Counterpart (Spy-fi)

Spy-fi je zanimljivi podžanr, ili da kažemo fuzija žanrova. Ako je tačno ono što reče Klark da je svaka dovoljno napredna tehnologija neodvojiva od magije, tačno je i da se napretkom tehnologije svaka magija gubi, pa u dešavanjima na ovoj planeti (podžanr je s nekim izuzecima tu ograničen), nekadašnji SF postaje realnost, a ko nije baš tehnološki verziran neće ni moći da povuče jasnu granicu, uostalom čemu - neki gedžet će za koju godinu biti sasvim realan, pa što bismo onda nešto zbog prisustva toga svrstvali u fantastiku?! Nešto je drugo kada se u SF-u pojavio mobilni telefon (komunikator), suprotno uvreženom mišljenju ne u Star Treku, nego u Jingerovom Heliopolisu (sve sa njegovom špijunskom funkcijom, pomalo u skladu s ovim prikazom da pomenemo). Pa može li neko danas osmisliti nešto tako svakodnevno, potrebno a još uvek nepostojeće, niti na vidiku? Nije nemoguće ali je teško...

Serija Counterpart (Dvojnik, iz nekog razloga mi reč nije bila poznata) ima istina nešto što je nedvosmisleno svrstava u fantastiku - paralelne svetove, uz to i alternativnu istoriju (blisku), koja je jopet postala slična našoj realnosti. Ako vam nije jasno, uskoro će nadam se biti... a sve dok čekamo video potpisnika ovih redova na temu Zašto volim fantastiku, u kojem sam baš pričao o fantastici-koja-to-više-nije (kad dođem na red u produkciji Biblioteke Kostolac). 
U međuvremenu podsetio bih na meni omiljenu seriju Prisoner, rađenu u najboljoj tradiciji britanskih SF serija rađenih pomoću štapa & kanapa. Inspirisala je jednu pesmu sastava Iron Maiden (oni inače nalaze inspiraciju u istoriji i fantastici). Sa druge strane, filmove Rodžera Mura teško mogu da shvatim izvan jednog sasvim drugačijeg žanra - komedije - zato mi je on omiljeni Bond.

Vratimo se Counterpartu koji me je u tri stvari podsetio na možda najbolju SF seriju svih vremena Dark... mislim osim što se radnja događa u Nemačkoj i pojavljuju se isti gliumci, te tri stvari su:
  1. Mračna atmosfera,
  2. Paralelni svetovi i 
  3. Badass matorci i matorke.
Ovo poslednje je zanimljivo jer pored stvarno starijeg J.K. Simmonsa (koji je nesumnjivo privukao pažnju na seriju) u ulozi Hauarda tu sam računao i njegovu ženu Emili (Olivia Williams) za koju će se ispostaviti da je u vreme odigravanja radnje stara koliko i ja sada. Pa dobro, onda sam i ja matorac, pa ipak bih stvari pre rešavao kao Emili i Hauard (pucačke sposobnosti uključene) nego da se lomatam kao Tom Kruz u njegovim uradcima. Naravno, mnogo mlađa Nadia (šifrovano ime Boldvin), plaćeni ubica (ajmo sad rodnoravnopravni izraz, ako je potreban jer je ubica kao i sudija ženskog roda), je još opasnija i okretnija, ali poJenta nije u tome...

