Постови

Izgubljeno lice (u virtuelnom svetu)

Слика
Još uvek sam dečak, pomislih radosno, što u gradsku fontanu pušta svoj prvi brodić od novinskog papira; još uvek umem da se igram i želim da pobeđujem. Roman Izgubljeno lice dobio sam od prijatelja koji je makar poslužio kao inspiracija za protagonistu! Forumsko ime (nickname) njegovo jeste ime poznatog glumca, a u romanu vidimo da čovek sebi uzima prezime istog glumca (dok je ime inače anagram jedne reči koja se često u obliku pitanja ili negacije pojavljuje na internet forumima, i u životu). Da, ovo je knjiga o internet forumima, objavljena 2009. - recimo neku godinu pošto su forumi doživeli svoj pik, posebno Krstarica na kojoj sam upoznao prijatelja... Odmah ću reći da Milku takođe znam s tog foruma, a upoznao sam je lično neku godinu kasnije na književnom okupljanju, a njeno (ondašnje) forumsko ime je pojam koji mi danas više znači nego onda. Sada ću se, po ko zna koji put setiti Aristotela, zapravo citata Estetike koja je dala Staša Koprivica - Ne mora da bude istinito, mora da

Fight Club

Слика
 Грандиозан шут у јаја лицимурима . Сваког викенда, у подрумима и на паркинзима широм Америке, младићи који имају добре послове и који су одрасли без очева изувају ципеле, скидају кошуље и туку се једни против других, увек по два борца, до изнемоглости. Онда се враћају на посао са шљивом на оку, са расклиманим зубима и осећањем да могу да се носе баш са свиме . Ово неће бити "уобичајен приказ" у смислу шта нам ово грандиозно дело (књига и филм) поручује, тога има доста, без бриге. Уместо тога бавићу се неким питањима која су иза радње, пре свега мотивацијом главног лика (а то је наратор смештен у две персоне), емоцијама које стоје иза и наравно сопственим доживљајем. Превазишли смо она питања да ли је бољи филм или књига (некад се и може поредити, али зашто не обоје?), мада можда има смисла питати се шта је боље прво конзумирати . Мени је било добро што сам први пут одгледао филм (два пута) па сам при читању, наравно у возу, могао гласно да се смејем кад рецимо видим како су

Филозофија Тајлера Дердена (Борилачки клуб)

Слика
  "Прво правило борилачког клуба гласи: о борилачком клубу се не прича", каже механичар. А последње правило пројекта Хаос гласи, не постављаш питања." Па шта онда може да ми каже? Он каже: "Мораш да схватиш, твој отац је био твој модел за Бога." Иза нас, мој посао и моја канцеларија све су мањи и мањи и онда су нестали. Осећам мирис бензина на шакама. Механичар каже: "Ако си мушко, хришћанин и живиш у Америци, твој отац је твој модел Бога. А ако никад ниси упознао оца, ако ти отац збрише или умре или никад није код куће, у шта верујеш о Богу?" То је све догма Тајлера Дердена. Нажврљао ју је на папирићима док сам ја спавао и оставио да је прекуцам и фотокопирам на послу. Све сам то прочитао. Чак је и мој шеф вероватно то прочитао. "И шта на крају радиш", каже механичар, "проводиш читав живот тражећи оца и Бога." "Оно што мораш да размотриш", каже, "јесте могућност да те Бог не воли. Могуће, Бог нас мрзи. То није најго

Путовања малог дива - прикази

Слика
Књига је сада доступна на сајту Фантастични водич. Можете видети о чему је реч читајући ова три приказа. Рат је део нас. Рат је елемент  човечанства, јуче, данас и сутра. Иза нас су ратови, многобројни и мучни. Као у сваком добром роману, јунак нас води кроз свој живот, али и кроз туђе животе. Колхозни посед, земља, вечера, глад, детињство,  једноставност у изразу, али не задуго. Упознајемо Василија, у првом делу живота, како наводи аутор, у првој фамилији. ''Неколико струкова остало је непожњевено и сељаци су то звали „Божја брада“. Пре него ће почети да једу вола, извели су две овце на њиву – белу и црну. Било је то гатање. На ужас присутних бела овца је незаинтересовано блејала док је црна појела сво класје. То је значило да ће бити рата.'' Читалац види један одређен дан, вече, сујеверје, гатање, а наш се јунак још не сналази у својој кожи. Тек ће то успети, треба му времена. Белорусија је његов завичај, а служење СССР-у његова будућа окупација. Не и потпуна, на сре

