Put krsta i zmaja (Jevanđelje po Judi)

 (In a Galaxy far far away... sećaju se naših mitova, reinterprtiraju...)

Rodila ga je kurva u čudesnom drevnom gradu-državi Vavilonu, na isti dan kad je Spasitelj rođen u Vitlejemu, a detinjstvo je proveo po mračnim ulicama i slivnicima, prodajući sopstveno telo kad je morao, baveći se svodništvom kad je odrastao. Kao mladić počeo je proučavati mračne veštine, i pre nego je napunio dvadesetu, bio je vešt nekromant. Tada je postoa Juda Krotitelj Zmajeva, prvi i jedini čovek koji je svojoj volji potčinio ta najstrašnija od Božijih stvorenja, velike krilate guštere Stare Zemlje. U knjizi se nalazila slika jude u velikoj i mračnoj pećini, kako užagrenih očiju izmahuje blistavim bičem da obuzda zelenozlatnog zmaja velikog kao planina. Pod rukom mu je platnena torba, blago odignutog poklopca, a sitne glave tri zmajska mladučenta, prekrivene krljušti, vire iznutra. Četvrti mali zmaj puzi mu po rukavu.To je bilo u prvom poglavlju o njegovom životu.

U drugom je postao Juda Osvajač, Juda Zmajski Kralj, Juda Vavilonski, Veliki Samozvanac. U sedlu najvećeg svog zmaja, sa gvozdenom krunom na glavi i mačem u ruci, od Vavilona je stvorio prestonicu najvećeg carstva koje je Stara Zemlja znala, carstva koje se protezalo od Španije do Indije. Vladao je sa zmajskog prestola među Visećim vrtovima koje je sagradio i tamo je sedeo kada je sudio Isusu iz Nazareta, proroku koji je širio nemire i koga su dovukli pred njega krvavog i svezanog. Juda nije bio strpljiv čovek i Hrist je bio još krvaviji kada je ovaj s njim završio. A kada je Isus hteo da odgovori na njegova pitanja, Juda ga je s prezirom izbacio nazad na ulicu. Ali prethodno je naredio stražarima da mu odseku noge. "Lekaru", rekao je, "izleči se sam."

Onda je došlo pokajanje, vizija u noći i Juda Iskariotski se odrekao svoje krune, mračnih veština i bogatstva da bi postao sledbenik čoveka koga je obogaljio. Prezren i mučen od onih koje je tiranisao, Juda je postao Noge Gospodinove, i godinu dana je nosio Isusa na leđima po svim krajevima kraljevstva kojim je nekad vladao. Kada je konačno Isus sam sebe izlečio, Juda je hodao kraj njega i od tog dana je postao verni Isusov prijatelj i savetnik, prvi i najistaknutiji među Dvanaestoricom. Na kraju, Isus je darivao Judi dar jezika, pozvao je i osveštao zmajeve koje je Juda oterao, pa je poslao svog uenika na usamljeno poslanstvo preko okeana, "da širi moju reč tamo gde ja ne mogu ići".

Došao je dan kada se sunce zamračilo u podne a zemlja zadrhtala i Juda poveo zmaja na teškim krilima i poleteo nazad preko uzburkanog mora. Ali kada se vratio u grad Jerusalim, našao je Hrista mrtvog na krstu.

U tom trenutku vera mu se pokolebala isledeća tri dana Velika srdžba Judina besnela je kao oluja po drevnom svetu. Njegovi zmajevi spalili su Hram u Jerusalimu, rasterali ljude iz tog grada i udarili istovremeno na velika sedišta moći u Rimu i Vavilonu. A kada je pronašao ostale iz Dvanaestorice i ispitao ih i saznao da je jedan po imenu Simon zvani Petar triput izdao Gospoda, zadavio je Petra golim rukama i bacio leš zmajevima. Onda je poslao te zmajeve da zapale vatre po čitavom svetu, pogrebne lomače za Isusa Nazarećanina.

A Isus je ustao trećeg dana, i Juda je plakao, ali njegove suze nisu mogle da ublaže Hristov gnev, jer je on u svojoj srdžbi izdao sva Hristova učenja.

I tako je Isus pozvao zmajeve, i oni su došli i vatre su svugde zgasle. A iz njihove utrobe je dozvao Petra i ponovo ga učinio celim i dao mu vlast nad Crkvom.

Onda su zmajevi uginuli, kao i svi zmajevi svugde, pošto su bili živi simbol moći i mudrosti Jude Iskariotskog, koji je strašno zgrešio. I oduzeo je od Jude dar jezika i moć lečenja koju mu je darivao, pa čak i očinji vid, jer se Juda poneo kao slepac (tu je lepa slika oslepelog Jude kako plače nad telima svojih zmajeva). I rekao je Judi da će ga u dugim vekovima pamtti samo kao Izdajnika, da će ljudi proklinjati njegovo ime i da će sve što je učinio biit zaboravljeno.

Ali tada, pošto ga je Juda toliko voleo, Hrist mu je nešto i dariovao: dugačak život, u kojem može da putuje i razmišlja o svojim gresima i napokon dođe do oprosta. Tek tad će moći da umre.

I to je bio početak poslednjeg poglavlja u životu Jude Iskariotskog. Ali to je veoma, veoma dugačko poglavlje. Bivši kralj zmajeva, bivši prijatelj Hristov, sada je bio samo slepi putnik, izgnanik bez ikog svog, što luta po hladnim drumovima Zemlje, i dalje živ kad su svi gradovi i narodi i stvari koje je poznavao nestali. Petar, prvi papa i njegov večni neprijatelj, raširio je na sve strane priču o tome kako je Juda prodao Hrista za trideset srebrnjaka, sve dok se Juda nije usuđivao da koristi svoje pravo ime. Neko vreme se prosto nazivao Lutalica Ju, a kasnije i još mnogim drugim imenima. Živeo je više od hiljadu godina i postao propovednik, vidar i prijatelj životinja, a kada je crkva koju je Petar osnovao nezdravo narasla i počela da truli, lovili su ga i proganjali. Ali imao je mnogo vremena i na kraju je našao spokoj i mudrost i konačno mu je Isus došao u davno odlaganom smrtnom času pa su se pomirili i Juda je ponovo zaplakao. Pre nego što je umro, Hrist mu je obećao da će dozvoliti nekolicini da pamte ko je i šta je Juda bio, i da će se s protokom vekova to znanje širiti, sve dok napokon Petrova laž ne bude odbačena i zaboravljena.

Talav je bio život svetog Jude Iskariotskog, izložen u Putu krsta i zmaja. Tu su bila njegova učenja, kao i apokrifne knjige koje je navodno napisao.

Džordž R. R. Martin, Pesme snova

p.s. Zanimljivija pripovest od zvanične, zar ne...