Подземље је спас

  Da je još sveta, i tamo bi stigli Kamoiš Kada sam pisao o melanholiji pomenuo sam „bele udovice“ koje su sa čežnjom gledale u daljine, gde su njihovi muževi (braća, očevi, sinovi...) bili na morima. Bilo je to vreme portugalskih pomorskih istraživanja, koja je Kamoiš tako lepo opisao u svom spevu Luzijade . Čežnja nije značila žaljenje za odlukama koje su donete, barem ideja ekspanzije nikada nije dovedena u pitanje. Ona se preplitala sa čežnjom za daljinama... Takva je bila prva globalizacija (ili kolonizacija), čija tamna strana behu primitivna trgovina i još primitivnija pljačka kakvom su se bavili Španci i Portugalci. Začini, robovi, slonovača, srebro i naravno zlato. Bogatstvo se prelivalo ka onima koji će razviti prve industrije, a prvim kolonijalnim silama je posle raskoši donelo dugove i inflaciju. A ovi drugi – Holanđani, Francuzi i posebno Englezi – pretvarali su zatečene predele u ono što su imali u svojim zemljama. Afrika uglavnom nije naseljavana, odande su odvoženi rob

 Ја сам социјалиста. И држим се оне школске дефиниције социјализма да је то државно власништво / управљање над средствима за производњу . Нажалост, већ је Њики платила цену модерне политичке коректности, па ћемо тамо видети "појам који означава изразито модерне и прогресивне политичке и економске идеје и теорије које крајњим циљем својих идеала теже превазилажењу и коренитом раскиду са системом светског капитализма ради успостављања уређења глобалног карактера базираног на глобалним средствима за производњу и расподелу у заједничком власништву и под демократским управљањем од стране целе глобалне заједнице у циљу производње само за потребе". Одакле почети с критиком? Није то толико модерно јер неке идеје (у овој инкарнацији) сежу од Француске револуције, док има више од сто година од прве земље социјализма . Да ли сте чули да је Царство Инка имало свој облик социјализма? Такве тенденције постојале су и у Египту и Кини у своје време. Раскид са капитализмом да, али морамо ли

 Najzad je Imperija dobila status kakav zaslužuje - punokrvne distopije . Ovo je još jedna serija koja posmatra period "rane Imperije" i u njoj (da krenemo od žanrova) uopšte nema epskofatanstičnih momenata, sci-fi jeste, ali "klasičnog" nema mnogo, jer to je prevashodno antiutopija distopija. Moj prvi utisak je bio da liči na Hunger Games , što ipak nije baš tačno, ali krenimo redom... Negde pred Novu godinu, zapravo nešto ranije, počeše na youtube da mi iskaču klipovi o Andoru, zapamtih jedan koji kaže u naslovu da je to antif*šistička propaganda , zapravo art, ali ja sam pročitao propaganda . Ne znajući šta je to ( Zappa - videćemo šta je to ) počeh da gledam, onda videh da je još jedno Star Wars ostvarenje, tada još nisam znao serija ili film. Ostavih klip za kasnije, da ne bih spojlovao... Ja sam specifičan Star Wars fan, kako sam već rekao , onaj koji će radije da sto puta citira nešto već viđeno nego da juri za novom serijom (filmovi već dugo nisu glavni), a

Ovo nije prikvel, već neka vrsta umjetničke pripreme za roman Putovanja malog diva . Radnja romana se odvija sredinom prošlog veka, dakle to bi bila Period Drama , ova radnja je u nekoj sadašnjosti. Dok se može (nije teško) zaključiti kako moj junak Vasilij Anatolič predstavlja autora, tj. Mene, ovo jeste pisano u prvom licu, dakle moglo bi se zaključiti i da je prema događajima iz života autora. Ono što je zajedničko priči i romanu je pripovedna strategija koja se oslanja na Rune i neka fascinacija Divovima (prvim bogovima), koja u romanu već prelazi u sistem vrednosti. Nova godina je stigla, jurnjava pred praznik i samo praznično veče su prošli. Cenim da imate vremena za čitanje, pa posvetite se... Ja stvarno ne volim Novu godinu. Nije da je mrzim, samo nemam neki poseban odnos prema tom prazniku. Nije da imam razloge da izbegavam to veče, kao jedna moja bivša kojoj je tetka umrla tog datuma. Ne, nije ništa tako. Samo ne vidim ništa posebno u tom glupom prazniku. Ne bih bojkotovao p