Подземље је спас

„Путовања малог дива“ је обиман роман/рукопис Ивана Вукадиновића , писан на српској ћирилици, који спаја историјску прозу, митологију, ратну хронику и езотерична тумачења руна. Главни лик је Василиј Анатолич , дечак из белоруског колхоза који кроз НКВД, рат, СМЕРШ и послератну совјетску сферу моћи пролази пут од сеоског младића до генерала. Радња прати кључне тачке совјетске историје : колективизацију, Гладомор, пакт Рибентроп–Молотов, Други светски рат, Стаљинград, Берлин, Стаљинову смрт и настанак источног блока. Свака целина је повезана са руном , чије значење служи као симболички коментар радње, унутрашњег развоја јунака и ширих историјских сила. Централне теме су судбина, жртва, моћ, породица, ратна траума, државна репресија, духовна иницијација и питање шта остаје човеково у свету идеологије и насиља. Калина је кључна фигура у Василијевом животу : жена, љубавница, духовни водич и „анима“ која га повезује са шаманским, митским и животворним аспектом приче. Тон документа је мрачан,...

  Почели су да изводе неке људе. Није ми било јасно шта се дешава све док нису легитимисали један брачни пар испред нас. Полицајац је питао:  „Рајко, шта ти је Разија?“ „Супруга“, одговори овај. „Узмите ствари и изађите из аутобуса.“ Извели су око двадесеторо људи. „Момци само раде свој посао.“ Прешли смо мост. Још једна контрола на србијанској страни. Наставили смо даље. Србијанци нису много загледали папире, нити било шта питати, знајући да момци са супротне стране раде свој посао. Милан Неђић, 13 година Неђића сам упознао на вечерима Поезина , сваке последње недеље у рахметли клубу Бети Форд . Привукао је пажњу својим мелодраматичним песмама-причама, остаде ми у сећању " заглавио се метак у тетејцу ", али тога нема у овој књизи, то је о Косову и страдању тамошњих Срба. Тематски је тако Неђић доста другачији од осталих које чујемо те вечери. Тешка ратна тематика и драматика међусобних сукоба повремено је гарнирана неким необичним видом југоносталгије, стихом од Бијелог Дугм...

  Da li to što nije postojao termin za „filozofiju“ znači da nije postojala ni svest o jedinstvu ciljeva filozofskog mišljenja? Svakako ne. Sve škole u kineskoj filozofiji postavljale su fundamentalna pitanja o razvoju ličnosti i značaju koji to ima za državu i društvo. Odgovore koje su jedini davali na ova pitanja drugi su pak osporavali ognjem i mačem. U tom smislu postoji tradicija slična onoj u Evropi jer se kontinuirano vodi rasprava, iako ne postoji neko opšte ime za to. Karel Van Der Leeuw, Kineska filozofija Ako se za neku knjigu može reći da nije samo delo autora koji je potpisan, može se to reći za knjigu Kineska filozofija . Autor Karel van der Leeuw (1940-2015) je znao da je neće završiti, pa je cela poglavlja poverio saradnicima. Jan Borom je već radio sa njim na Dvadeset pet vekova filozofije Istoka , jedno poglavlje i uvod napisala je Dianne Sommers i još dva čoveka su radila po poglavlje. Prevod s holandskog i možda zasluga što uopšte imamo srpsko izdanje ove knjige...

 Misli se na klub Beti Ford , pa odmah ću izneti "trenutno stanje": klub neće više biti u Zetskoj 4 (kod Skadarlije), seli se verovatno u Ćumićevo sokače, mada ne tvrdim ništa dok ne vidim. Tokom leta sigurno neće raditi, a kasnije videćemo. Što sve nije kraj aktivnosti gazda Pere, imamo već skoro godinu dana Kontrapunkt na početku Cvijićeve (đe je i Vrt ), neke stvari kao što su slušanje ploča utorkom već su tamo prebačene... Kako se Pera "odjavio" na "društvenoj mreži", pa reče da je klub radio svojih nestandardnih 11 godina , ja sam se kratko opsetio da sam tamo nekih šest do sedam godina. Tačno od jeseni 2019, što je nepunih sedam, nešto treba odbaciti zbog korone (minimalno u slučaju Beti), etc. Volim ja da palamudim oko toga šta je zapravo blog, kako je to web log , dakle internet dnevnik... Hoću time reči kako iznosim svoje stavove, a vi kibicerite. No sada smo nešto bliže onom starinskom dnevniku - svoji doživljaji a ipak javne stvari, jer tamo iz...

  Инспирисано песмом о Адаму и Стеви Пардон, Адаму и Еви То је било о мушко-женским односима А ово није. Не, није. Хтео бих нешто партеногенетски зачето Да ми говори из пламтећег жбуна Као Лењинградски каубоји кад срећу Мојсија А ја сам као и он. Водио школу преко песка Кроз море трске која се размиче Као Вуди Ален кад су га кримоси терали кроз мочвару Па каже: Осећам се као Мојсије! У истом филму је рекао: Мој теча, чувени бруклински дијабетичар , знао је рећи - Све се окреће и поново се враћа То није рекао он, рекао сам ја. Јер после журке крене да ти се окреће соба Ако је то лево-десно још некако, ако је горе доле биће белаја. Хтео бих да призивамо идоле, које зову демони Хоронзон, Јог-Сотот, Ктулу Фхтагн Или што мој ортак рече: Вагинијус, Пенијус, Анус Носећи на глави рогове који наизменично светле, Пластичне рогове, купљене на бљуваку. Хтео бих да завршим ову песму Ал' нешто ми не иде Нема везе, ко преживи сазнаће. Иван Вукадиновић

 Evo najzad da pročitam domaći klasik horora (krenuo sa navodnicima, ne nema potrebe, to delo je stvarno klasik, makar po tome što sam često čuo da ga pominju), knjigu Naživo Dejana Ognjanovića, za koga rekoh kako zna dobro da radi i da se zajebava (ako ništa drugo), bla, bla... a da mi je dosadašnji utisak o njegovom pisanju bila jedna zajebantska priča u kojoj opisuje jogsototovanje , susret s njegovim nemezisom Bobanom Kneževićem, etc. No dobro, kako se prvim tomom svog kapitalnog dela Dolazak horora  pokazao kao neko ko vlada materijom, a čijim se uvidima može diskutovati, dakle kao teoretičar, najzad dvidimo kakav je u praksi... Pa krenućemo od njegove definicije horora, koju daje u pomenutoj hronici-enciklopediji: Horor je prozni pripovedni žanr sa dominantnom odlikom (differentia specifica) sadržanom u estetskoj nameri izazivanja strave kod čitaoca, što se ostvaruje dvojako: a) kroz izbor tematike prikladne tom cilju (suočenje sa demonskim / monstruozim 'Drugim') i mo...