Halt and Catch Fire - Cameron Howe
Nekoliko meseci od kako sam završio seriju, pišem ovo sa rizikom da će nešto bitnije biti izostavljeno. Ipak, kako obećah da ću dati psihološki kroki četiri najbitnija lika sada nastavljam. Ako u međuvremenu ne budem gledao ponovo (što je s obzirom na ponudu serija i... ne tražnju nego moje vreme) nalo verovatno, problema još može biti kada dođem do najtežeg lika, što čuvam za kraj.
Cameron Howe opisana je kao programersko čudo, 22godišnja programerka koja će uzdrmati "pomalo" staromodni Cardiff Electric (inače imena u seriji, kao što je ovo ime kompanije ili ime računara koji prave - Giant - nisu slučajna). Rečeno je da ona vidi neku utehu u matematičkoj sigurnosti kodiranja, mada izgleda da pravi haos gde god da se pojavi. Ovde sam se pronašao u njoj, i pronaćiću se još ponegde, mada ne bih sad procenjivao koliki sam haos pravio. Uostalom, nije li to zajedničko mnogim ljudima koji se bave informatikom?! I to je nešto gde bismo se pronašli u seriji, identifikacija sa likovima, osim nostalgije za nekadašnjim načinom mišljenja i uvažavanja osnova računarstva koji sežu iz tog herojskog vremena.
Druga stvar koja me vezuje za Cameron je njen pankerski imidž na početku. Slično i meni koji sam sa 22 godine vukao neku u crno ofarbanu vetrovku iz vojske. Kasnije njen stil postaje više casual, zapravo običniji. Slično a i suprotno (komplementarno) njenoj velikoj ljubavi koja se zove Joe MacMillan (njihov odnos sam u velikoj meri već opisao u blogu o njemu). Džo iz poslovnog odela prelazi na opuštenije i manje-više ekstravagantne varijante, dok Kameron polako napušta vizuelnu identifikaciju, što je znak odrastanja. Ali to odrastanje ne ide baš brzo. (Rekoh da se i tu nalazim, i ja sam do kraja studija ili posle napustio neki vizuelni pank imidž, mada zanimljive majice ne bih ni sada izbegavao, nedavno primetih da bi ipak bilo dobro da imam neku majicu sa printom benda ili karakterističnom porukom - kod Kameron je to da se ne slušaju naređenja vanzemaljaca.)
Da ponovimo ukratko. Kameron privuče Džoa na predavanju gde se on pojavljuje kao gost-predavač, nakon toga oni se kresnu, a on ničim izazvan kaže da je neće zaposliti (barem ne daje lažnja obećanja, više je sklon hladnim tuševima)... ne mnogo kasnije on joj ipak ponudi posao jer ona je profesionalac (kao stručnjak, ne kao neko ko zna da se ponaša na poslu) i kao takva mu je potrebna. Tu je profesionalno spoji sa Gordonom (to je onaj najteži lik koga analiziram poslednjeg) koji je naizgled sve suprotno njoj i dobar deo prve sezone njih dvoje biće u napetom poslovnom odnosu.
Džo ima viziju da su računari stvar koja nas vodi do stvari, a Kam ima nešto drugačiju ideju kompjutera sa dušom, koja će je voditi kroz celu seriju, recimo kroz igrice koje ona kreira i programira i koje uvek govore dosta o njoj. Ali prvo mora da stvari reši čisto tehnički, jer "duša" košta računarskih resursa, tu joj je Gordon kao hardveraš velika prepreka, Džo staje na njegovu stranu (čime će kasnije on sam biti najmanje zadovoljan) i Giant nije baš giant, što je negde kraj prve sezone.
U prvom blogu sam pomenuo nešto kao može li panker biti nacionalista (može li buntovnik prihvatiti nečiji autoritet da bi rušio ono što smatra establišentom). U prvoj sezoni videsmo da sama Kam to rešava svojom kreativnošću (pobuna je stvoriti nešto novo), a firma koju stvara i gde odvodi najviše inženjera i programera iz Cardiff Electrica zove se baš Mutiny (Pobuna). Zanimljivo kako je ovo zapravo odbrana američkog sistema (iz ugla Kameron nebitno, ne bavi se ona politikom) - ako ti ne ide da slušaš nečija naređenja na poslu osnuješ svoj biznis. I to je naravno moglo, mada kako smo videli bilo je sve samo ne lako. Ako svojim radom i opravdava sistem (umesto da kuka, recimo) što bismo joj to zamerali kad je jedan Džoni Roten dobio odlikovanje od kraljice da bi posle podržao Bregzit jer on je "radnička klasa"...
Tu dolazimo do često pominjanje priče o ženama u informatici, čime sam se ja bavio (tačnije nekim pričama od strane naše vlasti i establišmenta), ali to je Srbija u ovom veku. No u Srbiji u prošlom veku, kada sam ja studirao, profa je devojci koja je rekla da će na FON-u uzeti informatički smer rekao "A šta ćete vi koleginice na informatiKI, ima deca da vam budu degenerici." Toliko o tome za sada, Dona je poslovna žena, pa ćemo se temi vratiti u sledećem blogu (o njoj). Treba još reći da ako je u menadžerskoj strukturi* tj. kod glavnih likova odnos lapo-lapo, među "običnim programerima" je ipak više muškaraca (zapamtio sam programerku koja je jednom udarila Gordona u uvo... Inače ovi likovi u seriji su takođe zanimljivi za HCF fanove, reference koje nose, recimo lik koji izgovara naglas replike iz filmova koje gledaju, što sam ja radio jedino sa Maratoncima).
