Марвелов Локи и још понешто

 

Марвел је изашао са новим издањима (овде ћемо поменути филм и причати о серији) и убрзо је постало модерно пљувати по истим. Тако сам видео да је, иначе мој омиљени, Критикал Дринкер оплео по Црној Удовици (Наташи Романов). Рекох, ако треба да се разочарам, разочараћу се сам, па сам гледао филм. Неке замерке заправо и стоје. Ја нисам неко ко баш пажљиво гледа филмове, доста тога ми промакне, па сам тако мислио да ми је промакло одакле она црвена прашина, која ослобађа ум и тело, да тако кажем. Паде ми на ум да су то чак негативци сами створили, али зашто би себе угрозили?! Испада да то није ни објашњено. Такође, једини совјетски суперхерој је могао да се мало шиба Скелетором, односно Скелеторком, па макар и добио батине. То јесу ствари за замерити, али треба ли се одрећи филма због тога!? Почетак је имао доста пребрзе акције, као и крај, није реткост да се у филмовима онда објашњења жртвују, али средина филма је изванредна. И Марвел је добио нову суперјунакињу! Чисто узгред, можете мислити и да сам пристрасан (Скарлет у улози Романове ми је већ била омиљена и радосно сам чекао филм), али ја стварно нећу ставити ниједну примедбу оваквим хеоринама, какве сам раније неким другим стављао. А рекао бих да су пристрасни, или острашћени, они који такве примедбе стављају и где треба и где не треба. (Чисто узгред, ако ће некоме да сметају сцене типа жешћи фајт у подземној, а људи на покретним степеницама иду својим послом, онда нека не гледа суперхеројске филмове, посебно не Марвел - мада и такве сцене ваља приметити, можемо се њима насмејати.)

Пређимо на Локија. Али прво ћу рећи да сам ја доста касно ушао у Марвелов универзум. Можда је то до односа према стриповима који сам повукао из детињства, а ваљда није реткост код родитеља средње класе да говоре деци како је то нижеразредна литература, ако је уопште литература. Ипак, волео сам Алан Форда, уопште сва издања Макса Бункера (док не будем писао о Форду, погледајте ово). Понека Стрипотека и наравно легендарно глупи стрипови као што беше Блек Стена. Касније Загор те-неј, по коме сам се чак потписивао на нету (беснифок те-неј), али до Марвела нисам стигао. Сећам се чак неког лика са интернет форума који се ложио како је Америка непобедива, а он ће у Аустралију да се разбија од пара - Хоће то кад се сазнања о свету добијају из Марвел стрипова, рекао му је неко, а мени је заиграо брк. 

Друга ствар је било неко засићење суперхеројским филмовима, већ како се Бетмен одужио. Сећам се смрдњи због саме чињенице да Рамбо има шест или седам наставака (наравно и квалитет је био битан). Права мера је била трилогија, као Стар Ворс или Кум, рецимо. Наравно да је филмска индустрија овог века то демантовала, углавном што се тиче квантитета. Да скратим причу, то се изменило када сам био у вези са клинком која је (како сама рече) одрасла на Марвел стриповима, па сам почео да гледам филмове, прво с њом, онда с ортаком, па и сам да чекам кад ће следећи. Њезин омиљени лик био је Тор (класичан добар момак, знао сам рећи), али моју пажњу од почетка је привукао - Локи!

Док се о утицају митолошког Локија на мене преко Руна може причати, а доста тога ће се видети кад изађе мој роман Путовања малог дива, овде ћу се ограничити на Марвеловог Локија. Прави трикстерски лик што се видело још кад је био негативац - како се поједностављено може рећи, а Марвел је најбоље једноставно посматрати. Узмимо на пример дијалог кад се неком човеку представи као Локи од Асгарда (воли он тако, биће да има везе с његовим идентитетом) па кад му он каже како они немају проблем са Асгардом, Локи одговори - Црв нема проблем с чизмом. Реченица која би из уста другог била просеравање (мада свеједно моћно), али овде је речена од стране лика који је безброј пута сам био згажен и опет се усправљао.

Додајмо ту и онај мим који сам негде затурио и не могу га наћи (ни на нету), где Локи каже како је обмануо пола човечанства представљајући се као Алах/Јахве/Бог и натерао их да се међусобно побију. На том трагу су била и моја очекивања од Локијеве серије - пре пар година сам видео најаву где се Локи најављује као агент промена у светској историји.

