Еко енергија?

Кратица ЕКО може да значи еколошки, а такође и економски. Тако била нека ЕКО пекара па ми паде на памет да није "еколошка", шта год то значило. Можда "здрава храна"? То није сигурно, а да ли је економска друго је питање - искрено ме мрзело да проверавам.

Тако и са производњом електричне енергије. Већ сам писао о мини-хидроелектранама (МХЕ) које су еколошки клање вола за кило меса (најблаже речено). Тако драстичан пример злоупотребе (никад то не заборавити!) "екологије", па и наратива о глобалном загревању, дигао је на ноге све који би непосредно осетили благодети њихове изградње. До те мере да је у засенку (оправдано) било то што је то економски нерационално, а плаћа, зна се, народ. Мада ни то никада не заборављати, јер да се некоме не исплати не би се ни градиле...

Овде се и нема шта ново рећи, осим нечега што нам је дошло са највишег места, кад су ескалирали проблеми са загађењем. Парафразирам: А нећете МХЕ, па ето вам сад загађеност! И немој да правите кампању...

Да бисмо се фокусирали на економски аспект, погледајмо тзв. ветропаркове, односно ветрењаче које производе струју (покрећу турбине). У Србији већ производе 300MW, што је по себи добро, а видећемо колико нас кошта. Међутим, претходно рашчистимо сасвим причу о еколошким (по живи свет и квалитет живота људи) последицама. 

Као највећи проблем помиње се страдање птица. Међутим, наши четвороножни пријатељи, мислим на мачке, годишње убију преко две милијарде тих пернатих створења. Од тога петсто милиона скриве кућни љубимци. У поређењу са тим страдање птица од удара у грађевине је занемарљиво - реда величине неколико десетина милиона. Ту спадају и ове турбине, ветропаркови. Наравно, више ветрењача ће угрозити и више птица, али раде се студије о томе, етц.

Друга ствар је некакво кварење погледа. Када сам први пут видео ове ветрењаче, пре више од двадесет година код аеродрома Штутгарта, деловало ми је веома занимљиво. Било ми је занимљиво и кад сам их касније гледао пред Бечом у великом броју, чим се уђе у Аустрију. И кад сам код Голупца пре неку годину видео неколико њих, само са румунске стране. Е сад, да их гледам сваки дан, можда и не би пријало. Али ни ту не треба претеривати. Рецимо да сам чуо неколико гласова о томе да фамозни Београд на води квари поглед на реку. Али то испадне још најмањи проблем са тим пројектом. Да је само то проблем, проблема вероватно не би ни било. Тако ти је у Србији брале... Са друге стране, чујем да се Немци све више буне против ветрењача из тих разлога, али они су себи омеђили судбину - са једне стране обавезали су се на смањење емисије СО2, са друге су укинули себи најефикаснији начин за производњу енергије без те емисије (нуклеарке, о којима ће још бити речи).

Сада пређимо на економски аспект, при чему ћу се послужити оним што је написано у Времену бр. 1519, текст: Чисто, али скупо. 

Произвођачи струје из ОИЕ (обновљиви извори енергије) од ресорног министарства добијају статус "повлашћених" и тиме стичу право да им се дванаест година струја откупљује по цени која је два до три пута већа од тржишне (за ветроелектране) и од пет до шест пута за струју добијену из електрана на биогас.

Како би се исплатили подстицаји произвођачима ОИЕ, пре неколико година је уведена накнада за ОИЕ у висини 9,3 паре за KWh, коју плаћају потрошачи у Србији преко рачуна за струју. За просечно домаћинство то износи 30-60 динара (ако се не греје на струју) месечно, али уз акцизу од 7,5 одсто и ПДВ на крају то задовољство кошта 40-80 динара. А шта ко се греје на струју - оп. А?!

Међутим! Од накнаде за ОИЕ прикупља око 2,7 милијарди динара годишње, а само у 2018. је произвођачима исплаћено чак 7,4 милијарде! Трошкови откупа расту великом прогресијом пошто се нови произвођачи интензивно прикључују на мрежу. Од лета 2019. неколико великих ветроелектрана снаге 305MW, а до краја 2020. се очекује активирање још 170MW. Само за откуп струје произведене од енергије ветра ЕПС ће морати да плаћа више од 150 милиона евра годишње. Произвођачима из озлоглашених МХЕ се плаћа нешто више од десет милиона...

Ако је уопште потребно истаћи, то неће платити "држава" него сви ми, преко буџетског покривања губитака (као за Србијагас, али из других разлога) или можда експлозијом цене струје кад се више не буде могло овако. Наставак текста се бави помало оним неолибералним мантрама како имамо најјефтинију струју, само грађани, а привреда као плаћа економски (не чини ми се да је тако, пре неку годину се још јефтина струја истицала као компаративна предност). Што се тиче цене струје за грађане, како одавно рекох - шта је најјефтиније - зелена, плава или црвена зона?!? Нека уведу једну тарифу, па да разговарамо. 

Неко би питао, чему овај текст, и такво питање (увек) може бити оправдано. Ако су већ потписани такви неповољни уговори, а немам сумње да се држава преко ЕПС-а обавезала да ће им плаћати вишеструку вредност струје, онда је тешко од тога одустати (раскид уговора?) без револуције. За револуцију би било и много других разлога, наравно. Онда би се поносним инвеститорима могао наплатити и екстрапрофит. Било би оправдано. Сетимо се да плаћамо некакву "еколошку таксу", а да никаквих ефеката нема, што се еколошки може лако проверити, а економски када знамо да надлежно министарство (екологије) има вишеструко мањи буџет од средстава добијених том таксом, а ни те паре не зна да искористи... Поређења ради због сличних (рекао бих много мањих) разлога у Француској је почела побуна жутих прслука, и она и даље траје.