A sad već kreću spojleri. U prvim kadrovima vidimo fantastičnu Nađu na delu, a malo kasnije Hauarda kako je još jednom odbijen za napredak u službi (agencija UN). Zatim će on sresti svog dvojnika iz sveta za koji pojma nije imao da postoji (kao uostalom i ogromna većina stanovništva ove planete). Dosta toga na samom početku, no radnja će postati malo razvučenija, da bi se na momente ponovo ubrzala, što se dosta vešto smenjuje. Do kraja prve sezone saznaćemo neke osnovne stvari, ali mnogo toga je ostavljeno za drugu - recimo kako su ta dva sveta nastala i šta negativci zapravo hoće.
Isprva deluje da je "drugi Hauard" (u seriji se svetovi postavljaju ravnopravno, prvi i drugi je konvencija gledaoca, konvencija koja se u samoj seriji ne pominje je da se svetovi nazivaju Alpha i Prime) veći šmeker od neuspešnog birokrate. Ovaj od društva ima samo ženu koja u komi od saobraćajne nesreće i čoveka koga zna dva meseca i sa kojim igra Go (pojavljuje se u špici i doprinosi atmosferi početka serije) ne baš dobro, a ispostavlja se da ga je žena varala baš sa tim čovekom. Rekli bismo da nije teško biti veći šmeker od takvog čoveka, ali kasnije će se pokazati da je zapravo "prvi Hauard" (ili Hauard Alfa) veći šmeker od Hauarda Prajm jer on će nekako uspeti što i ovaj drugi (malo akcije), dok Prajm neće moći da postane što i Alfa - bolji čovek.
Kako saznajemo ponešto o Prajm svetu ono "veći šmeker" (čovek sa više socijalnih kontakata, što kako rekosmo i nije teško) dobija na značenju. Jer vidimo da u svetu Prajm, odakle je "drugi Hauard" došao imamo da neki nose brnjice maske i svu tu priču o socijalnoj distanci (istina nešto drugačiju od nama poznate iz "realnog sveta"). Podsetilo me je to na moj slučaj da mi je godina p(l)andemije bila veoma zanimljiva (a to je tek 2020.)... Vratimo se seriji, uskoro ćemo saznati da je virus 1996. u Prajm svetu pobio pola milijarde ljudi (sedam odsto populacije), što rekli bismo može opravdati i neke drastične mere kao "neprijavljivanje bolesti je krivično delo". Neki akteri će ipak za neke zabrane (cigarete su ilegalne) reći da su "fašizam" (polušala?). U Prajm svetu nema svinja ni svinjetine (virus je bio varijanta svinjskog gripa, autori serije nisu išli daleko od neke bliske im istorije), mobilni i slična tehnologija su lošiji nego u svetu Alfa, ali je zato biotehnologija (medicina) razvijenija. 

Jedan od kvaliteta serije svakako je atmosfera. Pogledajmo recimo računare u Agenciji (u oba sveta) koji nisu napredovali dalje od devedesetih, monohromatski displej je očigledan. Ima to smisla u svetlu ograničenja u špijunskom svetu. Kao i ona misterija oko različitih "nivoa", kao što je recimo famozni Četvrti sprat. Imao sam prilike da na poslu čujem nešto kao iza onih vrata je BIA. Osećam da su tamo šljakeri kao i ja što sam, pa opet nije svejedno. Pomalo kao u Kafkinom Procesu, gde iza vrata imamo još opasnija vrata, potrebno je samo da neko bude dovoljno lud da kroz više vrata prođe, što će se do kraja serije i dogoditi.

