Подземље је спас

  Друго питање ме много занима, а то је – да ли је Хитклиф човек? Ако јесте, да  ли је луд? Ако није, да ли је ђаво? Емили Бронте, Оркански висови Након Џејн Ејр , логично да долазе Оркански висови . На питање зашто класици већ сам одговорио - Џејн Ејр сам видео као готски роман, а кад сам већ читао капитално дело једне сестре, зашто не бих и друге. При чему постоји предисторија са овим класицима, из англосфере, који се нешто другачије перципирају код нас него руски. Што би рекли - е сад ћеш да читаш сестре Бронте.. . Оркански висови су код тих импортованих предрасуда још и горе прошли из једног невиног разлога. У серији Бољи живот двоје матораца, које играју феноменални Власта и Оливера Марковић, договарају састанак преко огласа, где је шифра Оркански висови . Зашто баш Оркански висови? Када сам прочитао оба романа рекао бих да је логичније да шифра буде Џејн Ејр, али овако је звучније и вероватно је више људи чуло за Орканске висове... Ако их већ стављам заједно, ред би...

 U prvoj sezoni  videli smo kako je živeti generacijama u zatvorenom cilindru, pri čemu neko istorijsko sećanje doseže vek i po. U drugoj sezoni kako je to struktura od više takvih silosa (cilindara). Da bismo najzad došli do onoga što je bilo pre , što nama gledaocima deluje kao sadašnjost, a akterima je neka neodređena prošlost, videćemo i procenu pa onda i podatak koliko to traje... Ovakvo izlaganje deluje kao kolo (sve popularnije u Srbiji) gde imamo korak napred - korak nazad, odnosno dva levo, dva desno (pa na opsa-sa...). Tako možda i mora biti. Jer kad smo saznali da postoje drugi silosi, ne samo da se suočavamo sa onim što je u jednom od njih (koji je "zvanično mrtav"), nego i sa onim što je ostalo stanovnicima onog "našeg" kad su saznali da neko može otići u spoljnu realnost . A to je pobuna. Kad smo saznali da postoji komandna struktura i neka realnost (prošlost) iz koje je sve to proizašlo, ne samo da ćemo saznavati tu priču iz prošlosti, nego i kako se...

  Морални закон нада мном и звездано небо у мени . Лежао сам тако у сну који није сан био, Сам у степи, као да бих могао пасти на небо. Чух распарене кораке животиње и њено дахтање, Трискеле је то био, мој пас када сам учио за Еснаф мучитеља. Легао је крај мене и лежасмо тако леђима окренути, Као животиња са пет ногу. Поново чух кораке, сада тешке и споре Погледах и видех мајстора Малрубијуса у тканини црњој од црне, Таква је била да се на њој не би видели трагови крви. Реци ми дечаче, рече, начела на којима се владавина заснива. Знао сам да неће бити добро ако му не одговорим. Анархија рекох. Одувек си био најгори од мојих ученика. Анархија је недостатак владавинe. Онда почех полако: Оданост личности монарха; Оданост линији наслеђивања, доласка на власт; Оданост краљевској држави; Оданост кодексу закона; Оданост изабраном телу, које законе уводи; Оданост принципу у име којег влада изабрано тело, а све то углавном апстрактно. Коректно, мајстор рече, сад ми реци које је начело од њи...

  Abstract The document provides a detailed analysis of the Gothic novel Jane Eyre by Charlotte Brontë, exploring its genre characteristics, social and psychological themes, and the historical and familial context of its author. It also discusses the presence and interpretation of supernatural elements, horror motifs, and feminist aspects within the novel. Gothic Novel and Marxist Critique The text begins by situating Jane Eyre within the Gothic novel genre, emphasizing its influence on contemporary subcultures and horror literature, particularly the trope of the "madwoman in the attic" . It elaborates on the Marxist reception of Gothic literature in the former Yugoslavia, where despite initial disdain for horror and supernatural themes, critics recognized the genre's embedded class consciousness and social critique. This perspective sees Gothic villains as symbols of oppressive feudal aristocracy and the conflicts arising from the rise of capitalism and industria...

 Рече давно лик у роману "о међуљудским односима", како мушкарци као он имају листе, а неки други и жене имају мишљења. Тек, листе су популарне на тјубу, ево једне с пет најгнуснијих хорора и мојим цењеним мишљењем о сваком понаособ. Martyrs ( Мученици ) - десетак минута увод, скоро сат убијање, пет до десет минута објашњења, пола сата мучења и ефектан крај (преокрет). Кад сам био клинац, на вестима чујем да муслимани своје борце, кад се негде разнесу, прогласе за мученике. То ми било кул.  The Human Centipede ( Људска стонога ) - луди научник жели да од људи направи стоногу, као што је раније од својих паса. Ректално - орални спој. Есте чули за ректалног ђокицу? Имају две згодне глумице у филму, таман за објектификацију. Шта, сад сам вам ја гнусан што гледам тако нешто у таквом филму, а онај ко је радио кастинг са комерцијалним наумом није!? Девојке су бар добиле каријерну шансу. Канибал холокауст - пријатељица која се бави професионално хорорима (између осталог) рече да ...

  Zapravo, vidi se iz naslova , film se zove Odisej, dakle film je o njemu. To je zaista mala razlika, jer Odiseja (Homerova) jeste mit o lutanju Odiseja i njegovom povratku kući, ali kad se naglasak stavlja na lika (dodatno) imamo još jedan otklon od originalnog dela. Razumljivo je da savremeni autor daje svoje viđenje, da se ne mora baviti vernom ekranizacijom, no ovo bi bio argument više protiv nekih kukanja za originalnim delom . Mada se može reći da je nešto od Homerovog Odiseja izgubljeno i da se za tim može žaliti, a dobili smo nešto drugo... Ali pređimo na stvar. Prvo što se može reći, a mogao sam porediti projekcije, jeste ono size does matter . Film je rađen za IMAX i treba ga tako gledati, na najvećem platnu. Biće zanimljivije i neke stvari kao sneg koji provejava na ostrvu dolaze do izražaja (čudno za Mediteran). Postoje takve teorije da je "pravi Odisej" plovio do Bahama , a neki pominju i na sever, Njufaundlend i slično, ali nećemo o tome - jer, videćemo, ova ...