Подземље је спас

  Инспирисано песмом о Адаму и Стеви Пардон, Адаму и Еви То је било о мушко-женским односима А ово није. Не, није. Хтео бих нешто партеногенетски зачето Да ми говори из пламтећег жбуна Као Лењинградски каубоји кад срећу Мојсија А ја сам као и он. Водио школу преко песка Кроз море трске која се размиче Као Вуди Ален кад су га кримоси терали кроз мочвару Па каже: Осећам се као Мојсије! У истом филму је рекао: Мој теча, чувени бруклински дијабетичар , знао је рећи - Све се окреће и поново се враћа То није рекао он, рекао сам ја. Јер после журке крене да ти се окреће соба Ако је то лево-десно још некако, ако је горе доле биће белаја. Хтео бих да призивамо идоле, које зову демони Хоронзон, Јог-Сотот, Ктулу Фхтагн Или што мој ортак рече: Вагинијус, Пенијус, Анус Носећи на глави рогове који наизменично светле, Пластичне рогове, купљене на бљуваку. Хтео бих да завршим ову песму Ал' нешто ми не иде Нема везе, ко преживи сазнаће. Иван Вукадиновић

 Evo najzad da pročitam domaći klasik horora (krenuo sa navodnicima, ne nema potrebe, to delo je stvarno klasik, makar po tome što sam često čuo da ga pominju), knjigu Naživo Dejana Ognjanovića, za koga rekoh kako zna dobro da radi i da se zajebava (ako ništa drugo), bla, bla... a da mi je dosadašnji utisak o njegovom pisanju bila jedna zajebantska priča u kojoj opisuje jogsototovanje , susret s njegovim nemezisom Bobanom Kneževićem, etc. No dobro, kako se prvim tomom svog kapitalnog dela Dolazak horora  pokazao kao neko ko vlada materijom, a čijim se uvidima može diskutovati, dakle kao teoretičar, najzad dvidimo kakav je u praksi... Pa krenućemo od njegove definicije horora, koju daje u pomenutoj hronici-enciklopediji: Horor je prozni pripovedni žanr sa dominantnom odlikom (differentia specifica) sadržanom u estetskoj nameri izazivanja strave kod čitaoca, što se ostvaruje dvojako: a) kroz izbor tematike prikladne tom cilju (suočenje sa demonskim / monstruozim 'Drugim') i mo...

 Ima tome dosta, kad-e sam gledao jedan od mnogih klipova na tjubu... Ovoga puta je bilo reči o Zadužbini Isaka Asimova, a naravno povodom serije The Foundation . Ne mogu sad da tražim klip, no sećam se tog lika, koji je voleo kontraverzne teme vezane za SF dela. Jedna od poenti bila mu je da se društvo ne može programirati, u tom smislu Psihoistorija je glupa ideja. Ono što me je navelo na dalje istraživanje bilo je što reče:  kao što vidimo kod A New Kind of Science , Stephen Wolfram, jednostavni kodovi (entiteti) mogu dati veoma kompleksne rezultate . Nije to za mene nešto novo, zapravo je u osnovi moje filozofije. Uskoro sam video da je knjiga dostupna na netu (u zgodnom formatu između pdf-a i hiperlinka) i polako sam počeo da čitam. Nakon skoro devet meseci čitanja, a taj dugi period treba uslovno shvatiti (čitao samo na poslu, kad imam vremena i volje, između bili odmori, čak putovanje) mogu reći da sam završio ovo "kapitalno delo", pa i nešto reći o tome. Videćemo ...

Stvarajući univerzum fantastike, moderni umetnik nastavlja da kombinuje slobodu mašte sa opsesivnim temama večnih ljudskih strahova i strepnji. Vlada Urošević, „Фантастиката, тоа неопходно чудовиште“ у: Црна кула: Фантастичниот расказ во југословенските литератури   Rekoh odavno da, ako ništa drugo, Ognjanović ume da ozbiljno radi i ozbiljno se zajebava . To sam rekao povodom Skrobonjinog opširnog zbornika HAARP i druge priče o teorijama zavere , a imajući u vidu njegovu priču tamo (ozbiljna zajebancija), dok bi se ozbiljan rad odnosio na njegov prevod i uređivanje Nekronomikona, Studije strave i šta sam već dotle znao od njegovog pisanja o hororu ... Ali čemu ono ograničavajuće "ako ništa drugo"?! Pa znao je on biti žešći drkoš, 27.000 postova na forumu Znak Sagite , dok sam pratio, govori o tome.   I tako, ovu knjigu Ognjanović piše dok je "mlad da misli o grobu, a star da broji zvezde", kako reče rahmetli Panonski Govnar . Odnosno u uvodu vidimo da je prešao pol...