Постови

Halt and Catch Fire - Joe MacMillan

Слика
 Dosta je da jedna serija ima nešto kvalitetno, ali vrhunski domet je kad ima dva odlična elementa - onaj gikovski koji privlači fana nečega i elemenat razvijenih i zanimljivih karaktera,  kako sam već rekao za Halt and Catch Fire . Zbog ovog drugog rešio sam da nakon gledanja sve četiri sezone opišem četiri glavna lika. Od onda je prošlo već dosta, a što bi rekao naš najpoznatiji filozof među političarima - ako imaš da progutaš više žaba, najveću progutaj prvu . Džo nije baš žaba, a nije ni princ, ali je najzahtevniji za tumačenje, što naravno ne znači da će biti mučenje... Pa da krenemo, uz ovu muziku  (naravno muzika iz serije). Ideja mi je bila da pesma koja ga opisuje bude Psycho Killer , ali sam prihvatio komentar da je to preterano - nikoga nije ubio, osim nedužnog armadilja na samom početku. Ako neko ima bolju pesmu za Džoa, može reći. Dakle od tog gaženja simpatične životinje Džo ulazi prvi u kadar u ovoj seriji i već od prve epizode se prosto nameće. Već tad ćemo saznati njeg

Божански цар Дине

Слика
  Религијске установе овековечују однос између смртног господара и смртног слуге . Није лако писати о овој књизи Хербертовог серијала Дина , и ово ће можда бити најкраћи блог посвећен књизи тог серијала. Нема овде оне "борбе са собом" карактеристичне за претходну књигу Деца Дине . Атреиди су сам Лето II, Богоцар или Црв, како га ко назива, и они које он одгаја, који му служе пошто су пре тога били бунтовници. А и као бунтовници служе његовим намерама. Архинепријатељ Харконен , такође и мрачна тајна породице (да воде порекло и од њега) овде се скоро и не помиње - једини пут кад га Лето помене он као да правда његову дебљину, не помиње се иронија да и Богоцар користи суспензоре баш као и он, мада се он може својим телом изузетно брзо кретати. Не може он запоседнути Лета, осим тога на крају Деце Дине Лето признаје да је већ запоседнут неким древним тиранином. Као да ову књигу унапред чини мање занимљивом то што су се основни вектори владавине Богоцара, његове Златне стазе , мог

Foundation

Слика
Филмовање и серијализовање класика фантастике је увелико у току, па смо тако добили и серију која је инспирисана (дакле није буквално одрађена) Задужбином Исака Асимова. Свеједно су на самом почетку поменути неки ликови до којих ће серија доћи тек у некој сезони (најављено чак осам!) као што је рецимо Mule - кад сам читао књигу преведено као Мазгов, што сам ја видео као лично име, рецимо Зарков из Флаш Гордона. За мене лично то је било битно у смислу да, макар у почетку нисам нешто много разматрао "теорије" (тј. предвиђања шта ће се догодити), кад већ знамо где цела прича води. Видећемо зашто је ово битно... Оно што је битно, а што често заборавим (можда зато што подразумевам) то је визуелна лепота ове серије, како је све добро одрађено за нешто што је те-ве пројекат а не биоскопски филм. Мурал (актуелно ових дана) на којем је историја Царства (царева) или свемирски бродови, пријатно је гледати. Наравно, реалније је очекивати да су астероидска поља или свемирске крхотине ка