Moje stilske vežbe

Слика
 A sad malo ja, al prvo Beleška U autobusu S za vreme najveće gužve. Jedan tip od svojih dvadeset i šest godina, sa dugim vratom kao da su mu ga istegli i sa šeširom na kome traku zamenjuje uzica. Pomenuti tip otresa se na svog suseda. Prebacuje mu da ga ovaj gurne svaki put kad neko prođe. Glas piskutav i zloban. Kada ugleda jedno slobodno mesto, hitro se ustremi na njega. Dva sata kasnije sretnem ga ponovo kod Kur de Roma, pored stanice Sen Lazar. Sada je u društvu nekog svog druga koji mu kaže: "Trebalo bi da daš da ti se prišije jedno dugme na kaputu." Pokazuje mu gde (na razrezu) i zašto. Rejmon Keno, Stilske vežbe prevod Danilo Kiš Golubović stajl Kao i obično, u to doba smo upucavali po pet-šest ljudi, onako za vikend. I onda kad nekoga oćopavimo bežali bismo gradskim busom. Bus je bio pun starkelja i neki penzos se očešao o mene. Udario sam mu jedan-dva šamara. Sad kad si bezobrazan, daj roleksa! Nešto kasnije ulica je bila puna mladića koje bi u svakoj normalnoj zeml

Heisenberg zlo (Breaking Bad)

Слика
Walter White, odnosno Heisenberg kako je sebe nazvao, protagonista je i antagonista serije Breaking Bad. Zvučno je za naslov serije prikačiti zlo imenu čuvenog kvantnog mehaničara (koje je ovaj po svemu sudeći slučajno uzeo), ali prava realnost je da su Mr. White i Heisenberg kao doktor Džekil i mister Hajd - pa kome onda tačno pripisivati zlo?! Zapravo, reklo bi se da je ovde mnogo više interakcije u dve ličnosti podeljenog života... No pre nego nastavimo nešto o seriji što nisam rekao ... Bilo mi je zanimljivo da zamrzavam kadrove i prebacujem u jpg, obično uz neki komentar. Ono što sam primetio tom prilikom je da u manjini kadrova vidiš samo lik onoga ko govori (ili nešto radi), onako iz profila. Dobro, tako često vidimo samog Walta, ponekad i Skyler. No obično je u kadru neko snimljen s potiljka, obično se vidi ćela, pošto su uglavnom ćelavi... Druga stvar je što sam do sada samo uzgred pomenuo prljavog advokata . To je, naravno, Sol Gudman, no on je i mnogo više od toga. Pa recimo

Stilske vežbe 1

Слика
Mnogo je i jedan pasus, al ipak ću reći da je ovo paradigma dokle može ići izražavanje u različitim stilovima (ne nužno perspektivama kao kod Rašomona , mada ima i toga), jednog beznačajnog događaja. Čak 99 primera, mada iskreno većina nije impresivna. Neki vas ipak mogu impresivno nasmejati (smeh u busu, recimo). Knjiga ne bi imala mnogo smisla na srpskom (tada srpskohrvatskom) bez prevoda Danila Kiša. Pa dok čekate MOJE stilske vežbe, a nećete čekati dugo... Beleška U autobusu S za vreme najveće gužve. Jedan tip od svojih dvadeset i šest godina, sa dugim vratom kao da su mu ga istegli i sa šeširom na kome traku zamenjuje uzica. Pomenuti tip otresa se na svog suseda. Prebacuje mu da ga ovaj gurne svaki put kad neko prođe. Glas piskutav i zloban. Kada ugleda jedno slobodno mesto, hitro se ustremi na njega. Dva sata kasnije sretnem ga ponovo kod Kur de Roma, pored stanice Sen Lazar. Sada je u društvu nekog svog druga koji mu kaže: "Trebalo bi da daš da ti se prišije jedno dugme na