На том трагу је моја прича Посета малом диву. узгред ћу рећи како сам овога пута направио троструки преседан - ја не пишем много приче, посебно не за конкурсе; Нова година ми није тема за размишљање (страницу приче утрошио сам баш на то); нити нешто пишем хороре - али кад сам био на промоцији издања Нешто дише у мојој торти, пала ми је на памет идеја која ће ме водити и у роману, како будем развијао идеју малог дива (за сад само ово: човек је мали див). Најзад, не морам увек бити само у публици... (а помало ме занима шта уопште би са тим новим издањем, последњи пут кад сам га питао Реља ми беше нејасан).

Идеја неког носиоца светске историје, рецимо нешто типа рекао је Цезару нешто, може некоме деловати као срање, то разумем. Цезар као сам то није могао да закључио. Али шта ако је Локи у неком моменту "био" Цезар?! Свеједно, тога у овој серији нема, мада је у прве две епизоде деловало да ће можда бити, и серија је испала боља без тога.

Овде Локи ипак ради оно што најбоље уме - качи се са ауторитетима суперхеројског универзума. Занимљив је при томе његов (како је речено, ни више ни мање него) пријатељ који полази од става морал хај граунд па се издркавам, истина уз искрену заинтересованост за Локијев лик, па до горког сазнања да је ипак његова страна погрешна у причи. За гледаоца је све то требало да буде јасно кад је женски Локи (његова варијанта, оно што је најзанимљивије) рекла како се бори против фашиста који воде временску линију, и то је некако драматуршки прошло без да оставља сумњу или делује као сарказам. Ако се бориш против фашиста мораш бити позитивац.

Ех да, TVA, централни временски ауторитет, који управља временским линија како оне не би међусобно заратиле, контролише судбине људи (и осталих врста), скрива од својих верних слуга истину о њиховом пореклу и, видећемо, о свом пореклу, as well. Ако поредимо са серијом Дарк видећемо како је оваквим приступом радња неупоредиво једноставнија (ако то неко уопште жели), али и овде ће се ствари искомпликовати како тај ауторитет почне да пуца по шавовима. На крају дознајемо ко је одговоран, ко стоји иза свега. Имао сам другачију теорију (заправо шта би било добро, сумњајући да Марвел може то да изнесе), али ни ова није лоша, мада мало неочекивана за онога ко није читао стрипове. (Уопште, ово се односи и на Црну Удовицу, за неко потпуније разумевање треба гледати све филмове, читати стрипове, али гледалац може и без тога).

Најзад оно што је свима у серији било најзанимљивије - Локијев судар (смувавање) са самим собом, нешто што је водилац радње, кроз Nexus Event и слично. Прво у своје име - уживао сам, "женски Локи" односно Силвија ми се веома свидео(ла). Е сад било је ту доста приче, па ћу само рећи да неко ко овакве ствари посматра из данашње реалне перспективе (дакле, заборављајући да се ради о митологији, или савременој митологији, какав је суперхеројски жанр) једноставно маши поенту, вадећи ствари из контекста. То једнако важи за оне којима нешто силно смета и за оне који ту виде "подршку нашој борби", па ће се свашта нешто закључити из једне узгредне реченице, рецимо...

Али бићу много јаснији читаоцу ако изнесем и аргументујем следећу тврдњу: Локи се заправо није смувао сам са собом. Размислимо мало о томе - у неком тренутку у адолесценцији се некако одвојио, његова женска варијанта је ухапшена, остатак живота је провела са сасвим другачијом историјом, наравно као жена (која се лако претвара у мушкарце, као што Локи може у жене). Чак ни генетика није иста, знате ваљда за ХХ и ХY. 

По неким конвенцијама фантастике исте особе изговарају исте реченице или један започне, други је завршава (рецимо Сајлонци у Галактици), они су такви јер имају хајв мајнд или су се раздвојили пре неколико тренутака или минута. Овде то просто није случај, па ваљда је јасно да Локи и Силви нису иста персона! Чак ни оно "варијанта" не треба тако тумачити јербо не види ли TVA као варијанте све "обичне смртнике", па и оне који раде за исту...

У сваком случају, Марвел се вратио! Завршетком Авенџерса мислио сам да више не гледам, осим кад је у питању Локи, и Наташа Романов, и видећемо још... Јелена Белова, рецимо, лик који обећава. Критике оставимо по страни, мада њих могу разумети као реакцију на "високе стандарде" (али да ли оправдане?) које је наметнула борба са Таносом, или као неки наставак ранијих борби (тзв. културни ратови) који су ескалирали са Капетаницом Марвел. Мој је суд да ова два дела просто нису та прича, мада има труда да се управо ту поставе. Уместо тога, опустите се и уживајте, а филм о Јелени и наставак серије о Локију су већ гарантовани.

Иван Вукадиновић