The Expanse - Final
Eto, završio sam gledanje ove serije, a neki su pre više od tri meseca, kada se završila šesta sezona koja, nadajmo se, nije poslednja, ali to zavisi od nekih orgainzacionih i materijalnih stvari (serijal knjiga po kojima je serija rađena se nastavlja). Nije baš racionalno da sada prepričavam, ni da idem po sezonama, a od poslednjeg pisanja ostale su mi tri (pre sam pisao ovde i ovde). Baviću se nekim aspektima, pa da počnemo.
Dosta toga je rečeno o bitkama u ovoj seriji, koliko su realistične. Logično, pošto je ovo (u velikoj meri) military SF. Bilo je klipova o tome, možda jednom i odgledam neki. Meni su bitke realistične u onom smislu u kojem je posmatraču umetničkog dela (malo teorije) to bitno. Ili što bi Aristotel rekao - ne mora da bude istinito, mora da bude uverljivo. Ja nisam ekspert, pa ne znam kako bi to išlo u bezvazdušnom prostranstvu i sa tehnologijom (brodovima) koja je u seriji prikazana. Neke druge stvari su mi zapale za oko (i pamet).
Već sam pričao o tome koliko je realistično kretanje u uslovima slabe gravitacije. Ljudi bi trebalo da skakuću, zar ne... Ali Belteri, uopšte ko dugo živi u tim uslovima bi trebalo da se naviknu. U prvoj sezoni manje (radnja je uglavnom na Ceresu) a kasnije sve više vidimo one magnetne čizme. Ljudi se kreću po metalnoj podlozi, u bestežinskom stanju gore i dole menjaju mesta - i to vidimo. Potrebno je naviknuti se, pa malo vidimo kako ide Avasaralino navikavanje. Da ima slabe "gravitacije" (sile teže, a do nje se može doći rotacijom ili ubrzavanjem) ili je nema vidimo kad se pojavi tečnost - voda, alkohol, krv...
Tu je zanimljivo kad dođe do upucavanja u bestežinskom a nekad i bezvazdušnom stanju/prostoru. Kapljice krv lete, ubijeni se lelujaju i dalje stojeći, prikovani čizmama za metalnu podlogu. Sasvim je realna priča da je za saniranje povreda (a medicina je veoma napredna), posebno unutrašnjih krvarenja, neophodna "neka gravitacija".
Nešto je drugo kad je neko bačen u svemirski vakuum (spaced them/him!). Dobro je što je, još početkom veka, u fantastici napušten koncept "eksplozivne dekompresije", nečega što se jednostavno ne bi dogodilo, da se zbog unutrašnjeg pritiska telo prosto raspadne. U suštini ljudi umiru tako što im proključaju pluća, a to se može videti jedino po nešto malo kondenzovane pare koja izlazi iz usta i to i vidimo. Mada se ide u drugu krajnost - jednom spejsirani stoji, naravno bez skafandera pored otvorenih vrata u kosmos i onda vidimo da je mrtav po tome što se leluja/stoji ukočeno. Trebalo je da dođe do nekog vetra ka napolje koji ga ne bi izbacio (magnentne čizme), ali bi ga približio podu. (Izbacivanje sa skafanderom bi bilo još gora kazna, da neko satima pluta prostranstvom i polako troši vazduh. Ona se ne primenjuje možda zbog uštede odela i kiseonika, a možda zato što su neki u takvim situacijama spaseni).
Naomi Nagata u jednom trenutku "preleti" bez odela sa broda na brod. Čovek koji je pokušao da je spreči (inače masivan, iako Belter) je mrtav dosta pre nje, na način koji sam opisao - samo malo pare iz usta. Ona međutim tek nešto kasnije sebi ubrizga sredstvo koje bi joj pomoglo da preživi. Logičnije je što ima neke promene na očima, pucaju kapilari, ali ne i slepilo. Ili opekotine koje su zapravo kombinacija promrzlina i sunčevog zračenja tamo gde nema vazduha. Tako da je scena donekle realna... Realističnije je sa novinarkom Monikom koja se već lagano ugušila a onda kad se vratio vazduh u prostoriju su je oživeli injekcijom adrenalina ili nečega sličnog. Toliko o ovoj temi koja je veoma značajna ako ništa drugo baš zbog samog imena seirje - Prostranstvo.