Kad smo se dotakli rodnih tema, Kameron ima muško ime (što na tom govornom području i nije tako retko, recimo Robin) pa će se neki programeri kojima je on(a) idol iznenaditi kad saznaju da je žena. Treba se setiti da je to bilo vreme (blago rečeno) drugačijeg interneta, što znači da se slika nekoga ko bi bio poznat u nekim krugovima i nije baš lako mogla videti (drugo je Džo koji je držao predavanja, pojavljivao se na televiziji, naslovnim stranama...). Ergo, Kam je mogla da se šeta nekom konvencijom ili sličnim okupljanjem i da sluša kako govore o njoj, kao recimo što su autori radio emisije Top lista naderalista mogli da u trajvanu slušaju ljude kako ponavljaju njihove štosove, pričaju o njima, ne znajući da su nazočni. Mislim da je ovo element koji nije iskorišćen.
Ali Kameron nije njeno pravo ime (Katerina), već ime njenog oca koji je poginuo u Vijetnamu. Ona ga iz poštovanja preuzima, a njeni odnosi sa majkom su problematični (na kraju serije će krenuti da je potraži). Njoj će se naći jedna "očinska figura" u liku jednog od menadžera Cardiff Electric Johna Boswortha (Boza). Džemper na slici desno bio je prosto jači od mene.
On je možda najbolji čovek od svih likova u seriji, ako bih pisao nešto o petoj osobi, pisao bih o njemu. Iako ne malo skeptičan prema poslovnoj promeni u početku (baš je teško ne verovati Džou...) on je bio spreman čak i da bukvalno robija zbog naše četvorke, njihovih poslovnih vizija. Sklon je tome da paternalizuje Kameron gledajući je baš kao svoju ćerku, što je ona znala da mu zameri. Ipak rešavaju međusobne odnose, on čak jedno vreme radi u Mutiny, da bi se posle oženio sa ženom koja je takođe u informatičkom biznisu i polako penzionisao...
U drugoj sezoni Kameron zdravo mrzi Džoa, uostalom nema joj se šta zameriti. Legendaran je njen krik kad ostane sama u prostoriji pošto je saznala da se on vraća u njen poslovni (tada) život. Džou naravno niko ne veruje, iako odlučuje da stane na stranu prijatelja (bivših?). Tu je naravno i lični odnos jer oni otkrivaju da se zapravo i dalje vole, ali Džo je već oženjen. Kameron će se takođe uskoro udati. Vretimo se na poslovnu tematiku, ovo je jedna od retkih situacija u kojoj Džo zapravo ne odlučuje (osim da oda podle planove svog tasta), on će još biti žrtva mada iz svega izlazi mnogo jači. Gordon je onaj koji je ozlojeđen, iz svojih razloga... A akcija Kameron je bukvalno maestralna.
Odnos Kameron i njenog muža je nešto čime se neću mnogo baviti. Možda jer mi sam lik nije bio mnogo zanimljiv, čak ni u "izboru negativca" nisam glasao za njega. On je naravno ljigav i manipulativan. A ona odlučuje da ode u Japan sa njim, možda zato jer joj u Kaliforniji (tada) deluje kao da su joj sva vrata zatvorena. Slika gore je kada joj je on izjavio ljubav pa je terao da se i ona "izjasni". Pa ne treba biti veliki šmeker da bi prihvatio da druga strana takvu izjavu prvo prima k znanju, ako bude htela da kasnije uzvrati sličnom izjavom, to će i uraditi.
Kameron izgrađuje odnos sa Džoom, koji tada deluje sasvim prijateljski, da bi u poslednjoj sezoni preraslo u veliku ljubav, koju oboje zaslužuju. Ali ni to ne ostaje kao "večno". Na kraju se ipak rastaju, kraj serije je sasvim otvoren, mada je nekako jasno da novih sezona ne može biti...
I ne samo u ličnim odnosima stvari nekako nisu kako ih zamislimo da ćemo biti, kako smo zaslužili. Možda je Dona više za tu priču, ali reći ću nešto i u vezi Kameron, koja je dala sjajne doprinose pre svega u programiranju igrica kao što su Space Bike ili Pilgrim. Ili sistemskog softvera, ranih faza interneta (pretraživača, grupa za druženje korisnika) i slično. A nekako je kajmak pokupio neko drugi. Naši likovi ovde ipak nisu Gejc ili Džobs. Ali su učestvovali u svemu. Na kraju ostaju samo uspomene--- vredne svega toga?
Ivan Vukadinović
* zapravo je tačno, mada može biti i smešno ako kažemo da su svo četvoro na neki način menadžeri. Da oni to jesu, Gordon možda najmanje mada i on ima imovinsko-pravnih momenata. Džo je čak zvanjem menadžer u IT, on tek nešto uči da programira. Dona je možda najviše pokušavala da se uklopi u neku menadžersku sliku. Ali su zapravo svi daleko od toga, možda zato ispada da su na kraju autsajderi iako su u razvoju računarstva bili itekako insajderi.
Mimovi i gifovi Time Traveling Bunny a.k.a. Ivana Cvetanović
Коментари
Постави коментар