Atmosferi doprinosi misterioznost Uprave (Management), s kojom se komunicira preko posebnih uređaja, u karakterističnoj pozi (vidi sliku). U jednom momentu sam pomislio da je famozna Uprava zapravo računar, možda jedan za oba sveta. To naravno nije tačno, ali pogledajmo malo nazive odeljenja koji osim jednog deluju eufemistički. Interface (zapravo najnaivniji deo); Housekeeping (operativci, egzekutori); Management (videćemo šta je) i tu je Strategy kao deo koji zapravo deluje onako stvarno špijunski. Mada ni Strategija nije baš sposobna, ipak se postavlja pitanje kako to bespogovorno sledi nepoznatu joj Upravu...
Do kraja prve sezone saznaćemo da u svetu Prajm postoji nekakva organizacija Indigo, koja vodi Školu u kojoj se obučavaju deca koja treba da po potrebi zamene svoje dvojnike u svetu Alfa ili prosto se tamo ubace kao terorističke ćelije. Sama Škola je otkrivena, a teroristi nisu prezali od toga da potruju decu koju su školovali. Ciljeve ne saznajemo, ali razlog delovanja je što oni smatraju da je Alfa svet odgovoran za zarazu i pošast u njihovom svetu (kasnije saznajemo da je to zapravo tačno). Prva sezona, što je čitalac već mogao naslutiti, daje dosta na razvoj karaktera, pored oba Hauarda zanimljiva je svakako i Nađa Prajm (Alfa je nažalost ubijena na početku), te odrastanje obe Nađe (svetovi su tad bili skoro identični); ko voli scene u kojima žene razmenjuju nežnosti - uživaće... Dodajmo tu i samo pojavljivanje dve žene-dvojnice koje žive zajedno, čisto da se vidi da nije Loki nešto mnogo čudan kad ima "dejt sa verzijom sebe". Emili Silk Prajm (Alfa je možda i bitnija, ali prvu sezonu je u komi, veći deo druge se priseća, u amneziji), jedna od opasnijih špijunki u Strategiji, ali žena sa ozbiljnim problemima takođe je veoma kompleksan karakter. Dodajmo i efektno pojavljivanje Poupa (odličan glumac!), koje ipak prerasta u pozu, pa nije velika šteta što je ubijen do kraja sezone.

U drugoj sezoni nema vremena za mnogo nežnosti, a od likova bolje upoznajemo Kler i Pitera Kvejla, zanimljiv bračni par. On je tipičan predstavnik nesposobnjakovića i beskičmenjaka koji napreduju zahvaljujući vezama (tastu); ona je zapravo zamenjena originalna Kler (morala ju je ubiti), žena koja prolazi kroz transformaciju karaktera kroz celu sezonu. Transformisaće se i Piter, pa pred kraj počinje da se ponaša kako bi jedan visoko rangirani špijun (zamenik direktora Strategije) trebalo da se ponaša. 
Pomenuću i dvojicu Lambera (jedan je ambasador sveta Prajm u svetu Alfa), veoma ciničan par. Zanimljivi su po tome što obično kad se dvojnici sretnu (onaj par žena je isto izuzetak) nisu baš oduševljeni onim drugim, ovi se lepo podržavaju, posle švaleracije jednoga imamo i nešto što liči na homoerotsku scenu (zapravo je hipsteraj)... Mada ni meni sresti svog (nešto drugačijeg dvojnika) ne bi bio big deal... valjda bih mu rekao "Gde si care!"
Upoznajemo i centar Eho, gde se u svetu Prajm proučavaju dvojnici bitnih osoba. E tu se stvari zakuvavaju! Filozofska objašnjenja u vezi teorije haosa podsećaju na Dark, mada su kraća i direktnija. Tu briljira Janek (psiholog, naučnik, zatvorenik u Ehu gde otplaćuje Upravi za ono što je uradio), inače i njega igra odličan glumac. Podsetiću se Darka i kad vidim crno bele fotografije naučnika koji su "stvorili" ova dva sveta...
Onda saznajemo da je Janek zapravo stvorio ta dva sveta. On je radio u istočnonemačkom institutu gde je neke stvari trebalo da prošpija kako bi dobio ulaznicu za Zapad. Tokom te njegove radnje događa se akcident tokom kojeg kompjuter lepo skroluje press any key (na engleskom, u DDR?!) kako bi se opasna operacija obustavila. Ali kako Janek to ne vidi jer radi nešto drugo, ulazi se u opasni mod i cifre koje se igraju po ekranu (kao u Matriksu, naravno) počinju da bukvalno cure, što je neverovatno dobro urađena scena.
Onda Janek sreće svog dvojnika, zajedno (isprva samo oni) istražuju kako se ponašaju dva sveta, bekstvo na Zapad otpada, da bi se stvari promenile "drugi" Janek uništava kasetu koju su obojica kupili ćerki na poklon. Uključuju se i drugi naučnici, u duhu još uvek postojećeg idealizma koji je krasio naučnike socijalističkih zemalja... ovi naučnici kasnije će postati Uprava. Ali onda policija hapsi sinove (po jedan u oba sveta) dvojice Janeka, ali samo jedan umire jer ćerka koja je slušala upravo onu kasetu nije stigla da na vreme primeti njegov epileptični napad dok mu pandur drži koleno na vratu. Kasnije će jedan Janek ubiti drugog što će svetove neponovljivo razdvojiti, on sam će se predati "drugom svetu", a Uprava će početi da se krije i komunicira preko onih čudnih računara u koferima... Efekar leptira na delu!