Međuplanetarni ratovi i diplomatija, planete kao države ili nacije u nastajanju je ono što me je privuklo kada mi je prijateljica* rekla za ovu seriju (ne znam kako mi je promaklo, u stvari biće da nisam dovoljno pratio šta ima novo na sceni fantastike). Pa recimo nešto o tome. I dalje mi je Mars nekako najbliži zbog ideje Dream od Mars koju sledi neko bez obzira da li je pozitivac (makar se moralo ići i protiv vlasti Marsa, kako Roberta Draper to nekad radi), negativac ili još ne znamo šta je od ta dva (lik koji se pojavljuje na planeti-koloniji u drugom sistemu u posldnjoj sezoni). Da li je neko idealista ili oportunista. Tu ideju praktično označavaju teraformiraje i ekspanzija, u principu ljudske vrste, nešto čime se bavim u poslednje vreme**... Tako nešto nemamo na Zemlji, gde imamo manipulaciju (Sadavir) ili razumevanje situacije ali ipak reaktivno delovanje (Avasarala - inače najbolja među svim političarima SF-a).
Zanimljivo je da o Marsu znamo na kraju najmanje - nešto života tamo vidimo od četvrte sezone, ljudi koji tamo žive i uopšte akteri serije deluju kao i ostali ljudi, ako bi paralelu tražili na našoj Zemlji našli bi je u Izraelu (osim militarizma oni su imali i nekakvo teraformiranje pustinje) ili nekim vizijama Amerike. Jednom je rečeno da Mars nije počeo kao militaristički, cilj je isprva bio što pre pretvoriti planetu u novu Zemlju, ali zbog akcija Ujedinjenih Nacija (Zemlje) morali su da preusmere razvoj na vojni. Mi znamo da je to republika, izgleda parlamentarna (zvanični naziv je Kongresna Republika Mars) od političara i visokorangiranih oficira vidimo samo one koji nešto mute, teže ekstremnijim merama ili ciljevima i to je tek nekolicina.
Mnogo više simpatija fanova serije svakako će privući Belt (praktično pojac asteroida između Marsa i Jupitera, ali tu mogu spadati i sitem Jupitera, možda Saturna i čak dalje - nejasno je). Ovde je primarni cij sloboda, viziju kasnijeg razvoja nemamo. Takođe otvoreno se priča o stvaranju nacije, zanimljivo sa stanovišta toga da je svaka nacija veštačka (ergo, delo pojedinaca), a u poslednje vreme je politički aktivna tema "veštačke nacije". Belt ima "geografski" problem o čemu sam pričao - prosto jer neki njegovi delovi nekad mogu biti bliži Zemlji ili Marsu nego što su to međusobno. To nije u seriji pomenuto, možda i ne mora biti jer tamo nekakvog jedinstva i nemamo. Gomila frakcija se još nije ujedinila, ali su pokazali svoju snagu i značaj. Posle krize i formiranja Ringa (komunikacije sa drugim sitemima) Avasarala redovno priča "Earth, Mars and Belt" ali veliko je pitanje smatraju li ih uopšte za ravnopravne. Tek na samom kraju Belt će takvo priznanje dobiti pošto Holden izvede genijalan manevar (praktično prevaru) u stilu Džoa Mekmilana (HCF je naravno serija koja se bavi sasvim drugim temama) i na mesto nezavisne agencije (da li stvarno nezavisne?) postavi Caminu Drummer,*** Belterku koja je to svakako zaslužila...
U takvoj dugogodišnjoj atmosferi eksplioatacije i potcenjivanja pojavio se Marco Inaros (još jedan iranski glumac u seriji, pored likova Krisjen Avasarale i Aleksa Kamala) isprva "običan pobunjenik" kojeg su sami Belteri jedva oslobodili smrtne kazne (presudan je bio glas Drummer) da bi Zemlju vratio u "Srednji vek" a Marsu takođe zapretio, osnovao Free Navy i praktično prvi došao nadomak ujedinjenja celog Belta.
