Постови

Река богова

Слика
 15. АВГУСТ 2047 - СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН, ИНДИЈО Било која технологија која је изузетно напредна не разликује се од магије. Артур Кларк У разговору с пријатељицом, рекох шта читам. Технологије до нивоа трансхуманизма , генетске манипулације, али остаје кастинска структура, ратови за воду. - Ништа невероватно , рекла је она.  Ијан Мекдоналд је написао још нешто што сам читао - роман Текија где је укрстио нове технологије са турском (гео)политиком, тиме и традицијама ове земље. Радња тог романа се догађа 2027, дакле не временски далеко од данашњег дана. Технолошка чуда која се помињу (нанотехнологије и њихова комбинација са смартфонима) су данас скоро па доступна и не делују нам тако далеко, макар те године не била у широкој примени. Оно што је "мало" мање изгледно је друга претпоставка романа - Турска је чланица ЕУ. Овај роман ми се искрено више свидео, због начина обраде јунака, ваљда и због односа према традицији. Што не значи да Река богова нема својих квалитета. Радња овог р

Каже Природа

Слика
Наравно да немам ништа против Природе, зашто бих имао... Али читаоче, навикао си да код мене видиш другачију перспективу. Очекуј то и сада. Јер шта значи заправо реч природа?  Узгред, подсећам да је поднаслов мог филозофског дела био Познавање Природе и "друштва" - из тога видимо шта ћу пре негирати... слика је са рекламе осигуравајућег друштва Несклад у виђењима и схватањима је некако део " нове нормалности ", па се не треба чудити што га је доста било у вези "ове ситуације". Тако ће неки (многи?) "вакцинаши", они којима је вакцина највеће достигнуће икада , причати и даље о неким "поукама короне", жутом картону од стране планете , те с тим у вези "повратку природи". Уочимо да они не само да су пригрлили једно цивилизацијско достигнуће, како сами кажу, него су преферирали оно решење које је мање природно у једном сасвим јасном смислу - више су ценили вакцине које имуном систему човека остављају мање посла, које телу диктирај

Ćinkvećento

Слика
Kao klinac bio sam fasciniran Rimskim Carstvom. Moje interesovanje za paganstvo nije počelo od slovenske mitologije, ni od nordijske koja je sada moderna, pa čak ni od grčke. Počelo je od rimskih bogova. Iako sam znao da su oni „preuzeli likove“ grčkih, bilo je tu uvek još nečega, u čemu sam uživao čitajući Ovidijeve Metamorfoze. Na to se nadovezao i odnos prema toj državi, prema kojoj sam danas ambivalentan. Znam da je to jedna od tek nekoliko Imperija koje su zaslužile veliko I, sa druge strane Rim je za mene kuga ropstva. Na ovo ćemo se još vratiti. Ako sam mislio da će mi latinski u školi dobro ići, to zapravo nije bio slučaj. Ako ne računam ono da je latinka zbog mene i još dva drugara napustila čas, prepustila ga doslovno nama. Imam teoriju zašto mi nisu išli jezici u školi inače, a jesu kasnije, kada sam se bavio time iz hobija. A romanski jezici, nastali iz vulgarnog latinskog, najviše su mi se sviđali. Ali ono što sam učio nije bio italijanski, nije da nisam hteo, al nekako ni

Sloboda by Džoni Štulić

Слика
  Sloboda nije božje sjeme, pa da ti ga netko dâ, sloboda nije zahvalnica pročitana abecednim redom, sloboda nije krilatica reklamnog panoa, konstruktivna kritika postojećeg stanja. Sloboda je žena; uzmi je! Sloboda nije podmetanje ideološki zakržljale forme, sloboda nije podmetanje ideološki bilo kakve forme, sloboda nije jednostavni domaći zadatak, ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi. Sloboda te čeka; uzmi je! Datumi, sjećanje; kontrola lupa vratima, regularna predstava. Tko ne pamti, iznova proživljava. Sloboda nije mizantropski odbačeno kukavičje jaje, sloboda nije uzajamno milovanje idiotskih glava, sloboda nije referada staničnih šetača, ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi. Sloboda je žena; uzmi je! Azra Pa dvidimo analizu. Prvi i možda najefektniji stih, barem u onome šta sloboda NIJE je komentar judeohrišćanskog shvatanja, koje je deo opšte kulture barem hijadu godina. Moguće i da je starije, kako je hrišćanstvo dosta toga pozajmljivalo od antike,

Дина - негативци и револуција

Слика
Револуција није испијање чаја... Револуција је насилна смена једне класе другом класом. Велики Мао Када сам се бавио злом у фантастици помињао сам две врсте таквог зла - антропоморфно и неантропоморфно. Јасно је да само прво може бити у пуном значењу оно шта мислимо када (колоквијално?) кажемо "негативац". Зато, на пример, код Х. П. Мајстора где имамо космички ужас тешко да имамо праве негативце. Ктулу и њему слични то не могу бити као одвише различити човеку, чак ни ако на неки начин разговарају са неким људским протагонистом. То не може бити неко ко је полудео у жељи за знањем, нити неки хибрид човека и нечега (што одражава Лавкрафтове расне страхове ), па чак ни култиста који ради на свргавању људског поретка није "класични негативац". Да бисмо имали оно што обично називамо негативци морамо имати људске мотиве . Да видимо како ту стојимо у делима фантастике. Кренућу од свог статуса "на друштвеној мрежи". Један од најуспелијих негативаца фантастике је

Dark - главоломке и временске игре

Слика
  Одједном схвати да једну ствар представља видети прошлост у садашњости, али прави тест предвиђања огледао се у виђењу прошлости у будућности. Френк Херберт, Дина Та-дааа! Почиње Нетфликсова серија. Овај сигнал јављао ми се често приликом крстарења морем јутјуба и значио је да почиње (досадни?) add који након пет секунди треба прекинути. Али није било увек тако. Неке најаве Нетфликсових серија одгледао сам целе, али како немам приступ том интернет каналу (глуп сам за плаћање преко нета) изгубио сам интерес. Јер свеједно нећу моћи да гледам. А онда сам пронашао начин ... (Ако ћете покушати, упозоравам вас на гомилу реклама док најзад не успете да покренете клип, наравно игнорисати све, а ту предњачи моја драга фирма. Кад се једном покрене гледа се без проблема до краја. Ако се паузира, у случају ове серије може бити неопходно да се нешто поново види, такође не препоручује се пропуштање радње ни неколико секунди, биће јопет рекламе. У каснијим епизодама све је ишло доста брже) Како вел

Моја питања за победнике, јуначине и нормалисте (корониш)

Слика
Изгледа да се “ова ситуација”, названа пандемија или пландемија, што ме је после зилион помена у медијима асоцирало на име албанског политичара Пандели Мајко... најзад ближи крају. С обзиром на свет који нас очекује имам питања која ме копкају, а која је сада време поставити. Питања постављам трима групама људи који су се некако одражавали током “ситуације”. Сва три имају неки ратни наратив . А у сваком рату, чак и кад нам је наметнут, размишља се о ономе после, јер иначе џаба нам и победа (ако се таквом може звати). Па ја сам о свету после размишљао од самог почетка .  Победници Тако често коришћен наратив, да кренемо од оног личног и (рекао бих) баналног “победио корону”. Мени је тај израз био гадњикав од кад сам га први пут чуо, он се односи на оне коју су болест преболели, прележали... Како ту не спадам ако не рачунам сасвим могући случај да сам имао асимптоматски (што је бар девет пута вероватније него имати симптоме) не могу се о овој фрази изјашњавати. Могу само рећи да се многи