ се родио пре Христа...) у Витлејему, Палестина Верски лидер обожаван у Хришћанству, сматра се инкарнацијом Бога. Буда: Рођен 6-4 веку п.н.е. Лумбин, код Капилавацу, Сакја република, Косала краљевство Оснивач будизма, верског и филозофског система. Име Исус је уобичајено име међу Јеврејима, именован као Исус син Јосипа, Исус из Назарета, после смрти Христос - на грчком Месија, миропомазани. Буда у верским групама Индије има више значења. Може бити пробуђени, просветљени (ко се данас сматра пробуђеним - Woke ). Гаутама је име клана. Сидарта значи "онај који је постигао циљ". И моје омиљено Татагата - "онај који је тако дошао" ил "онај који тако (ни)је отишао". Живот Исус је рођен од девице мајке, учио занат столара, као младић крштен (Јован Крститељ), о каснијем животу се мало зна...

 Rekoh još pre neku godinu da su serije zamenile filmove u mnogo čemu - od društvenog značaja do hajpa - da ne ponavljam sad razloge. I svake godine zaista imamo hajp oko neke serije, gde se onda priča, postaje javna tema, od world buildin g, preko karaktera, pa do psihološkog ili društvenog (političkog?) značaja. Recimo to ovako: Game of Thrones, Succession , Baby Reindeer i evo sad Adolescence . Naravno, bilo je i drugih serija o kojima se pričalo, mada neke kao Dark ipak nisu mogle biti opšta tema . Sada nam je dopalo da imamo seriju sa društvenom temom par ekselans , možda i političkom (u britanskim školama je organizovano gledanje ove serije).  O seriji se dosta pričalo, verovatno uvod nije potreban, ali daću u par rečenica (rekoše mi da nikad ne pretpostavljam da publika nešto već zna). Naravno, ako ništa ne znate sve dalje je spojler, mada ovakva dela nemaju toliko poentu u radnji nego u prikazivanju onoga što se dogodilo.   Serija se bavi ubistvom među najmlađi...

Људи беже од ужаса али га потајно прижељкују Тако пише на корици романа Небојше Петковића, што је нека фраза која оправдава хорор, такође, ако већ није дефиниција, јесте објашњење мотивације некога да исти чита или пише. Такође, већ од ових речи можемо наслутити домете дела - биће то у границама хорор жанра и поткултуре (имаћу ту нека запажања), наравно аутор ће се потрудити да то буде што интелигентније, јер он може више него "тамо неки" (рецимо део ликова које описује), а обим дела и неки видљиви елементи труда (тврде корице, илустрације између поглавља) то би могли да потврде. Наравно, ти тамо неки биће, осим у једној од четири приче, актери његове радње. Да ли на промоцији тако рекоше, тек пре читања стекох утисак да је да је ово збирка прича, што није тачно. Ако и није роман (зависи колику повезаност радње тражимо), ово је збирка новела - две од четири имају преко сто страница. Наравно, има ту ствари које повезују - пре свега Трепет (духовита примена фразе страх &...

 Dočekasmo drugu sezonu serije Severance , nastavak priče tamo gde se spajaju podeljeni životi naših junaka - onaj soljni (privatni, slobodno vreme) i onaj na poslu, "unutrašnji".* Već prva sezona je imala dvojnu prirodu - ako je sam podeljeni život ( severed life ) neki oblik transhumanizma , da li je to transhumanizam kao oblik kapitalizma ili transhumanizam kao kult? Ovo dvoje se ne mogu sasvim razdvojiti - mnogo velika moć, volja da se na istoj ostane, na kraju mora svoju snagu crpeti iz psihopatije ili nečeg okultnog (nije ekskluzivna disjunkcija, zapravo često jeste oboje). No u seriji ne može podjednak oslonac biti na obe stvari, na nešto se mora više osloniti. Da je posmatrano iz sociološkog aspekta , više kao oblik kapitalizma, imali bismo neku pobunu innija , borbu za prava i u spoljnom svetu (čega je sve bilo dosta na početku prve sezone), unutrašnji život (na poslu) bi se posmatrao često kroz prizmu duhovitosti, onda i (banalnih?) životnih problema koje sam pomenu...

  U centralnoj Anatoliji se polako rađalo novo sunce, ovaj region u kom je živelo dosta podeljenih plemena je bio nekako skrajnut i zaboravljen, vrela leta, surove zime je stvaralo surove ljude. Plemena su stalno ratovala, krv braće i sestara se prolivala po Anatolijskim kamenjarima a onda se sve krenulo menjati kada je jedan čovek doživeo viziju. Jednog letnjeg dana Labarna, jak stasit Anatolac u svojim srednjim dvadesetim, sin lokalnog vođe je šetao među dolinama i kotlinama, oduvek je voleo da provodi vreme sam sa sobom u svojim mislima i snovima, predosećao je da je predodređen za neke veće poduhvate, hteo je da njegovo ime ostane urezano za vek vekova. Sunce je udaralo svom snagom i u tom trenutku pored Labarne se pojavi devojka u belom sa dugom plavom kosom i zlatkastom kožom. Larbarna krene za njom a ona se uputi ka drevnoj pećini. Ta pećina beše znana pod imenom Purušanda, mesto iz koga su se rodili svi Anatolci a i ostali Indo-Evropski narodi koji su se uputili u različiti...

  Biti objekat želje znači da si definisan glagolskim stanjem pasiva. Postojati u pasivu znači umreti u pasivu – odnosno, biti ubijen. Ovo je pouka bajke o savršenoj ženi. Helen Simpson (Predgovor knjige Krvava odaja Anđele Karter)   Pre nego nastavim referenciraću se još malo na odličan predgovor Helen Simpson: Krvavu odaju – često pogrešno – opisuju kao skupinu tradicionalnih bajki sa subverzivnim feminističkim preokretima. A ovo su, zapravo, nove priče, a ne prepričavanja. Kao što je sama Karterova pojasnila: „Nije mi bila namera da stvorim nekakve ’verzije’ ili, što bi američko izdanje knjige užasno reklo, bajke ’za odrasle’, već sam htela da izvučem latentni sadržaj iz tradicionalnih priča i iskoristim ga kao početak novih priča“. Taj latentni sadržaj je, da se ne lažemo, često seksualni. Ali ne ide Karterova „toliko daleko“ da bi njena junakinja završila u krevetu sa „zelenom vilom“ , kako neko reče, to je ipak čekalo DC . Ovde je ipak reč o iskustvima he...