Njegov lik bi bio zanimljiv za analizu, ali ovde ću se baviti nekim koincidencijama, koje mogu biti i sinhroniciteti... Kod njega je jasan napoleonski kompleks, pa nije čudo da je svoj prod nazvao Pella (prva makedonska prestonica, odakle se krenulo u osvajanje Grčke, Balkana, sveta...), a ni ime njegovog sina Filip ne deluje slučajno. Ali kako rekosmo iranski glumac, izgledom možda kao stanovnik Bliskog istoka u vreme helenizma. Upravo su tada mnogi tamo zvali sebe "prijatelji Grka" i izvlačili svoje poreklo kako od Ahemenida (Persijanaca) tako i od samog Aleksandra. Takvo okruženje dalo je jednog Mitridata, kojeg su smatrali najvećim neprijateljem Rima, čoveka koji je počinio genocid nad romanizovanim Grcima (onima koji su već pričali latinski). Po brutalnosti i mržnji prema opresoru mogli bi ga izjednačiti, ali ovde je situacija nešto drugačija pošto nemamo monopol jedne sile nego rivalstvo Zemlje i Marsa iz kojeg on izvlači korist (marsovsko oružje) kao i pomoć ljudi "s druge strane Ringa" (mada se i Mitridat mogao pouzdati u mesta na periferiji tadašnjeg rimskog sveta).
Nešto o likovima. Savremena fantastika je dosta daleko od one nekadašnje koju je tukao glas da su joj likovi neubedljivi, dok se pazi samo na World Building. Zapravo u nekim delima, kao što je serija Counterpart, likovi će biti mnogo ubedljiviji od sveta koji je kreiran, njegovog objašnjenja... Ovde se može reći da je i jedno i drugo odlično urađeno, mada bi se oko objašnjenja sveta moglo cepidlačiti.
Camina Drummer mi je No1, ako bih morao birati, a taj izbor nije lak. Glumica dolazi od izvornog stanovništva Kanade. Belteri bi mogli da se smatraju sličnim onim koje su zvali američki Indijanci, s tom razlikom da njihovo vreme (možda?) tek dolazi. Camina bi se mogla smatrati "liderom plemena", a vidimo kako je trnovit put do njenog liderstva, čak da ima problema s nametanjem svog autoriteta što zbog toga što Belteri teško nekog slušaju, što zbog toga što je njen autoritet dosta dugo delegiran (od Freda Džonsona koji će biti ubijen, on je inače naturalizovani Belter, počeo je karijeru kao Zemljanin i kasapin Beltera). Naravno tu je borba za priznanjem od strane Inners (Unutrašnji - kako Belteri zovu Zemljane i Marsovce), borba sa samim sobom da se prihvati neophodna saradnja (protiv Inarosa naravno, a ona ga mrzi iz dna duše, ali u jednom momentu je primorana da prihvati njegovu vrhovnu vlast). Borbeni duh, ali spreman, mada izrazito nerado, na teške kompromise, fleksibilan i otvorene prirode, spremna na potpuno prijateljstvo i sa nekim kojem nije isprva verovala (Naomi Nagata).
Njen prijatelj i saborac Ešford, sa spaljenom polovinom lica) donekle je lik suprotan njoj, neka vrsta pirata, šmeker zajebantskog držanja, ali spreman na stvarno ekstremne mere koje mogu biti pogrešne i opasne (kada su bili zarobljeni u Ringu). Inaros ga je ubio što je zapečatilo vendetu između Drummer i njega.
O Avasarali kao top političarki sam valjda već dovoljno rekao, kao i Aleksu Kamalu koji mi je bio jedan od omiljenih u prvim sezonama. Naomi Nagata mi nije bila u početku najomiljenija, mada jeste lik za poštovanje. Njena epopeja kada pronalazi svog (i Markovog!) sina pa se na brodu nad kojim nema kontrolu muči kao Isus svakako će je približiti svakome ko je seriju gledao. Zanimljvo je da u nekom liderstvu pristaje da bude iza kapetana Holdena (s kojim je u vezi), a ni on nema "političkih ambicija" - otud tako lako predaje vlast Camini Drummer pošto je prvi put obukao odelo (tu se naravno razlikuje od pomenutog Džo Mekmilana iz HCF). Može se pratiti kako se ovi likovi i fizički menjaju, pa u četvrtoj i petoj sezoni Naomi izgleda kao da je oslabila i propala da bi kasnije "procvetala", dok je u poslednjoj sezoni Holden slabiji i nekako izmučen.
Amos Burton (pravo ime Timoti) takođe je otkriće kako se serija odvija. Na početku dobar momak, mada nekako najskloniji sili koju smatra nužnom. Posumnjao sam da će se on okrenuti protiv posade Rocinante ako njegovo osećanje pravde bude tako nalagalo (a bilo je situacija u kojima je i Naomi i Holdenu rekao da mu se ne obraćaju). Njegova sirovost posledica je teškog odrastanja u Baltimoru, na Zemlji. Ali vidimo da žena koja ga je odgajila nije bila loša prema njemu, dok je njegov drug iz kriminalnih krugova ipak nešto rafiniranija osoba... Burton kasnije razvija solidne socijalne veštine (recimo kad Holdena uveri da nije problem da u posadu uključi Klarisu koja je htela da ga ubije). Svakako lik koji se razvija, a to je dobro. Da je The Expanse stekao slavu kao Star Wars mogli bismo očekivati serije koje bi objasnile životni put Burtona, ili Naomi u OPA i slično. Pa ko zna, možda ćemo i tako nešto gledati.
