Дина - патријархат и женски ред

 

Harkonnen came first

прастара игрица

"Не буди тако сигурна да знаш где треба повући линију између људи и нељуди", узврати он. "Ми носимо нашу прошлост за нама. А постоји, драга моја мајко, једна ствар коју ти не знаш - премда би требало да знаш: ми смо Харконени."

...

Он не одговори ништа, размишљајући о томе какво је семе, размишљајући кроз свест расе коју је првобитно искусио као врашку сврховитост. Наједном је схватио да више не мрзи Бене Гесерита, Цара, па чак ни Харконена. Сви су они били понесени инерцијом своје расе да обнови раштркано наслеђе, да изукршта, помеша и преплете њихове лозе у велики, нови генетски резервоар. А раса је знала само за један сигуран начин да то изведе - древни начин, опробан и поуздан начин који је све уклањао са свог пута: џихад.

Френк Херберт, Дина

Као што видимо из цитата циљ Френка Херберта није ни нека екологија (како каже његов актер: старински речено планетологија), него сама чињеница човечанства, онога што се у његовом делу Дина раширило по целој галаксији. И онда је цело човечанство кључ, ништа више и ништа мање. 

С тим у вези, наслов указује на много дубља разматрања од оних актуелних, неких трендовима у модерној култури. Ипак ћемо погледати и ова површна разматрања. Она су се појавила око филма који ћемо најзад видети у октобру, ја сам поново (можда четврти пут) почео да читам серијал Дина (Хронике Дине) из истог разлога. Ово пишем после тог поновног читања првог дела прве књиге (када сам први пут набавио књиге, то је била једноставно прва књига, књига је било шест и покривале су оно што покривају прве две или три књиге у неким издањима, дакле испрва нисам имао цео серијал) и углавном ће се односити на радњу у том делу - губитак Аракиса од стране Атреида или његово враћање у окриље Харконена, плус наравно представљање главних актера, што укључује Бене Гесерит.

Али прво оно површније... Лик на слици лево је један мојих извора идеја о свету Дине, далеко од тога да је површан, гледајући његове клипове видео сам колико може бити значајно нешто описано на пола странице дела које укупно има можда две хиљаде страна укупно (нешто из књиге Божански цар Дине, његове омиљене)... Ипак бавио се тиме колико је нови филм Дина "woke", што би некоме вероватно била асоцијација чим се помиње патријархат, па онда нешто женско... и сл. Он се сам оградио од неких значења овог појма, којима се не бави, а ја сам се бавио - женским јунацима у фантастици. 

Квин се бави тзв. расним питањем тј. наводним жалопојкама неких (није их цитирао) што се тиче тога које су расе глумци у новом филму. Наравно, он наводи како је фантастика "одувек" била 'woke' у том смислу, рецимо први мултирасни пољубац био је у серији Star Trek. Сетио се и Задужбине Асимова, тачније преквела који ја нисам читао, описа Царства и тога као на његовим планетама живе људи по једне од трију раса (наслеђених са Земље, њихова имена људи не знају да објасне), док на главној планети Трантору има људи свих трију раса, што актера чуди...

Е сад, фантастика није футурологија. Асимов несумњиво пројектује неке проблеме Сједињених Држава у којима живи у будућност, и то је легитимно. Што не значи да тиме постаје вероватно да у некој будућности људи само једне (сада постојеће!) расе живе на једној колонизованој планети, друге на другој... Оно што би било могуће то је да људи прилагођени клими једне планете, а под (сасвим могућим) случајем ретких међупланетарних (међузвезданих) путовања развију одређене особине што их чине "посебном расом". И то би захтевало нешто што је веома често у делима фантастике, а изгледа да нема неког научног оправдања - цела планета има исту климу.

Уопште Задужбина има неки проблем уверљивости - чим се одвоји од главних питања којима се бави, као да се налазимо у Америци педесетих прошлога века... Типа човек улази у неку владину установу или компанију, дочека га згодна секретарица... Ту имамо и фасцинацију кућним уређајима, баш као у његово време, и сл. Оно што је занимљиво је како се види његов ентузијазам по питању нуклеарне енергије, због чега бих могао рећи - мој човек!

Али овде причамо о Дини, а она је ту много уверљивија. Ако имамо планетарни феудализам, онда ће се уклопити неко "средњевековно" стање ствари - иако је сасвим јасно да у некој будућности, ако и планете буду феуди, то неће много личити на оно што смо на Земљи имали. Иако се "мали људи" скоро и не помињу, осим по питању лојалности која значи Атреидима, кратке белешке о кастинском систему фауфрелух дају нам неку слику... Наравно Фремени (Слободњаци) су изван тога, али њима се тек бавимо у следећим књигама...

