Подземље је спас

Реторичко питање које сам добио је - зар и тако нешто постоји... Филозофија, па практична?  У сваком случају то јесте назив, а на примаоцу поруке је да процени њен садржај. Курс је у организацији Нове Акрополе, и у току је. До сада сам одслушао шест предавања (од четрнаест) и ова су се, занимљиво, односила више на филозофију Истока (дакле све источно, па и јужно, од Грчке), што је оно што се иначе слабије у школском систему изучава. Европоцентризам је правдан наводним недостатком критичког мишљења на Истоку.  Увод је ипак, што ћемо видети, више везан за античку Грчку. Овде ће бити дата три јавна предавања (Хераклови радови нису у оквиру курса) која су била јавна, па стога могу пренети све што сам записао. Што наравно није као да сте на тим предавањима били...
Увод Практично значи примењиво, а примена зависи од нас. Филозофија је увек последица времена у којем настаје. Његовог тока. Према Конфуцију постоје три начина учења: Рефлексија (спознаја)ИмитацијаИскуство Имитација је препознава…

Власт је последњих недеља показала да стоички трпи шамарања и понижења без обзира да ли долазе из Приштине или Париза. И не само да власт то трпи већ и одлучно и чврсто одлази по још. Таква толерантност и стоицизам наилазе на пуну подршку.  Чини се да ниједна власт није добијала толико комплимената за своју економску политику и за спољнополитичку кооперативност, колико их добија актуелна власт. Похвале стижу са свих важних страна, а последња је управо стигла из срца Европске уније. Како је премијерка обавестила нацију, у Бриселу су очарани и захвални што влада није увела контрамере Косову, чиме је Србија допринела регионалној стабилности.  Део опозиционе јавности је зачуђен и разочаран чињеницом да ЕУ нема крупнијих примедби на догађања на домаћој политичкој и медијској сцени, и што ЕУ не чини да се европске вредности (шта год оне значиле) у Србији успоставе. Неки од опозиционих политичара верују да је проблем у томе што Европа нема увид у оно што се у Србији дешава, па би да објасне…

Василиса је била мала девојчица када јој се мајка разболи. Пре него што умре, мајка јој даје малену лутку. Каже својој кћери да ће јој лутка бити водич; треба само да постави питање и лутка ће јој дати офговор.  Василиса је изван себе од бола када јој мати умре. Убрзо након тога, отац јој се поново ожени женом која има две кћери. Маћеха и њена деца мрзе Василису. Муче  је и малтретирају кад јој је отац одсутан. Василиса не каже ништа о овом мучењу свом оцу, јер је превише добра и не жели да растужи оца, ни да оптужи маћеху и њене ћерке.  Једног дана, док јој је отац одсутан, маћеха несмотрено дозволи да се ватра угаси. Без ватре нема хране, грејања и светлости. Василисина маћеха и њене кћери преклињу је да оде кроз шуму до Баба Јаге да донесе пламен који ће поново запалити ватру. Иако с оклевањем и страхом, добра Василиса пристаје и одлази са лутком своје мајке у џепу. Маћеха и њене две кћери злокобно се радују, јер верују да ће страшна Баба Јага прождрати добру Василису, и решити их…

За кратко време чуо сам три приче на нашем говорном подручју које се баве том темом, а пре тога дуго нисам чуо ништа. Не знам да ли је реч просто о коинциденцији, или синхроницитету, но рекао бих да нечега у томе има... У Дому омладине одржана трибина-предавање са темом ове технолошке дистопије. Причао је предавач на Богословском факултету, а занимљиво је да је почео излагање са Франкенштајном Мери Шели, који се сматра првим СФ романом. Иначе, повод је био двеста година од тог дела. Нешто касније одгледао сам клип хрватске емисије На рубу знаности са темом Transhumanizam i čovjek. У овој емисији један од учесника је повукао разлику између "органског трансхуманизма" који се везује за вечиту тежњу човека као ограниченог бића да надиђе себе (што имамо у религији, мистици...) и овог новог где се то ради помоћу технологије. Поента је да ову нову трансформацију неко други поседује, пошто су то сервиси чија се употреба купује, а над којима немамо контролу... То је отприлике и прва…

Покрет #MeeToo је по свему судећи извојевао још једну победу - према извештају Блумберга Волстрит је усвојио "правило" - избегавати жене по сваку цену! Наравно, није то ништа званично, али се већ шире савети, почевши од потпреЦедника Сједињених Држава Пенса који је рекао да иде на ручак само са својом женом. За све остало може бити тужен...  Сталне притужбе на сексуално насиље које укључује узнемиравање довеле су до, рекли бисмо, очекиване реакције. Мушки сада избегавају сваки пословни састанак са женом насамо, што укључује избегавање ручкова и било каквог дружења без сведока, на пословим путовањима собе на различитим спратовима, исл. То значи практично гетоизацију жена тамо где нису већина - међу берзанским ајкулама, и у осталим врховима капитализма. Не треба посебно истицати да тамо нема обавезујућих квота, какве се нама намећу, а и како би квоте за "родну равноправност" биле наметнуте у приватном сектору?! Неки иду чак толико далеко да избегавају запошљавање же…

Добио сам похвалу. "Не знам ко је аутор ове бриљантне сатире. Ко год да је, треба му упутити све честитке. Одавно нисам причитао тако духовиту пародију." Онда је ред да се та сатира подели са јавношћу која је није видела на припадајућој страници. Пре тога ћу истаћи да сам се већ мало озбиљније (читај: мало) бавио Мормоновом књигом, и оним што је Иза Мормонове књиге (како је настала, и јачим списима Џозефа Смита). 

За нас, децу овог века и овог конкретног места, Џозеф Смит има велики значај. Он је први каналисао енергије, тако што је Мормонову књигу читао из шешира. То је, дакле, урадио пре мадам Блавацке, пре Алистера (коме је србски народ такође захвалан), пре Гурђиева, Швалера де Љубића, Рериха и осталих џедаја. Мормонова књига одише старозаветном протестантском строгошћу, али када је једном дух из боце пуштен, игранка је могла да почне. Или како рече Витман – о какав благослов беше у тој Зори бити жив, а бити тек млад то беше прави рај! Даље, Џозефа Смита су убили Амери,…