Vidimo da je Zemlja udarima stelt-meteora "vraćena u Srednji vek". Takvi udari mogu uzrokovati EMP, što praktično onesposobljava bilo kakvu elektiriku i digitalizaciju. Pred planetom je dug put uspona, što je tema za eventualni nastavak. Ali "Zemlja" (ideja Zemlje? možda nešto takvo tek treba da nastane) opstaje na Mesecu (Luni), kao i na i dalje moćnoj floti, koja tek u poslednjim bitkama trpi teške gubitke.
Još je zanimljivije ono na drugim svetovima. Vidimo da na jednoj udaljenoj planeti postoji biće koje može da pobedi smrt, ali to naravno ima svoju cenu. Rekoh da mi je taj ET (naravno aludiram na Spilbergovu kreaciju) sumnjiv da nije baš tako sladak... Ali ovo ispada bukvalno kao side story, mada ako bude nastavka može postati veoma bitna tema. Uopšte ceo taj život na svetovima koje određuje protomolekul, a videsmo u četvrtoj sezoni (ipak najslabijoj) da može biti itekako težak za opstanak.
Za kraj reči same Naomi Nagate na samom kraju (koje sam video kad se završilo emitovanje serije, uz podeljenu sliku sa likovima koju nisam hteo da gledam da ne bih spojlovao sebi):
"You followed your conscience in the hope that others would follow theirs. You didn’t do it for a reward or a pat on the head. The universe never tells us if we did right or wrong. It’s more important to try to help people than to know that you did. More important that someone else’s life gets better than for you to feel good about yourself. You never know the effect you might have on someone, not really. Maybe one cool thing you said haunts them forever. Maybe one moment of kindness gives them comfort or courage. Maybe you said the one thing they needed to hear. It doesn’t matter if you ever know. You just have to try.”
Razmisliti dok navijamo za sedmu epizodu.
Ivan Vukadinović
* pošto smo gledali Dinu pomenuo sam ono što ja nazivam "prave rase" - ljude prilagođene različitim planetama, pre svega gravitaciji, različite načine mišljenja koje iz toga proizilaze, etc. Praktično različite planetarne kulture, već u ovom Sunčevom sistemu. Artur Klark je tako nešto pisao... Rekla mi je za The Expanse, ali tad sam gledao druge serije (recimo ovu). Oko Nove godine video sam klip (bez spojlera) koji opisuje svet te serije, koja se završavala šestom sezonom. Tad sam odlučio da gledam iz početka.
** Tekst u Libartesu, tema broja je Daljine. Takođe roman, jednom će biti završen nadam se i odštampan pod imenom Hladni Jupiter koji kreće od sličnih ali malo drugačijih postavki nego The Expanse.
*** Camina Drummer, kada se gleda bez ikakvog titla, oslanjaš se na sluh (zbog spojlera guglovanje nije opcija). Ime Kamina sam retko čuo da se pominje (Ešford je tako zove), a prezime sam čuo kao Drama (što bi bilo zanimljivo ime ili prezime, kako god...)
Transhumanizam? Kako implantima neki likovi imaju supermoći
p.s. Nakon prve dve sezone pitao sam dovoljno pažljive (a ko je ovo dovde čitao - svaka čast!) šta povezuje neke likove ove serije sa likovima 3 procenta. Odgovor je vakcina (zapravo ovde je to implant) koji je vidljiv na ramenu. Mada se daje sa drugačijim ciljevima, za efekat bi se moglo pomisliti da je isti - sterilizacija. Holdenu i Mileru je rečeno da neće moći da imaju dece, mada je to zbog radijacije, a ne leka, dok su oni primljeni u 3% elite stvarno sterilisani.
Sada lakše pitanje - po čemu je Amos Burton sličan sa nekim likovima iste serije - 3 procenta? A sličan je i sa mnogim drugim likovima filmskih i književnih dela (taj motiv se često pojavljuje).
Коментари
Постави коментар