Dark - главоломке и временске игре

Одједном схвати да једну ствар представља видети прошлост у садашњости, али прави тест предвиђања огледао се у виђењу прошлости у будућности.

Френк Херберт, Дина

Та-дааа! Почиње Нетфликсова серија. Овај сигнал јављао ми се често приликом крстарења морем јутјуба и значио је да почиње (досадни?) add који након пет секунди треба прекинути. Али није било увек тако. Неке најаве Нетфликсових серија одгледао сам целе, али како немам приступ том интернет каналу (глуп сам за плаћање преко нета) изгубио сам интерес. Јер свеједно нећу моћи да гледам. А онда сам пронашао начин... (Ако ћете покушати, упозоравам вас на гомилу реклама док најзад не успете да покренете клип, наравно игнорисати све, а ту предњачи моја драга фирма. Кад се једном покрене гледа се без проблема до краја. Ако се паузира, у случају ове серије може бити неопходно да се нешто поново види, такође не препоручује се пропуштање радње ни неколико секунди, биће јопет рекламе. У каснијим епизодама све је ишло доста брже)

Како вели ИМДБ, Дарк (Мрак) је породична серија са натприродним обртима, постављена у немачки град, где нестанак двоје деце... Пријатељица ми је указала на ово невероватно остварење за које сам већ чуо раније... после неколико ћаскања морао сам наћи начин да је пратим, иако (осим што немам Нетфликс) нисам претерани фан скидања с нета. Дакле, торент или начин који сам већ применио...

Измишљени немачки градић Винден, вероватно близу обала Рајне, учаурен у мрачну шуму, сличну Теутобуршкој, у којој су Римљани до ногу потучени, што је поетски приказано у чувеном споту Рамштајна...

Иначе, кад се пред крај спота помешају све временске линије, то може подсећати на атмосферу ове серије (ето још једног поклапања пошто је овај спот, као још неки истог бенда, атмосфером личио на Берлин Бабилон).

Градић ни по чему посебном није био занимљив док тамо није изграђена прва нуклеарна централа у Немачкој, радови почели 1953, што је једна од година радње у серији. Нуклеарна централа и путовање кроз време? Овакви објекти дају неку мистичну ауру и могу изазвати узнемиреност, а срећом ниједно од то двоје није претерано арчено у серији. Уместо тога имамо логику - нуклеарке дају кадрове који се могу позабавити оваквим физичким феноменом, један од протагониста је директорка централе, нуклеарни физичар; сама концентрација тешких метала може изазвати физичке феномене (помиње се Хигсово поље); најзад, радијација и акциденти се помињу у самој радњи, као и неки светски догађаји - Чернобил, 1986.

Заплет је доста компликован, па овде неће бити много спојлера не само због увиђавности потписника ових редова, него и да се не би у нечему погрешило. Ликови су веома занимљиви и без играрија са временом, на које ћемо ускоро прећи. Ако је ово научна фантастика, а што то не би била, исту прати некад неоправдани а некад оправдани суд о површности ликова, на које се много не обраћа пажња. Овде ништа од тога није случај.

Прве четири епизоде су упознавање са ликовима, углавном у 2019, нешто мање у 1986. години. Како епизода има десет (што је неки модерни формат сезоне), паде ми на ум подударност са Десет Божјих заповести, од којих прве четири дају тон и контекст и не слажу се с оном причом секуларног хуманизма да су све ове заповести примењиве и на атеисте. Но то је ипак само можда коинциденција. А та атмосфера је феноменална, мрачна уз одличну музичку позадину и панчлајн делове који се не смеју пропустити. А онда у петој епизоди следи крешендо - у којем ће неке мистерије бити решене, да би се неке нове отвориле.

И ту негде у седмој епизоди, довољно касно да сам помислио да ће бити избегнуто, долазимо до парадокса, оно што ми се баш не свиђа а јавља се у свим остварењима фантастике која се петљају с временом (чак и када је то практично декретом забрањено - Марвелов End Game). То што ми се не свиђа је више до мојих неких предубеђења (и ранијих искустава), него до саме реализације серије у којој протагониста којег сам одмах означио као "Незнанац" (код ИМДБ-а такође The Stranger) у тој епизоди каже "Како ми мало познајемо свет."