Ах, да се вратимо још на ове тривијалне ствари, јер оне су описима сасвим јасне. Војвода Лето Атреид је описан као некакав тамнопути Медитеранац или Семита, можда бисмо га могли замислити као цара Хаила Селасија. Кућа Атреид води далеко порекло од грчке (медитеранске) куће Атрејес, што је можда инспирисало Френка на такав опис. Много је значајнија клетва Атреида, преузета од "грчких предака", о чему је Квин говорио, а у серијалу ћемо на то наићи много касније. Његов син Пол Муад Диб, главни јунак, нешто је светлији зато што по мајци има ... другачије порекло.

Лејди Џесика и њен отац барон Владимир Харконен си светле коже и риђи. Ја не знам за Хербертова писма (као код професора Толкина) у којима би објашњавао своје ликове, мада знам да је остављао белешке... Не тврдим, али нешто ми говори да је он прво замислио ове своје протагонисте као риђе, па онда (барону) дао словенско име и финско презиме. Његови синовци Рабан и Фејд-Раута имају имена која би указивала на друге етницитете... Све у свему, сложио бих се са Квинов да је пре Линчов филм омануо што се тиче изгледа јунака, него што је то реч са овим новим.

Бене Гесерит - женски (верски) ред у мушком свету... Рецимо то тако, мада из њиховог угла гледања тај свет свакако није мушки... Занимљиво је да у серијалу епске фантастике Точак времена имамо донекле сличан ред Аес Седаи, али претпоставке настанка ових двеју редова су сасвим другачије. Ипак сам ја ово дело видео као неку мешавину Дине и Господара прстенова...

Некада давно питао сам се зашто оваквих редова није било у познатој нам историји. Моја претпоставка је била да жена има проблем да слуша другу жену, док је мушкарцу лакше да прихвати да је неко други издоминирао. А онда сам имао на послу ситуацију да имам шефицу и директорку, дакле неке степене хијерархије...

И данас мислим да ту има нечега, али главно објашњење је нешто другачије. Како рекосмо, планетарни феудализам, "мушки свет" у том смислу не само пола него и начина како се ступа у односе. Међутим, не и једна (патријархална) религија, какве су јудеохришћанство или ислам. У неком свету пре Пророка (што постаје Пол Муад Диб) религија би била пре слична оној у данашњем свету новог феудализма. Могуће да је Френк Херберт имао у виду однос према религији какав је био у Америци и његовог времена - "свима" пуна уста Бога (у Дини рецимо цитирају О.К. Библију), али вера одвојена од државе. Осим у оној мери у којој је Бене Гесерит моћан, а њега чине само жене. Укратко - овим женама није могла да се супротстави нека црквена (мушка) структура, просто зато што је тамо нема.

Погледајмо њихове циљеве, односно оно чиме се баве. Како каже часна мајка која испитује младог Пола - одвајање људи од животиња. Даље, развој генетских линија, стварање пасмине људи, који би били бољи. Не знам да ли је Херберт приметио (рекао бих да јесте) иронију ситуације у којој се о оваквој хуманизацији бавимо на чисто зоолошки, ветеринарски начин. Тако слично еугеничарима ХХ века, нацистима рецимо. Ни крајњи ефекти нису много другачији, с обзиром да је у каснијем џихаду страдало 60 милијарди људи, што је тачно хиљаду пута више од Другог светског рата укупно... Наравно, циљ Бене Гесерита није никаква "раса" у данашњем смислу те речи, стога има неки смисао први део овога текста. Циљ је индивидуални, један иберменш - Квизац Хадерах.

Овде имамо занимљиви случај комплементарности два пола, како боље од данашњих 'woke' покушаја - у смислу речи који ја користим. Мушкарци (пре Пола Муад Диба) нису могли променити "воде живота", то би их убило. Већ код "пријема у људе" (тест Гом Џабара, велики бол) постоји проблем, мада није експлицитно речено да ниједан мушкарац пре то није прошао. У том смислу жене јесу "јачи пол". Али жена не може издржати на "једном месту", то може само мушкарац - мада пре Пола ниједан мушкарац није стигао ни приближно близу "томе". Када Пол успе све то, доминација Бене Гесерита ће заувек нестати, њихови планови оствариће се на сасвим другачији начин него што су то оне планирале.

Уведимо мало дијалектику. Ако је ово теза, Харконени су антитеза. Они ће се овим вештицама супротставити на класичне начине - пре завером него силом (јер знају да су опасне). Мада Бене Гесерит није ни главни непријатељ Барона у његовим плановима, пре је једна од варијабли, она од које се ваља чувати. Када Владимир зароби Џесику (своју ћерку, што он не зна) он ће јој рећи "ништа лично", што је тако директно преузето из једног другог дела да би неко могао и замерити Херберту...

