Панике, делотворност и климатске промене

У последње време сведоци смо чудног култа смрти, везаног за климатске промене. Осим ширења панике ови весељаци нису ништа учинили. Нити шта конструктивно предложили. У принципу, ако изузмемо бизарности типа јешћемо бубашвабе/лешеве/бебе, њихови предлози се своде на то да политичари морају да "учине нешто", а то нешто је прво опорезивање потрошње нафте и с њом повезане потрошње, онда тзв. негативни раст (што је еуфемизам за пад стандарда), и слично. Да не говоримо што сва та либтард елита и не помишља да сама спроведе оно чему аплаудира кад им подвикне тинејџерка - икона те "зелене" и остале геј сцене, канадски премијер Џастин Бибер Трудо, користио је чак два авиона за своју предизборну кампању...

Како се дошло до такве популарности паничења?! Делимично кривим и научну, тј. академску заједницу. Ако изузмемо токове новца и сличне теорије завере, доста тога се може описати самим начином на који "Наука" долази до својих истина. Пре свега, наука треба да нам прикаже тзв. објективну реалност. Како је научни метод супериоран (на шта се позивају сцијентисти) биће на нож дочекано све што ремети "научни консензус". Последично, сви који нападају "анти-научне ставове" (оне против консензуса) и оне који их износе, биће савезници. Небитно је да ли савезник "мало претерује", рецимо ако каже да ћемо изумрети сви до 2030. Битно да он подржава "оно што кажу научници". Чак и ако тако научници не кажу, мало ко ће се усудити да демантује...

Са друге стране, наука има неку флексибилност. Ако довољно података тако каже, тај консензус ће се изменити. То је до природе доказа у природним наукама. Научни метод ће бити хваљен као онај што сам себе исправља. Нова теорија је тако "тачнија" (шта то заправо значи филозофско је питање, биће посебан блог о овом методу ускоро). То што је научник раније говорио нешто погрешно мачку о реп. Суштинска разлика у односу на инжењерство - грађевинац рецимо не може да се извуче тиме да је пад зграде био последица "погрешне теорије", а новија је боља...

Треба ли такав метод да о(п)стане? Да, то је јемац неке академске слободе, разматрања научних проблема изван неког друштвено-политичког контекста. Али са друге стране то значи да "научни консензус" не мора бити обавезујућ. Одлуке не треба да доносе научници, него политичари у координацији са инжењерима (јасно је на чијој је страни ту воља, а на чијој изводљивост). Оно што "Наука каже" само је инпут који се односи на "објективну реалност". Другим речима, то значи раздвајање науке од државе, како је то рекао Пол Фајерабенд. 

У конкретном случају можда (нисам проверавао) се 97 одсто научника слаже да човек изазива климатске промене. Оних један одсто пораста температуре што теоријом хаоса даје непредвидљиве последице. Већ сам писао о томе шта то тачно значи. А колики проценат од тих 97 одсто мисли да заиста немамо времена после 2030? Колико њих сматра да је "негативан раст" једини начин да се нешто уради?! Најзад, колико њих, иако не мисли тако је спремно да се побуни против паничара - видели смо веома мало, из разлога које сам горе описао. 

Последица је да имамо веома мало конкретних предлога, барем их ја не видех у мејнстрим информативним и научно-популарним медијима који су иначе склони паници - CNN, WIRED, Национална географија... Понешто се може пронаћи, и то ћу поменути. Па да пређемо на оно што се може учинити, ја да их подучим.

• смањење издувних гасова, али на начин који ће широким слојевима бити прихватљив
• алтернативни извори енергије, пре свега оклеветана нуклеарна енергија
• глобални пројекти, као што су заклањање Сунца и апсорбовање СО2.

Смањење емисије СО2

Пре свега, нисам ја присталица конзумеризма, нити имам шта од нафтне и ауто индустрије. Немам чак ни положен возачки. Уопште немам интереса да подржавам потрошњу ради потрошње у том моторизованом, а ни неком другом смислу. Што не значи да ћу бити присталица култа, нити то што критикујем култ значи да сам на страни компанија. То смо, дакле, разјаснили.

Заправо давно, пре неких 15 година, подржао сам идеју (тадашње) партије белгијских велосипедиста (знам, звучи уврнуто). Њихова парола је: ради мање, троши мање, живи више.

