Подземље је спас

 Dočekasmo drugu sezonu serije Severance , nastavak priče tamo gde se spajaju podeljeni životi naših junaka - onaj soljni (privatni, slobodno vreme) i onaj na poslu, "unutrašnji".* Već prva sezona je imala dvojnu prirodu - ako je sam podeljeni život ( severed life ) neki oblik transhumanizma , da li je to transhumanizam kao oblik kapitalizma ili transhumanizam kao kult? Ovo dvoje se ne mogu sasvim razdvojiti - mnogo velika moć, volja da se na istoj ostane, na kraju mora svoju snagu crpeti iz psihopatije ili nečeg okultnog (nije ekskluzivna disjunkcija, zapravo često jeste oboje). No u seriji ne može podjednak oslonac biti na obe stvari, na nešto se mora više osloniti. Da je posmatrano iz sociološkog aspekta , više kao oblik kapitalizma, imali bismo neku pobunu innija , borbu za prava i u spoljnom svetu (čega je sve bilo dosta na početku prve sezone), unutrašnji život (na poslu) bi se posmatrao često kroz prizmu duhovitosti, onda i (banalnih?) životnih problema koje sam pomenu...

  U centralnoj Anatoliji se polako rađalo novo sunce, ovaj region u kom je živelo dosta podeljenih plemena je bio nekako skrajnut i zaboravljen, vrela leta, surove zime je stvaralo surove ljude. Plemena su stalno ratovala, krv braće i sestara se prolivala po Anatolijskim kamenjarima a onda se sve krenulo menjati kada je jedan čovek doživeo viziju. Jednog letnjeg dana Labarna, jak stasit Anatolac u svojim srednjim dvadesetim, sin lokalnog vođe je šetao među dolinama i kotlinama, oduvek je voleo da provodi vreme sam sa sobom u svojim mislima i snovima, predosećao je da je predodređen za neke veće poduhvate, hteo je da njegovo ime ostane urezano za vek vekova. Sunce je udaralo svom snagom i u tom trenutku pored Labarne se pojavi devojka u belom sa dugom plavom kosom i zlatkastom kožom. Larbarna krene za njom a ona se uputi ka drevnoj pećini. Ta pećina beše znana pod imenom Purušanda, mesto iz koga su se rodili svi Anatolci a i ostali Indo-Evropski narodi koji su se uputili u različiti...

  Biti objekat želje znači da si definisan glagolskim stanjem pasiva. Postojati u pasivu znači umreti u pasivu – odnosno, biti ubijen. Ovo je pouka bajke o savršenoj ženi. Helen Simpson (Predgovor knjige Krvava odaja Anđele Karter)   Pre nego nastavim referenciraću se još malo na odličan predgovor Helen Simpson: Krvavu odaju – često pogrešno – opisuju kao skupinu tradicionalnih bajki sa subverzivnim feminističkim preokretima. A ovo su, zapravo, nove priče, a ne prepričavanja. Kao što je sama Karterova pojasnila: „Nije mi bila namera da stvorim nekakve ’verzije’ ili, što bi američko izdanje knjige užasno reklo, bajke ’za odrasle’, već sam htela da izvučem latentni sadržaj iz tradicionalnih priča i iskoristim ga kao početak novih priča“. Taj latentni sadržaj je, da se ne lažemo, često seksualni. Ali ne ide Karterova „toliko daleko“ da bi njena junakinja završila u krevetu sa „zelenom vilom“ , kako neko reče, to je ipak čekalo DC . Ovde je ipak reč o iskustvima he...

 U prethodnoj sezoni ( i blogu ) upoznali smo se sa samom idejom generacijskog broda skloništa, što je svakako koncept koji generiše klaustrofobičnu atmosferu , koja ne mora biti odmah vidljiva. Ne mora se posebno isticati koliko je to plodno tlo za umetničke vizije. Videli smo i da postoje paralele sa Platonovom Državom . Nije ovo prvo sci-fi delo koje se takvim paralelama može pohvaliti a onda vidimo šta takva dela (Matriks naravno najpoznatiji) Platonu duguju - ne naravno (samo) atmosferu Pećine, koliko sumnju u realnost samu , koja u takvoj pećini sazreva.  Tako ćemo do kraja saznati da je realnost zapravo baš onakva kakvu je vide kroz onaj periskop na površini - sasušeno drvo i sumorna, siva, beživotna okolina. Zašto onda onima koji idu da "čiste" puštaju ne mnogo dobru simulaciju realnosti, koju stanovnici Silosa ne smeju da vide? Zato da bi se održavao ispravan nivo nade i beznađa - moja je teorija. Deset hiljada ljudi zatvorenih u cilindar mora videti oduševljenog s...

  Не могу рећи да им је баш иста природа као у наше воде; но њихова корисност изискује да буде течности, као што њихова лепота налаже да течности морају бити бистре. Јер ова наша вода  би на Јупитеру или Сатурну била тренутно замрзнута што би била последица огромне удаљености од Сунца. Свака планета, стога, мора имати своју воду, и то такве природе да не би била склона мржњењу; а Венерина и Меркурова таквих одлика да не би лако на Сунцу испарила.  Кристијан Хајгенс, Космотеорос Наравно, погрешно читање , обично је занимљиво, а и лакше је некако "Космотеорос" прочитати као "Космотрес", па онда се може и размишљати колико је Кристијан Хајгенс затресао космос. Односно, наша схватања о космосу, свемиру, васељени... Није то могао као Коперник, иза којег је остао израз коперникански обрт ; нити колико Галилеј који се безмало сматра оснивачем науке*; ни као Ђордано Бруно, који је спаљен на ломачи. Али, како рекоше, Хајгенс је био спона између ових пионира науке и Исака Њут...

 У вези Вашег захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја, од 12.02.2025. године, а на основу члана 16 Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (...), обавештавамо вас о следећем: 1. Колики је број ухваћених паса и мачака у 2023. и 2024. години (по свакој години) од стране зоохигијене ЈП "Комуналац"? Одговор: У 2023. години Зоохигијеничарска служба ЈП "Комуналац" у Руми ухватила је и у Прихватилиште за псе и мачке збринула 137 паса. У 2024. години ухваћено је и збринуто 92 пса; 2. Колики је број стерилисаних и чипованих паса и мачака у 2023. и 2024. години (по свакој години) од стране зоохигијене ЈП "Комуналац"? Одговор:  У 2023. години чиповано је и вакцинисано 24 пса, а није било стерилисаних и кастрираних паса, док податке о броју чипованих, вакцинисани, стерилисаних и кастрираних паса за 2024. годину не поседујемо јер се исти налазе код ВС "Мини вет" Краљевци, која је након истека уговора о ветеринарским ус...