Постови

Šta pije krava?

Слика
Ljudski um radi kao i životinjski, a sve životinje su pod snažnim selekcionim pritiskom da budu glupe u onoj meri u kojoj mogu da se provuku sa tom glupošću. Kaja Damnjanović, Šta pije krava? (psihologija racionalnog mišljenja) Jedna od onih knjiga koje plene ne samo koricom (tu svaka čast) nego i asocijacijama i očekivanjima koje izaziva. Koliko se sećam nije bilo moguće listanje - knjiga je bila vakumirana u foliji. S obzirom na tematiku, bilo bi zanimljivo videti šta autorka misli o mojim očekivanjima - jesu li ona racionalna ili ne ... Pa šta sam to očekivao, i barem u nekoj meri - dobio? Ono što mi se veoma svidelo kada se neko osmelio da stavi "na papir" (zapravo beše pdf). Na runskom kursu videh zanimljivu frazu: kako svet zapravo funkcioniše . Iz nekog razloga setih se i pokušaja omladinskog časopisa, neđe devedesetih, koji bi pravio tada vladajući SPS. Bila je sledeća definicija cinika: Cinik je osoba koja uporno vidi stvari kakve jesu, a ne onakve kakve bi trebalo

Veliki normalizator

Слика
Vučić je veliki normalizator, recimo to odmah. Za njega se obično vezuje tzv. Stabilokratija, a postoje i bolji izrazi koji bi objasnili ono što radi. Anestezija, eutanazija... Ipak, biće da imenice od toga izvedene nisu baš zgodne za uporabo , a normalizacija je ono što se uklapa u svetske trendove. Izraz je korišćen pošto su sovjetski tenkovi u Čehoslovačkoj uspostavili potpuno vazalni režim, koji bi mogao biti narodna demokratija samo po imenu. Onda su neki iz tog režima hteli da normalizuju takvo stanje. Ipak, tadašnji sovjetski režim nikada nije bio uspešan u tzv. Normalizaciji, ni izbliza koliko onaj kapitalistički. Pa pre neku godinu smo govorili o „novoj normalnosti“. Izgleda da ona najbolje cveta na polu-periferiji, kakva je Srbija. Vučićeva normalizacija se zasniva na psihičkim mehanizmima pućanstva, a ima dve delotvorne taktike – dizanje dreke i kukanje. Oni najčešće idu simultano, a nekad i potpuno istovremeno. Odnose se na odnos prema susedima, s kojima imamo neraščišćene

Vitez sedam kraljevstava

Слика
 Znate onu priču po kojoj je zbog eksera otpala potkovica, zbog potkovice se sapleo konj, zbog konja pao vitez, zbog viteza izgubljena bitka, a zbog bitke kraljevstvo... Neki su tako opisivali teoriju haosa , ideju da (na oko) beznačajne promene mogu da imaju monumentalne posledice. Samo što ovde nije reč o beznačajnom, nego bezvrednom. I nije nešto nego neko. I nije "tek neko", nego kralj Prvih ljudi, Andala i Rojnara, vladar celog Vesterosa (tada bez Dorne) koji je upregao resurse tog kontinenta u zadovoljenje svojih najnižih pobuda. Mission: To do everything he wanted. Succeeded! Naravno, govorimo o Tergarjenu, Egonu IV Bezvrednom, koji je povukao niz događaja. Kao što su događaji građanskog rata Zelenih i Crnih doveli do nestanka zmajeva; tako je vladavina ovog čoveka povukla niz događaja koji će rezultirati tragedijom Letnjih dvora, sumanutom vladavinom Erisa II, bunom protiv njega i događajima široko poznatim po Pesmama leda i vatre . Dok je udovoljavanje sebi po cenu p

Канон потиштеног ума

Слика
Дејан је убеђен у то да власт разоружава грађане не би ли тако државу претворила у силеџију чија је самовоља неограничена. Остало му је још педесет метака. Испалио је два оквира на полигону с препрекама и захтевним условима. Звекнуo је „мики мауса“, покретну мету од хардокса, два пута са удаљености од двадесет метара, то га је донекле орасположило.   Можда је најбоље у анализи дела кренути од самог наслова. Који је то ум потиштен видећемо већ тијеком овог блога, али шта му значи оно канон?  Реч иначе дословно значи правило, а користи се у различитим контекстима. Може бити црквено правило или списак онога шта је кошер (а шта онда није) у некој стрип-филм франшизи. Може бити чак и музичко дело , и протагониста романа покушава да напише Шубертов канон, али не да му се ... Ту видимо још једну од вишезначности у роману. Јер онда даје свој канон, у смислу правила (не оног нултог Џордановог , шалу с тим имамо на самом почетку), него инверзију Кантовог категоричког, названог као и роман - Ка

Mongolske mrlje

Слика
 Knjiga koju sam kupio, očekivano, na koncertu Lačnog Franca. Kako to biva, stavio sam je negde s ostalima, a kako mi nije bila pred očima skoro je i zaboravih, pa je onda prilikom sređivanja knjiga video... Bilo mi je nekako odgovarajuće da je čitam posle mog romana , iako sam već prema onom što piše na koricama shvatio da se verovatno neće pominjati Mongolija (i nije pomenuta). A na koricama piše da je reč o preplitanju "dva vremena" - dva toka radnje, dva junaka, kako bih na osnovu svog čitalačkog iskustva zaključio -  jednog posle neuspele opsade Beča i drugog sa nadobudnim članom stranke Slovenija Slovencima ( SS ). Ne treba mogo čitalačkog iskustva, a pomaže i neko praćenje rada Lačnog Franca i novijih pojavljivanje Predina ( Krokodil , recimo) da se zaključi kako će baš ovaj član SS-a biti dalji potomak Turčina. No dobro, istorijske romane spojler ne može da upropasti, obrti svejedno vode poznatom ishodu, a to važi i za paraistorijske, kakav je ovaj barem delimično. Ka

Агарта - читам своју књигу

Слика
Наравно да то звучи као оно "качим своју слику", Лакија Топаловића. И не кријем да има ту нарцисизма, како сам чуо има то и добрих страна - одлика је младог духа. У сваком случају прошло је доста, можда деценија како сам се читао , а скоро петнаест година како је књига објављена у тадашњем тиражу и није доштампавана. Довољно да та залиха сасвим нестане, нешто се продало, нешто поклонило. Већ годинама свој први озбиљнији роман , како знам рећи, могао сам само да поклањам у облику фајла, а то није решење за све, у сваком случају боље је у корицама. Роман је поновно одштампан са старим библиографским подацима (како је заведен у Народној библиотеци), али новом корицом. Доштампавање или друго издање, како вам драго... При томе морам похвалити одличну сарадњу штампара специјализованог за мале тираже и дизајнера који је унапредио моју првобитну идеју. Податке могу доставити, ако неко тражи. Насловна или корица је последња прича, јер писац, па и неки уметник који помаже, може имати и