Naživo
Evo najzad da pročitam domaći klasik horora (krenuo sa navodnicima, ne nema potrebe, to delo je stvarno klasik, makar po tome što sam često čuo da ga pominju), knjigu Naživo Dejana Ognjanovića, za koga rekoh kako zna dobro da radi i da se zajebava (ako ništa drugo), bla, bla... a da mi je dosadašnji utisak o njegovom pisanju bila jedna zajebantska priča u kojoj opisuje jogsototovanje , susret s njegovim nemezisom Bobanom Kneževićem, etc. No dobro, kako se prvim tomom svog kapitalnog dela Dolazak horora pokazao kao neko ko vlada materijom, a čijim se uvidima može diskutovati, dakle kao teoretičar, najzad dvidimo kakav je u praksi... Pa krenućemo od njegove definicije horora, koju daje u pomenutoj hronici-enciklopediji: Horor je prozni pripovedni žanr sa dominantnom odlikom (differentia specifica) sadržanom u estetskoj nameri izazivanja strave kod čitaoca, što se ostvaruje dvojako: a) kroz izbor tematike prikladne tom cilju (suočenje sa demonskim / monstruozim 'Drugim') i mo...