С тим у смислу могућа је мера против које се не би бунила огромна већина радног народа, а у складу је са напретком производних снага. Четири радна дана недељно. Просто и једноставно! Тиме би се не само смањила емисија СО2, него и загађење по градовима. Ма колико били софистицирани (а код нас нису углавном такви) ауто-мотори загађују. Електрична возила била би решење, али питање којом ће то брзином ићи (свака част Илону Маску). Ова мера би се у неким земљама могла спровести одмах, негде за неколико година, а за 15 година надам се "на целом свету". Иначе је чудно што радно време није падало испод 40 сати недељно, но то је посебна прича. Стављањем привредних субјеката у исти положај (ако не крше закон) избегло би се да онај ко мање тера раднике буде неконкуретан. И поред мањих режијских трошкова на радим местима могло би доћи до инфлације, али то је онај део троши мање.

Код нас би ова мера била проблематична. Делује цинично некоме ко има триста евра месечно рећи да троши мање и живи више (ценим да је то медијана прихода, много боља мера од просека који већ дуго треба да буде 500 ојра). Није лепо рачунати да би имао више времена за други посао, који нажалост многи морају да раде, али је то тачно. Проблем је што би тако у још неравноправнијем положају били они који не раде у јавном сектору и (неким!) страним фирмама. Дакле људи који сада морају да раде добрано више од оних 40 сати недељно. 

Код нас би се ишло постепено, из тих разлога. Добра мера била би ограничавање рада трговина и угоститељства недељом, чиме би запослени тамо добили бар један седмично сигуран слободни дан. Могли би се навести и верски разлози за такву одлуку. То би бар један дан смањило саобраћај, посебно ако би били укључени тржни центри.

Није проблем да похвалим, ако имам шта. Тако је у "Времену" бр. 1503 извесна Френсис Пикап из УНДП објавила "лични став" под насловом Клима се мења, морамо и ми. Искрено, мислио сам да ће то бити још једно просеравање. Али није било тако.

Занимљиво је да није ниједном поменула мини хидро електране које су нам уваљене као "чисти извор енергије". Но није велико чудо, пошто их свуда по Европи размонтирају.

Оно о чему је причала јесте енергетска ефикасност. Што ценим да није велики проблем код развијеног света, али јесте код нас. Дакле нешто што никоме неће сметати, већ ће грађанима одговарати кроз мање рачуне за струју. Ипак, није очекивати од неке агенције УН да даје предлоге баш конкретних (финансијских) решења, мада је она помињала "пројекте" и "иновативна технолошка решења".

Ја ћу зато бити конкретан. Облагање зграде термоизолацијом (стиропором) кошта 300 до 500 евра за домаћинство. Инвестиција која се може исплатити, али не одмах. Ако има последица тзв. глобалног загревања то су и све блаже зиме, па неки људи могу не видети интерес да искеширају толике паре, или се задужују код банака. Друга ствар је што изолација помаже и лети... Међутим, ако би држава обезбедила бескаматне кредите, плаћање на рате и сл - било би све другачије. 

Лично сам могао увести гас, који је "зеленији" од струје добијене термоелектранама. На страну што се сад не исплати спроћу цене струје, која је посебно питање. Некада се пројекат увођења (што је пола трошкова, остало су казан и радијатори) могао платити на рате, кроз рачун за гас. Међутим мене су упутили на комерцијалне банке. Нисам увео плин.

Нуклеарна енергија

Шта рећи о "зеленим" изворима енергије? Деривационе МХЕ нису ствар на коју треба трошити речи, народ Србије се о томе изјаснио, негде и на барикадама. Занимљиво да популаризатори науке у нас о томе не рекоше ништа (ја бар нисам видео да су рекли нешто). 

Ветрењаче делују као релативно добро решење, мада и оне праве неке проблеме. Ту би могло спадати страдање птица, мада су наши четвороножни пријатељи већи терминатори по том питању - мачке убију преко две милијарде птица широм света. 

Но оно што је свакако најјефтинији а и најчистији масовни извор енергије, безнадежно је оклеветано. Мислим на нуклеарне централе. Француска их има барем двадесет, има их доста и другим земљама. Постоје већ више од пола века. Ипак чули смо за три нуклеарна акцидента и то нас је определило да будемо резолутно против. Тешко да би неко од оних који су гласно сумњичави могао навести и пет већих несрећа. А безбедност је од онда повећана!

Код нас се мало узбуркало од најаве да ћемо уз помоћ Русије развити нуклеарни истраживачки центар (није небитно што је то баш сарадња са Русијом). Популаризатор науке Слободан Бубњевић, иначе заговорник приче о глобалном отопљавању био је интервјуисани сумњичавац. Наравно, није он против развоја науке, али, али, али... Развој домаће нуклеарне централе био би кршење закона. Као да закон није могуће променити. Истина, дозволио је могућност расправе о нуклеарној енергији, мада је "лично" и даље против. Што је његово право, мада је могао бити упитан за разлоге...

