Постови

Cinične teorije

  U današnje vreme, međutim, ekonomska klasa se jedva pominje osim ako se ne nađe u preseku „intersekcionalno“ s nekim drugim oblikom marginalizovanog identiteta. Stoga ne čudi što se mnogi pripadnici radničke klase i siromašni često osećaju potpuno otuđenim od današnje levice – marksisti s pravom tvrde da je levica usvojila veoma buržoaske brige. Krajnje je ironično da pokret koji tvrdi da problematizuje sve izvore privilegija, vode visokoobrazovani ljudi i aktivisti iz više srednje klase koji su u toj meri nesvesni svog statusa privilegovanih delova društva. Helen Plakrouz i Džejms Lindzi, Cinične (kritičke) teorije Analizirajući Trampovu pobedu zaklučio sam da je ona remek-delo postmoderne (osim u onom delu koji se odnosi na greške demokrata, oni su zapravo zaslužniji za njegovu pobedu). Osnovna ideja postmoderne je da je znanje (informacije, podaci, novosti, uopšte istina ) predmet odnosa moći. Videćemo da ove postmoderne kritičke cinične teorije teže da vide belce (sve!?) ...

Како је Трамп победио

Слика
  Погледаћемо неке аспекте Трампове победе, шта је до ње довело, а да неко други није поменуо (неко од тумачења које сам чуо). То наравно не значи да је ово моје тумачење једино, да покрива све аспекте, а навешћу их више... Постмодерна Читајући књигу Циничне (критичке) теорије Хелен Плакроуз и Џејмса Линдзија (што се није сасвим случајно поклопило - хтео сам баш да о томе читам након Трампове победе), закључио сам да оно што ради десница колективног запада уопште, а Трамп је ту најбољи пример, најбоље се може описати као још једна примена постмодерне у пракси . Од Фукоа и Дериде, па надаље, створен је утисак да је цео јавни дискурс (укључујући ту и науку) заправо испољавање односа моћи. Видећемо како се актуелна десница ту уклопила. Да би то био рецепт, за победу потребне су две ствари: прогласити себе за жртву и окривити релативно малу групу људи - елите, фанатичне следбенике и оне који имају директне користи. Но прво да видимо за односе моћи . Док она "рана" или "апол...

Beskrajna priča - Unendliche Geschichte

Слика
  U prošlosti ljudi su često dolazili u Fantaziju da bi Detinjoj Carici davali nova imena, sve lepše od lepšeg – tako mu je rekla. Dakle, ipak je postojao put iz jednog sveta u drugi! „Za njih je blizu, ali za nas je daleko previše daleko da stignemo do njih“ Mihael Ende, Beskrajna priča I tako smo saznali da Nemci (posle braće Grim) mogu da pišu fantastiku. Ali kakva je to fantastika? Ona se ne uklapa u onu već oveštalu "žanrovsku" podelu na naučnu, epsku i horor. Natprirodna fantastika (što jeste izraz iz teorije književnosti) svakako jeste, ali epska...?! Uostalom, Tolkien je govorio da piše fairy tales , što se prevodi baš kao bajke. Ali nije ovo LOTR, mada ima dodirnih tačaka, možda više sa Hobitom. Nije reč ni o "klasičnoj" bajci kakva bi bila ona od pomenutih Grimova (osim Bremenskih muzikanata , sve njihove bajke su "ulepšane", dakle donekle cenzurisane narodne priče, izmenjene da se uklope u buržoaski moralni kodeks XIX veka). Ovde nema mor...

Astrobiološki pejzaž

Слика
  Nasuprot široko rasprostranjenoj predrasudi, nije bitno da li su inteligentna bića česta ili retka. Sisari su retki, a bakterije česte. Galaksija ima relativno malo, dok su zrnca međuzvezdane prašine brojna. Da li su zbog toga mikrobiologija ili proučavanje međuzvezdane prašine po bilo kojim smislenim kriterijumima važniji i vredniji finansiranja od zoologije sisara ili astrofizike naše galaksije? Očigledno nisu. Ne postoji takvo "numeričko raščlanjivanje" prirode. Potraga za mikrobiološkim životom na Marsu i Evropi, koji je primer galaktičkog života male složenosti, i potraga za manifestacijama života velike složenosti, kao što su radio-signali i arterfakti, pripadaju istom kontinuumu istraživanja astrobiološkog pejzaža. Milan M. Ćirković, Astrobiološki pejzaž --  Κτουλου Ρ'λυεχ φταγν Priznajem da imam "istoriju" s autorom. Ćirković zna biti neprijatan u diskusijama, možda mu je to prosto manir. Sećam se kad je deset godina kasnije (priznajem, godišnjica može...

Borba protiv Mordora

Слика
  Kakva je moja družina i u kakvom pohodu mi moraju pomoći? Nekada davno, dok sam studirao a možda i ranije, ta era za mene je era pre Tolkina, negde sam pročitao da je Gospodar prstenova inspirisao generacijuhipika . Tada sam se uglavnom bavio Dinom Frenka Herberta (barem što se fantastike tiče), taj iskaz mi se svideo, ali je nekako primljen k znanju. Nisam proveravao da li je bilo tako, ni sad ne nameravam, ovo je tekst o mojim intimnim osećajima, a što se tiče delovanja   o spoljnoj realnosti. Ali šta bi to moglo biti? Osim što je Led Zeppelin pominjao Mordor (pesma Ramble On ) i neko reče da je prirodni soundtrack za Middleearth , valjda je reč o nečem jačem, aktivističkom? Uostalom, ja sam bio panker, hipike baš nisam mirisao. Da li je taj neko kod koga videh povezivanje hipika i dela profesora Tolkina mislio na borbu protiv vlada i multinacionalnih kompanija? Danas, a bogami i juče, rekli bismo Novi svetski poredak . Pa sve se to složilo kad sam gledao filmove. ...

Pesme snova, od početka

Слика
  U prvom tomu svoje retrospektive Martin nam predstavlja svoje prve mladalačke književne pokušaje, svoje prve profesionalno objavljene pripovetke, među kojima se posebno ističe Pesma za Liju za koju je Martin dobio svoju prvu nagradu Hugo. U svim tim pričama već se jasno vidi izuzetan dar za stvaranje nesvakidašnjih svetova, upečatljivih likova, snažnih zapleta kao i neke od tema koje će mnogo godina kasnije u potpunosti obraditi u svom slavom serijalu. Sve je to protkano Martinovim duhovitim autobiografskim crticama o njegovom odrastanju, porodici, književnim uticajima i pokušajima da objavi svoje prve radove. Tako je nekad najbolje početi od onoga što piše na korici. Na kraju, izdavač zna kako da predstavi publici, i ovde jeste izneta suština. Onda nam ostaje da krenemo po delovima knjige i konkretnim pričama. Četvorobojni fan U početku sam svoje priče pričao samo sebi. Kako je i Gete bio dete, nije iznenađenje da su priče koje je Martin pisao kao klinac bile - klinačke. Možda ...