Bootstrap Paradox, тако се то стручно зове, а у овој серији су успели да га искористе у сва три вида - с обзиром на информацију, објекте и персоне. Истина, нико још није постао себи деда (има за то још две сезоне!) али имамо овакву реплику: Њен муж, који спава са мамом, тражи свог сина, који је мој отац! Јес да личи на заплете шпанских серија, али молим вас немојте одустајати. Иначе, ништа ту дечко није чињенично погрешио.

Кулминација тога је (ево најзад мало спојлера) кад у последњој десетој епизоди ликови почињу да "причају са собом" - човек се вратио у прошлост и прича са својим млађим "ја", наравно покушава нешто изменити. Ово је у иначе не претерано паметном, али свакако забавном Повратку у будућност означено као велики но-но (мада се и тамо догодило "у једној од линија"). Наравно да ми се ни то није свидело, а решење мистерије Незнанца у седмој епизоди, које ми је пало на памет, сам одбацио јер би испало да је неки минут касније причао сам са собом (све то имам у свесци, документовано). Да, причао је! Но то што ми се није свидело није толико важно, ни по мој укупни утисак, а творци серије су узели курс који ћу видети у наредне две сезоне (наравно, има доста њих који су то већ видели, ал тићу!)

Чак и без тога, ствари су доста компликоване. Особа А долази до особе В, па би је питао о догађају Р, те самом том посетом изазива низ догађаја О, који преко извесних пећина (тунели воде кроз време, ето још једног спојлера) води у прошлост баш том догађају Р. Али како се тај догађај Р уопште догодио, ако га је изазвало тек нешто у будућности?! То је оно што је означено као повреда закона каузалитета.

У разговорима са особом која ме је навела на серију дошли смо до три начина решавања ових парадокса који се иначе појављују у фантастици, кад год се времена лаћа.

Паралелни светови, то су оне потпуно одвојене временске линије које сам поменуо, које настају рачвањима у одређеним тренуцима преломних одлука.
Једноставно промена будућности (и садашњости) повратком у прошлост. Занимљиво је да су у таквим случајевима (нпр. Ефекат лептира) све промене, осим можда једне једине, могле водити само на горе. Ако сте решавали судоку, можда вам се догодило да унесете бројку за коју нисте сигурни - то се касније не може исправити.
Немогућност промене, при чему је петља једноставно реалност, а шта је било пре, а шта после више није битно, а ни примењиво. Овакво решење није баш погодно за слободну вољу.

У серији су се определили за трећу опцију уз некакву могућност (која се стално демантује) да је ипак могућа друга. И то нас доводи не само до физике - Einstein-Rosen wormhole (bridge) - Ајнштајн-Розенов мост или црвоточина - који су поменути у серији, него и до филозофије. А филозофски серија доста дугује Ничеу и нешто мање Шопенхауеру. Тако се помиње Ничеов концепт вечног враћања истог, такође и 33-годишњи циклуси (колико знам, Ниче их није помињао, али зна се ко је живео 33 године, осим тога три таква циклуса се згодно уклапају у један век).

На симболичком нивоу, то ћемо директно видети у наслову једне од епизода - ALLES IST JEZT, затим у ознаци бесконачности на "гробу" једног од несталих дечака и слично. Занимљива је и симболика пећине, лавиринта, Аријадниног клупка, те чак црвене нити (канапа) - нешто слично имамо и у оном Рамштајновом споту иначе у немачком језику има фраза која би отприлике значила прати црвену линију.

Но ова филозофија директно утиче на поглед на свет (Weltanschauung) једног од протагониста, представљеног ка Ноа, по занимању свештеник, "негативац" о којем ће још доста бити речи. Не само да ће пригрлити вечно враћање истог и Amor fati, него и оно чувено Ничеово с оне стране добра и зла. Да се не лажемо, у уметничким делима и обично у животу, то значи бити на страни скоро искључиво "зла" - мада Ноа види себе као актера "светла" који се бори против "сенки" низом шаховских потеза. Они други су на страни сенке...

Занимљиво је да се Ноа, као и Незнанац, као и директорка нуклеарке, постављају као актери - као људи који својом интеракцијом са временом ипак могу променити судбину, или је њихово учешће потребно да би се то спречило. Ноа и Незнанац ће рећи да је промена немогућа, али ипак делају као да је могућа, као да је до њих... Још једна главоломка за следећу сезону.

Иван Вукадиновић