Стручњакиња Славица Ђукић Дејановић

Иако тако делује из наслова, спрдња ми није намера. Немам посебан разлог да сумњам у њену стручност (што ће рећи компетенцију у оквиру онога што јој је примарна професија). Напротив, на основу њеног животног политичког искуства могу рећи да је имала прилике да стручна знања примени. Као преЦедницу Скупштине замишљао сам је како посланицима пише Ф-дијагнозу. У оквиру текста на који се референцирам (издвојени део који није главна тема, како се то зове?) има о њеној улози у историјским догађајима која је описана недавном серијом Породица. Њена коментар је уверљивији од серије која ме је доста изнервирала - није да јој посебно верујем, мени ни из џепа ни у џеп. Али се овде не бавимо тиме. Занимљив је и онај део шта сада ради, око чега "саветује" Брнабу - реч је о Агенди 2030, и о томе ће још бити речи. 

Дакле, то што је стручњакиња није дато иронично него фактуално - реч је о ставовима мејнстрима њене струке, који се у тексту јасно виде. Али прво да решимо нешто, за оне који кажу само "дај линк". Текст је изашао у празничном броју Политике и зове се Из заразе ковидом 19 у пандемију усамљености. Нисам нашао гугловањем, с Политиком има ту проблем, а ко мисли да га ипак може наћи има сасвим довољно параметара. Ван тога може да ми верује или не да сам поЈенте исправно пренео, па онда дошао до својих закључака. 

Занимљив је део у коме каже "највећи паничари су који не верују у ковид, па оболе од њега". Она се ту у пар реченица осврће на једну, рекли бисмо, веома конкретну групу људи. Лично знам само једну особу која је дословно негирала овај вирус (измишљотина или отров), а да је касније оболела. Њен став бих ре назвао свеопшта резигнираност него паника, али свестан сам да то није неки узорак. 

Али шта ако се овде нешто учитава? Неко би рекао да ја негирам вирус, зато што сам тврдио да су га Кинези направили (у том случају јесте измишљен, као што је и аутомобил измишљен). Или можда зато што сам на основу признатих вероватноћа извукао своје закључке у вези понашања, нечега што има везе са њеном струком. Или зато што сам одбио да се једноставно изјашњавам по питању вакцина?! Ал што се мене тиче, можда је најбоље објаснила моја омиљена терапеуткиња (извињавам се ако сам погрешио занимање).

Славицин или Славичин став је јасан - не паничити, него "поштовати мере" и вакцинисати се. Видећемо после извесну когнитивну дисонанцу са оним на крају њезиног интервјуа, због чега и пишем овај текст. 

Још о неким стварима... Славица се држи оног конзервативног става што се тиче таблета за смирење "не узимати на своју руку". Лично не сматрам да имам икакав проблем зато што попијем непрописани бромазепам/бенседин нула, једанпут или двапут месечно. Ова криза није довела до повећање потрошње, осим пар пута на почетку, не због страха од болести, већ због њихових мера и свесног ширења панике. Но можда неко има проблеме...

Део о превенцији суицида је користан, овде се нећу на томе задржавати зато што је проблем уочен и читатељка се већ о томе може информисати. Додао бих да се Славица уздржава од неких генералних процена, што је добро јер сваки човек је прича за себе. Ту је упућивање на надлежне које не могу да коментаришем јер немам јасне податке - с једне стране верујем да има људи који поштено раде свој посао (и психолога, терапеута, психијатара, шта год њихова струка уопште могла у том случају), са друге ово је ипак Србија, па има и свега другог осим обављања свог посла.

Најзад, долазимо до теме текста, али потребно је још нешто разјаснити. Чули смо за мехурове (бабл) у којима смо, што се повезује са "друштвеним мрежама", али је постојало и много пре интернета. Једноставно, људи се крећу у одређеним круговима и мисле да је то "цео свет". Рекао бих да овде имамо и један професионални мехур - психотерапеути или психијатри се баве људима са одређеним проблемима и о томе говоре, они су за њих битни, а питање је колико таквих људи има у стварности, колики проценат...

За мене је усамљеност (или самоћа, постоје суптилне разлике у појмовима, али се њима не бавим, ипак мислим да ћу бити јасан) била оперативна чињеница, а не психичко стање. Ако ме неко пита могу му рећи колико сам живих контаката имао са људима у два периода и како сам се са тиме изборио. Нисам кукао. Такође, не знам људе који су (ми) се жалили баш на усамљеност. Можда људи не желе да се баш на то жале... У сваком случају, међу људима које знам вероватно је све "ова ситуација" у понечему осујетила, али нисам приметио да им је усамљеност психички проблем.

Јопет (није цео свет мој мехур, бабл) признајем да су неки имали проблема, можда се неком стручном обратили и не сумњам да има онога о чему Славица говори, а што мени делује већ као нека општа пандемијска места - старији људи којима недостају "загрљаји, плач, смех, сузе..." Но занимљиво је што је њојзи проблем у томе што они "не знају да користе компјутере" (сиц!). 

Поштено и донекле изнуђено, она признаје да им не може "рећи када ће се завршити", па зато нуди "да науче нешто ново, да се едукују како да плате рачун мобилним телефоном" - какве то јебене везе има с производњом шешира, овај с "епидемијом усамљености", како она сама појаву зове!? Дакле, оно што она нуди је ништа друго до тзв. нова нормалност, о чему ће још бити речи с моје стране, гарантујем! 

Овде ћу само рећи нешто што је моја импресија, што нећу продубљивати а чиме би Славица & колеге требало да се баве. Страх од короне је у основи страх од смрти, а зашто да се исте боји (и на понашање му пресудно утиче) неко ко има 80 и кусур година. Па ваљда се већ наживео... Дакле, уместо што одлаже у недоглед да загрли своје унуке, па после умре од друге ствари... У односу према смрти уопште, а у светлу последњих дешавања можете видети и овде. 

И онда се вратимо на вакцине, јер занимљиво је да их Славица у овом делу уопште не помиње! Иако је препорука Фаучијевог си-ди-сија (заправо та реч се колико сам видео не користи директно, говори се о много мањем ризику) да се потпуно вакцинисане породице могу поново окупљати, без маски и дистанце, она се тога није сетила. Па после нека се не чуде што је мало интересовање за вакцинацију, кад прост свет не види шта тиме добија (ах да, крив је "антиваксерски лоби"). Такође, такви ставови објашњавају то што лично знам само три особе које су (ми) рекле да су се вакцинисале и да су са тиме кул (у свом понашању, јасно према мојим критеријумима, ако некога занима ове три особе имају међусобно различите ставове о коронишу). А биће да је ипак све до Агенде 2030.

Иван Вукадиновић