Били смо млади исто као што сте сада ви, а сада смо матори као што ћете и ви једном бити. Ма ипак смо некако били много старији у вашим годинама а сада смо много млађи него што ћете ви бити када дођете у наше године. Ех, да, оно што је вама сада ништа нама је значило све, ово што је сада вама све нама не значи ништа?! А то исто тако ћете и ви рећи вашим наследницима. И тако у круг.
Драган Кљајић, Лепо је било а биће још горе
Морам признати да нисам велики фан хумора и уопште приповедања, начина излагања, који се базира на ситним примедбама и играма речима. Просто то је тако, мој хумор и уопште стил базира се на грандиозности ("како свет у ствари функционише") и примерима. Примери, поједностављено, треба да покажу како су други глупи, а ја паметан. Тако сам некако и писао своју аутоантибиографију Папа, то је масон. Па ваљда тако нешто волим и да читам... (Иначе, постоји и комбинација грандиозности и игре речима, то имамо код Матије Бећковића).
Искрено, зато је ово дело мог колеге дуго чекало на читање, па сам онда најзад почео између два дела Дине (коју читам ко зна који пут у очекивању филма). Сам почетак утисак није поправио, са поглављима која се зову Посвета, Либрето, Предговор, Договор, Пролог, Увод... Али ту негде, можда у Уводу пред сам крај неоправдано дугих уводаа (множина) прочитах да је Исус Христ направио један шанк, уз узгредно дато кабалистичко значење броја девет. Е, то ме је купило! Ето како и Драган Кљајић може да протури тзв. велике теме. Е сад, ако је Јехошуа бин Мирјам историјски постојао (што је некима битно, а не мора бити), он је по занимању био столар, па зашто не би направио нешто шанку налик? Он је живео на територији Римског Царства, а о начну живота који укључује и таверне, места јавног ића и пића, имамо у одличној књизи Мери Бирд SPQR. Она се, истина, бавила највише градом Римом, но како је територија Палестине била место састанка трговачких путева, мора да су знали за институцију кафане, тј. место да се неко ушанчи. Иако јудејска вера ваљда забрањује алкохол. Иначе1 - на хебрејском или арамејском реч ракија значи небо, небески свод. Иначе2 - шанком се завршава и мој поменути антироман Папа, то је масон.
Рођење 15. марта 1957. (следи јопет нека нумерологија и одговарајућа симболика, читалац захвалан) у Црвенки. О овом бачком месту до сада скоро ништа нисам знао, а само име је повезано са мном на пар начина. Постоји насеље испод Борче које се зове Црвенка, тамо је она певачица настрадала на насипу. Ишао сам једном тим насипом у покушају да пешачим од моста до моста (од Панчевачког до Пупиновог), прелазак моста пешке инклудид. Од тог преласка сам одмах одустао јер ми Панчевац не делује ни мало безбедно, а почех да се плашим висине. Пређох бусом, кренух поред рукавца Дунава, полупресушеног, где на неким картама и даље можемо наћи речно острво Кожара. Иако је био фебруар, било је топло, чизме су ме убијале, па сам негде код Црвенке одустао и вратио се локалним бусом...
Друго је кад сам ишао код драге пријатељице у банатско село Црепаја, па на панчевачкој станици грешком рекао "Црвенка". Тамо смо, што је занимљиво, имали представљање старе вере, или ти (нео)паганства два пута, једном часопис увече, једном преподне радионица за школску ђецу иако беше летњи распуст... Добар провод, што је укључило и сликање са једном предузетницом, односно фризерком.
Младости, о младости, посвећен је највећи део овог аутобиографског дела, што је добро, а ваљда и логично. Кретање у школу, основну, дизајнерску, онда факултет уметничког типа... интересовање за музику и (наравно, јер чему све ако тога нема) - девојке.
Свака аутобиографија има неку генерацијску компоненту, то је природно. Е ту долазимо до још једне занимљиве идентификације читаоца с писцем. Један од првих контаката (колизија) са женским светом је за дочек Нове 1974, године у којој сам се ја родио. Када сам ја био у сличној позицији, не само бројем година него и у неким ... делатностима ... била је 1991, година у којој су почели
ратови за југословенско наслеђе. Е сад, неко ко се родио те године је сада већ (искрено се надам) свој човек. Ето како се креће време у циклусима, не баш као у одличној немачкој серији
Dark, ал тако некако...
Да поменем да има ту и нека сет-листа за таква дружења која се од године мог рођења до времена кад сам стасао за акцију није сасвим променила... а како је то ишло до сада не морам да знам.
Е онда већ улазимо у деведесете, време не само ратова (не помињу се) него и протеста (помињу се). Не знам да ли је Гаги променио своје мишљење од онда (а тада наш заједнички лидер рече "Није човек камен да не мења мишљење"), ако јесте то не мора да се види и не види се. Ја јесам и то не само конкретно (мислим на се-пе-о, то мишљење сам променио још онда), него и дубински, суштински... спроћу неког буржоаског виђења света. Али о томе сам ја као аутор којечега рекао шта сам рекао, а као читаоцу ми ич није сметало шта је у овом виђењу деведесетих поменуто.
Најзад опет нека дууууга одјава, изгледа де је писцу била битна, такви делови у којима нема "радње", а јопет би били неко правдање што се аутобиографија уопште пише. Мада је ту писац добро уочио да пише и о читаоцу, што је можда и непотребно јер се подразумева. Писац коме је успело да нешто напише, пише о себи и кад није он актер, а пише о читаоцу и кад то јесте... Мада немам шта замерити одабиру музике која ће му свирати на сарани.
И да подсетим, тј. злоупотребим, поново на своје дело... ајде у неким размишљањима како неко почиње да пише аутобиографију или нешто што на њу личи. Ту јесам демократа, сматрам да свако има право на то, па нека чита ко оће... Е сад, кад сам почео да пишем
Папу имао сам нешто друго на уму. Не да пишем о себи, него о ситуацији у Србији, тада а и сада. Али ја се крећем у тој и таквој Србији! Уопште, како дело писано у првом лицу, а које жели да прикаже
дух времена, може да не буде аутобиографско?! Подстакао ме Хенри Милер својом
Раковом обратницом, па и он је писао аутобиографски. И онда ми другар каже "Добра ти је антибиографија."
Гаги је већ написао
Кратке приче - Што на живот личе. Овде видимо
Причу за шанком, актер је велики Буковски, а укључио сам и песму која је мене инспирисала.
Ах тај шанк, и јопет шанк...Иван Вукадиновић, колега
Коментари
Постави коментар