Но ово је такође прилика да се каже нешто о три Е - екологији, економији и, наравно, електричној енергији. У принципу не видим разлога да се не граде ветропаркови, али не по сваку цену. Трошкови одржавања су минимални, као и неко знање за то, па чак и држава (јавно предузеће), као озлоглашени лош послодавац (како нај уче либералисти) може сама да их гради. Шта ће јој приватни сектор осим за прање пара (у које су укључене и банке, уосталом уз силне гаранције никакав им није проблем да кредитирају нешто што ће да се исплати, тако да подобан приватник треба да има само одобрење надлежних, а и да не смета некима - чуо сам да је људима који су хтели да граде МХЕ саветовано да се тиме не баве, јер то ради неко други...) Рентабилност можда није добра, али не верујем да је много гора од онога како се иначе ради. Дакле ниво диспаритета на које је ЕПС навикао. Ако већ треба укључити приватна и друга лица, то може. Пошто је увек реч о нечијем земљишту - приватном или општинском - нека власник добија део зараде а после неког времена и целу ветрењачу. Нема потребе за поменутим субвенцијама од којих могу зарађивати само они властима блиски.

Но да би нам само ветрењаче решиле проблем требало би можда све њиве "засејати" њима, што (ако ништа друго) не би баш лепо изгледало. Чак и да апстрахујемо моделе нереалног финансирања, односно прања пара. Зато је време да се још једном каже како је нуклеарна енергија најчистија од стварно економичних. Шта, не верујете ми? Прво, потисните све емоције, јавно мњење, размишљајте својом хладном главом. Онда, ако је некоме до расправе, нека ми наведе пет нуклеарних акцидената. Шта, не може!? Наведите ми нуклеарне несреће и тачну процену мртвих од последица радијације. Па онда колико људи помре од проблема које узрокују термоелектране и тзв. чврста горива. 

Нуклеарка би у Србији могла да се изгради по цени ремонта и филтера свих термоелектрана. Ово није неки аргумент, јер тешко да би једна могла да замени све ТЕ, а ја не бих радо угасио ниједну... Али имајмо и то у виду. Уз могућности концесије изградња би била економски исплатива. И да не угасимо ниједну ТЕ (мислим да Србија није у позицији да себи дозвољава дезинвестирање и деиндустријализацију), можемо повећаном производњом струје скоро па заменити сва ложишта угља, посебно лигнита. Уз гасификацију и улагање у енергетску ефикасност, причао о томе, то би ишло па бисмо дисали чист ваздух. Извозом струје бисмо допринели мањој светској емисији СО2, а могли би, рецимо ако се најављује више дана без ветра, да драстично смањимо рад ТЕ а да струју не увозимо и  не бојимо се краха система. (Јопет занимљиво: кад нема ветра ветрењаче не раде, што је јасно, са друге стране рад ТЕ постаје опасно нездрав, само нуклеарка с тим нема проблема). Потребно је променити и неки начин мишљења из дана кад је Србија стварно кубурила са струјом, и поред свих потенцијала, а то је било рецимо у периоду 1980-2002. Испадало је тада да је малтене злочин ако се грејеш на струју. Не, то је добро! Загађење у самим градовима се смањује, а емисија СО2 макар у мери у којој сама производња струје није из извора који испуштај тај гас.

Има још један извор - соларни. Мада не видим да се помиње код фамозних инвеститора... Веле стручњаци да Србија нема климу за то, мада неки кажу да ни наши ветрови (кошава?) нису баш добри за ветрењаче. Све и да је тако, да се комерцијално не исплати (а посебно не без оних бесмислених субвенција), нема разлога да се соларни панели не уграђују индивидуално, код људи који желе тако да себи смање рачун за струју, и на крају да им се исплати. 

Осим минималних субвенција (бескаматни кредити, плаћање на рате, то треба увести и за гасификацију и енергетску ефикасност) потребно је само мало добре воље и мало неожиченог размишљања. Зашто не би струјомер могао да "иде уназад" током летњих месеци, па тад да се не плаћа ништа, а зими мање за те киловате!? Домаћинство би тако слало струју у систем кад је производи више него што троши, што верујем да је технички изводљиво, мада не знам како. Иначе чуо сам причу да су надлежни у ЕДБ-у били затечени таквом појавом (цедуљом обавештени), па су после једва некако пристали да домаћинство (уз силне дозволе) производи струју до износа који у том тренутку потроши. Али од тога ниједан тајкун инвеститор није имао вајде...

Да резимирамо - ветрењаче могу, али без неразумних субвенција, па колико се исплати; нуклеарна енергија је једини масовни економични извор који не испушта СО2 и друге загађиваче (то су и велике хидроцентрале, али њих већ има колико може да их има); добро је да се струја троши, па чак и помало испод цене, боље него да се људи греју на лигнит; појединачна иницијатива, али не "инвеститора" (лако је инвестирати уз све могуће дилове), него људи који хоће да уштеде и најзад еколошки се понашају, је добродошла.

Иван Вукадиновић