Сматрам да би требало градити нуклеарну централу у Србији. Извозом струје дали бисмо допринос смањењу емисије СО2, а и зарадили. Да не помињем неке занимљиве могућности политичке независности (Северна Кореја је пример). Најзад, сматра се да термоелектране убију (болести дисајних путева) неколико стотина људи сваке године у нашој земљи, што тешко да би били ефекти неког акцидента, а такав се највероватније ни у распону неколико деценија није догодио. Гашење термоелектрана је економски, па онда и политички, осетљиво питање, али би се и то могло урадити. 

Онима који мисле да је потребна велика безбедност, што ми не можемо имати, рећи ћу само једну реч: Бугари. Не знам да је била већа несрећа у Бугарској електрани Козлодуј, па ако су они способни да одрже безбедност постројења, ваљда смо и ми! Друга ствар - тамо да се нешто догоди, или у Мађарској, проблеме би имали и ми, а ми од њихових нуклеарки немамо ништа. Овако дај да барем имамо нешто!

Један од разумљивих разлога за научних скептицизам је досадашњи неуспех тзв. хладне фузије. Иако је више пута обећаван овај револуционарни, најчистији и најјефтинији извор енергије (водоник, односно вода), до сада се ништа није догодило. Ту изгледа није решење проблема... 

Нешто ближе решење је торијум, који има добре и лоше стране. Индија предњачи у искоришћењу овог метала, и има у плану велики број нуклеарки што ће стварно (за разлику од разних протокола и либтардских прича) смањити емисију СО2. Ипак питање колико је торијум бољи од уранијума.

Свеједно, не постоје велики разлози да се избегава уранијум као извор енергије. Припадници култа изумирања и слични са левице веле да су климатски скептици финансирани од стране нафтних компанија. Па баш су нафтне компаније плаћале бројне протесте против нуклеарне енергије, од осамдесетих прошлог века. Наравно, многи протестанти о томе нису имали појма, били су корисни идиоти. (Са друге стране ни Вестингхаус није остајао дужан, финансирајући истраживања по којима ће се фосилна горива потрошити почетком овог века, што је тада био већи баук од глобалног загревања).

Фисија или фузија, торијум или уранијум, нуклеарна енергија је будућност! То је добро знао и Исак Асимов када је писао Задужбину.

Глобални пројекти

О глобалним пројектима сам већ писао овде и овде. Зато сада нећу посебно о томе. Само ћу поновити оно што је занимљив парадокс - сматра се да је глобално загревање проблем настао технолошким развојем човечанства, који ће дати катастрофалне последице до краја века, ипак нико да помисли да би дотле могло да се нађе технолошко решење. Наравно, ако нам време истиче 2030, немамо за тако нешто времена. Само што научни подаци уопште не указују на неко масовно изумирање (до) те године! А и да је тако, чисто логички - онда свеједно немамо времена да било шта урадимо, а посебно не оном геј причом о "буђењу свести".  Осим ако не почнемо да стварно једемо бебе...

Славој Живек, са којим се иначе све више слажем, је као један од погрешних приступа навео веровање да ће наука (технологија) решити ствари. Истина, он није рекао који је исправан приступ. 

Нема разлога да се мисли како је апсолутно немогуће заклонити Сунце и тако смањити температуру, или прикупљати СО2 из атмосфере у већим размерама. Најзад, зашто би била немогућа глобална контрола времена?! 

Истина је да кад се у претраживач унесе weather control добијамо углавном ХААРП и сличне приче. Ма шта мислили о теоријама или праксама завере, чињеница је да се технологије испрва углавном развијају као војне, намењене уништавању. Но такође да прелазе убрзо у цивилни, комерцијални, домен. Авиони су се брзо развили захваљујући Великом рату, млазњаци у Другом светском, чак и први ракетни мотори. Човек је додирнуо космос V2 ракетом (оружјем освете). Без Хладног рата тешко да би се стигло у свемир, сада смо још увек у фази стагнације, од како ту нема трке. Ако неки пројекти климатске контроле постоје, могли би се већ сад искористити макар за избегавање највећих несрећа. 

Друга је ствар што би глобално управљање метео приликама подразумевало и барем неко глобално управљање људима, њиховим државама, исл. 

Иван Вукадиновић