Уз то политички некоректан моменат, видљив у Линчовом филму - матори барон је педерчина! Као такав он презире жене, није она "најбоља пријатељица" како је у модерним ситкомима или савезник против злог патријархата. Пре је нешто као Мајло Јанопулос (шалим се мало). Било је мало претеривања око ове чињенице "сексуалног опредељења" код неких традиционалиста - ја бих рекао да је то део Хербертовог виђења негативца - једног од најбољих, икада. Но Барон је у младости пробао и друга задовољства, није био опрезан што су Бене Гесерит искористиле - отуд је Џесика његова ћерка, Пол унук, а Харконени "заувек" живе кроз Атреиде! (У приквелу који је писао Френков син он је том приликом заражен вирусом дебљања, што мени не делује уверљиво - Харконен је дебео јер воли да једе и пије, зато што је хедониста).

Неки су га окарактерисали као глупог, али то наравно није истина. Да је тако, како би убио Војводу и скоро истребио Атреиде?! Заправо је он у оквиру феудалног система веома интелигентан (уз помоћ ментата-убице Де Вриса). Маневар као што је употреба превазиђене тешке артиљерије (штитници одбијају пројектиле) реално је генијалан - затрпати непријатеља који се повукао у пећине. Слично важи и за проналажење издајника... Барон постаје глуп кад се суочи са оним што ће срушити овај планетарни феудализам. Он је чак планирао месијанску улогу за нећака Фејда-Рауту (на слици у улози непревазиђеног Стинга - нема мали филмских улога!) али није имао ни блиску идеју како да то спроведе. Но, пред оним што долази и галактички падишах није био много паметнији, ни Бене Гесерит, не би то био ни војвода Лето, осим неке идеје да се буде добар са Фременима... Најзад, према Квину сама идеја дела је да ни Пол Муад Диб није могао да се носи са оним што је створио, то је тек могао његов син - Божански цар Дине.

Рекли смо да су Харконени антитеза Бене Гесериту, али можемо рећи и обрнуто - да ове жене постоје због васељене у којој је реалност Кућа Харконен (и они слични њој), али да им је циљ не да је униште него искористе у својим плановима. Но сигурно је да су Бене Гесерит антитеза и Кући Атреида - а они нису антитеза Гесериту јер се против њих и не боре. Што не значи да нема сумњичавости, подозривости, видљиве код ментата Хавата или кад Лето каже само "Бене Гесерит" кад му се нешто не свиди код његове Џесике.

Остаје нејасно (мени) зашто их уопште узимају за наложнице. Војвода Лето је узео девојку од Бене Гесерита, љубав је дошла тек касније... Ове жене рађају углавном ћерке, дакле није због наследника. Не верујем ни да озбиљно схватају њихов прокламовани циљ да само служе (занимљиво да помнути Аес Седаи на њиховом језику значи - слуга свију). Можда би то могао бити приступ неким знањима које очекују мушки припадници Великих и Малих Кућа. Или можда приступ скривеној моћи, нешто због чега су многи политичари волели да имају декларисане масоне близу себе... А те моћи и формално има, пошто је царев Истинозборац једна Бене Гесерит вештица (управо она која је примила Пола међу људе). 

Дакле, Бене Гесерит су ту да "служе" како би управљале кућама као што су Харконени и Атреиди и како би спровеле сопствене циљеве. Некакви скрупули у коришћењу великих моћи које имају (помиње се "слободна воља", али треба знати да самим својим односом са неким ми на његову/њену вољу и утичемо, зар не...) видљиви су из дијалога лејди Џесике. Али треба знати да из ње не проговара само Бене Гесерит обука него и љубав према Војводи због које је већ заобишла наређења реда и можда (тиме!?) и њега самог осудила. Дакле она баш и није "типичан" Бене Гесерит.

За крај - синтеза. То може бити само Пол Муад Диб, будући Пророк и Квизац Хадерах, онај ко је Атреид и Харконен, мушкарац који је имао обуку Бене Гесерита, успео што ниједан мушкарац пре њега није, и постигао оно што ниједна жена не може. Његово интегрисање слободног елемента (Фремени) срушиће дотадашњи галактички систем. Али права синтеза је тек Божански цар Дине, његов син Лето. Но то је нека друга дијалектика о којој ће тек бити речи. Ја да то поново прочитам, а са филмовима, ако дотле дође, "мало" ћемо чекати.

Иван Вукадиновић