E sad, zaključivati po sebi (ako sam ja takav i drugi su) nije inače čudno u životu, al' ako znaš da je taj drugi doslovno ti, do pre neku godinu sa istim (bukvalno) životom, ovo zaključivanje postaje itekako logično. Nije zato ništa čudno da se neko doseti da napravi virus (Minhenski virus, verzija svinjskog gripa), na osnovu promenjenog genoma pripadnici jednog sveta su podložniji - "jer oni drugi to isto rade". Počinje kao mera predostrožnosti, a videćemo da se završava fatalno po Prajm svet, a na kraju i po Alfa svet. 
Pred kraj recimo neku o manama ove serije. Obično se u SF delima više pažnje posvećuje nekakvoj konzistentnosti i logičnosti kreiranog sveta (i radnje koja se odigrava), a manje likovima. Ovde je suprotno - likovi su odlično opisani i zanimljivi, životni, u svetovima imamo dosta nelogičnosti. Krenimo od Uprave. Ima logike da o svemu odlučuje mala grupa naučnika koja je sve započela, "oni znaju šta su uradili", ali da tako ostane godinama, pošto se uključuju u jači igrači i pošto je pola milijarde ljudi u jednom svetu izgubilo živote malo mi je nelogično. Kler je odičan lik, ali nema mnogo smisla da ista osoba bude Krtica (dobar deo zapleta u obe sezone, posebno drugoj - otkriti Krticu) i neko ko koordiniše plaćenu ubicu. Ako padne kao operativac, pada i kao krtica i obrnuto... Greške njenog muža su jasne, ali ih objašnjava njegov karakter (obratiti pažnju na njegovog dvojnika koji je zatvorenik u Ehu, ne baš normalan, ali deluije kao bolji čovek). Najzad, vrhunac je kad Mira (glavni terorista Indiga i ćerka ubijenog Janeka) lako uceni Ijana koji je (jedini!) čuva i onda prosto ušeta na Četvrti sprat i pobije celu Upravu (oba sveta) koja se posle mnogo godina najzad lično sastaje! Mere obezbeđenja nikakve. Jedino bi imalo smisla ako gledamo kafkijanski (vidi mnogo pasusa gore), ili da kažemo da ni Uprava sama po sebi nema mnogo smisla...
Najzad Janek pada mrtav u svetu Alfa u koji se vratio i pošto ga je Mira zarazila. Prethodno je propao pokušaj infltriranih indigovaca da rašire zarazu... Serija je otkazana. Verovatno i bolje, jer imali bismo u seriji efektivno širenje pandemije i to bi se prikazivalo negde 2020, kada svi zamo šta se događalo. Gledali bismo kako se svetovi (tačnije zaposleni u Agenciji) snalaza bez Uprave i pošto je Mira predstavljajući se kao Uprava preko računarskog skrembla (opet bar malo naivno, niko ne saznaje da je Uprava pobijena) naredila da se prolaz između svetova konačno zatvori. Ostaje još jedna misterija, odnosno "teorija" - da li je opet Hauard Alfa otišao u Prajm svet umesto Hauarda Prajm, jer imao je razloga (njihova zamena je najbitniji deo prve sezone, eto uspeo sam da ne pomenem do sada)? To nećemo saznati, inače može se reći da je serija imala neki smislen kraj i pored nelogičnosti u poslednjim epizodama...
Ivan Vukadinović






Коментари

Популарни постови са овог блога

Уранска и хтонска божанства

Каже није наше

Logički problem indukcije