Деца Дине

Слика
Као и у случају многих других религија, Муад' Дибов Златни Еликсир Живота изопачио се у спољашње мађијање. Његова мистична знамења постала су прости симболи дубљих психолошких процеса, а ти процеси су, наравно, постали необуздани. Оно што је њима било потребно био је живи бог, а таквог нису имали, било је то стање које је Муад' Дибов син исправио. Изрека приписана Лу Тунг-пину (Лу, Гост Пећине) Игре у играма, у играма у играма, у играма... Била је то реченица која је више пута виђена у првој књизи Дине. Атреидима је због њихове популарности у Ландсраду (скупштина Великих кућа у Царству) намештена планетарна клопка чије размере постају галактичке. Већ ту имамо заверу различитих играча од Харконена (њихових архинепријатеља) до Бене Гесерита , Еснаф и Цар се подразумевају, треба обратити пажњу увек на CHOAM, etc...  Овде је све другачије, па ипак оно са играма много више пристаје овој књизи. Атреиди су освојили свемир (наравно са Слободњацима), завера је раскринкана што је сам по

Још мало о Игри лигње

Слика
Оно што је речено у серији вероватно превазилази дужину једног текста, у прошлом блогу  ионако нисам све рекао... Није грех изоставити нешто у блогу, с друге стране предност овог медија је што се може написати још један. Па да кренемо, оно што сам заборавио рећи и неки коментари које сам видео после гледања целе сезоне. The Take се бави питањем критике капитализма у серији . Доста добро, али и њима је промакао значај правила у овој Игри . Мишљења сам да без "владавине закона", тј. правила којих се под-једнако сви придржавају нема "правог" капитализма. Можда  можемо причати о дивљем капитализму (овога пута да не улазимо у схоластичка питања као један кинески мудрац који је тврдио како бели коњ није коњ , такође нећу либерално користити термин феудализам, што иначе чиним ). У сваком случају, систем Јужне Кореје у којем се људи добровољно (а да, овде почињу спојлери) враћају у Игру и кад знају да је смртоносна, јесте систем са јасним правилима - то сигурно није "

Primljen među ljude (alternativna Dina)

Слика
Ovo nije fan fikšn nego svetogrđe! Ipak, bilo je jače od mene, kako se obično kaže. Uostalom, ako može da se pravi film koji političke korektnosti radi i spokojnog uživanja publike izbaci pola bitnih stvari iz Dine, može da se napiše i nešto… a sada nešto sasvim drugačije! (Slede spojleri za one koji su tek počeli da čitaju knjigu ili čekaju drugi film u kojem će se, ako ga bude, dogoditi, samo drugačije, pretpostavka za ovu alternativnu istoriju) Časna Majka Gaijus Helen Mohijam očekivala je klopku. Zašto bi se uostalom galaktički car, onaj čiji Istinozborac ona nije bila, podvrgavao testu koji, sva je prilika, ne može proći. Ne samo zato što mu je bilo 25, što su godine u kojima niko nikada nije bio primljen među ljude. Možda zato što se za članove njegove porodice češće govorilo da su zveri, nego da su ljudi. Ili zato što ovaj momak nije prošao nikakvu obuku… nikakvu zvanično odobrenu obuku, ispravi se Časna Majka u mislima i ponovo zamisli. Galaktički car… Onaj koji je nasuprot svi

Опасна нека лигња (Squid Game)

Слика
  Људима се не верује јер се у њих уздаш. Верује се јер нема других опција . Прва асоцијација на лигњу? Заправо је прва на хоботницу, али и лигња може да прође. То је Ктулу , створење Х.Ф. Мајстора. За њега се каже да је писао космички хорор . У свемирским безданима нема ничег људског, људскост је танка скрама преко атавизама који трају еонима. Е, овде видимо да ни међу људима често нема много људског...  Но, наравно да Squid Game није хорор иако ужаса не недостаје, а крви има на хектолитре. Подсетио бих поново на ово да је хорор " ја жанр ", а овај филм има изразиту социјалну компоненту. У Игру се не улази забаве ради . Занимљива је социјална свест која избија из јужнокореанских филмова (и видимо и серија), узмимо само оскаровца Паразит као пример. Источноазијски тигар, земља која је од сто долара БДП по становнику постала једна од најбогатијих, са веома флексибилном привредом тј. индустријом (чувени Самсунг је почео као бродоградилиште)... Ипак, није рај за све! И ван фил