Подземље је спас

  Zadatak je sm'ješni ljudska sudba, ljudski život snovidjenje strašno! P. P. Njegoš, Luča mikrokozma A zatim njegova primjedba o Vojnoj obavještajnoj službi  - Military Intelligence – općenito. – Ako potražite pojam Inteligencija u novim svescima Encyclopediae Britannice, bio je rekao, vidjet ćete da je podijeljen u tri poglavlja: Inteligencija, ljudska; Inteligencija, životinjska; Inteligencija, vojna. Moj očuh je savršen primjer Inteligencije vojne. Kad bi ljudi zadovoljavali svoje nagonske žudnje samo onda kad ih stvarno osjete, kao što to čine životinje o kojima vi tako prezirno govorite, ponašali bi se neusporedivo bolje nego što se većina civilizovanih ljudskih bića danas ponaša. Prirodni prohtjevi i spontana nagonska žudnja ne čine ljude tako životinjski… ne, „životinjski“ nije dobar izraz, on uključuje uvredu za životinje… bolje reći previše ljudski zlima i pokvarenima, nego ih takvima čine mašta, intelekt, principi, tradicija i odgoj. Prepustimo li nagone samima sebi, pri

  Najzad evo jedne serije koja je postmoderna (i bukvalno) od početka do kraja . Na početku shvatiš da druidi kako su tamo opisani teško da su postojali u istoriji, a imaju mnogo više veze sa nekim današnjim predstavama. Ili šta reći o numerama koja idu tokom špice Donovan (iz "protiv rata bunili se Donovan i Dilan") i T-Rex deca revolucije ... Autori kao da su nešto 't eli, nešto što ima više veze sa sadašnjošću, sadašnjim borbama, a da se to nekako na prvu (ako ćemo pošteno ni na drugu, ni treću) ne vidi. Može se izvući istorijska paralela i takva teorija postoji , ali je kraj takođe bio postmoderan - ovoga puta nije reč o nekom umetničkom postupku, nego o praksi u vezi serija koja je česta u poslednjih desetak godina. Možda već pogađate, do kraja teksta biće rečeno. Od prve sezone serija će te svojom uvrnutošću i opštom atmosferom privući da je pratiš. Nešto slabije stvari stoje sa radnjom, mada se svašta događa. Kao da je efektnost pojedinačnih scena (pre vizuelna, n

Verujem da je serija bila željno iščekivana i da je prva sezona  ostavila dovoljno utisaka da ne bude makar odmah žestokih kritika (osim kod onih koji su prosto pljuvači). Druga sezona, što se mene tiče barem, bila je mnogo bolja, uključujući jedan od najboljih finala sezone, makar što se tiče serija koje sam gledao, a gledao sam svašta... Onda je usledio pad, što ne kažem samo ja nego recimo i gledanost serije (a bilo je i okrivljavanja publike ). To je ono što vidimo u naslovu bloga. Ali krenimo redom - prvo neke kritike, onda karakteri, problemi u samoj ideji (nešto u vezi pokreta otpora), pa sezone od druge do četvrte... Nisam gledao mnogo prikaza/kritika serije, uostalom imam svoje mišljenje koje se nije promenilo i ako sam video nešto novo. Uzmimo na primer kraći klip  po kojem je to najgori show alternativne istorije i sledi zamerka da se u seriji "ništa" ne događa, što bi se moglo reći ako bi se recimo poredilo sa Handmaid's Tale (videćemo jedno uspešnije poređe

„Ne možeš ubiti ideje tako što ćeš ih ugušiti. Možeš ih ubiti samo tako što ćeš ih ignorisati. Odbijanjem da misliš, odbijanjem da menjaš. A upravo to radi društvo!“ Ursula le Gvin, Lišeni svega Hainski ciklus Ursule le Gvin pre je igralište nego kanon . Reč je jednostavno o okviru u kojem se događaji njenih romana odigravaju. Postoji sličnost sa svetom u kojem Džordž R. R. Martin smešta svoja dela naučne fantastike. Tamo je postojalo Galaktičko carstvo što ukazuje na dosta uređenu strukturu, ali se raspalo pa je svaka planeta za sebe, uz međusobne kontakte koji nisu trivijalno laki. Ovde imamo strukturu koja tek nastaje i zove se Ekumen . Tako opisan svet postaće teren na kojem rastu priče o planeti na kojoj ljudi menjaju pol, anarhističkom mesecu ili preteča Avatara ... Zapravo Ekumen, primanje planete u isti, pojavljuje se kao "problem" tek u Levoj ruci tame , što je knjiga koju sam davno čitao i nije ovde predmet izlaganja. U prvoj knjizi ciklusa The Dispossessed posto