Подземље је спас

"Šta su te staklene sveće?", upita Run. Posvećenik Armen se nakašlja "Noć uoči polaganja zakletve posvećenik mora da probdi u podzemnim odajama. Nije mu dozvoljeno da ima fenjer, ni baklju, ni svetiljku, ni žižak... samo sveću od opsidijana. Mora da provede noć u tami, osim ako ne uspe da zapali tu sveću. Neki će probati. Budalasti i tvrdoglavi, oni koji su pokušavali da proučavaju te takozvane više tajne. Često poseku prste, pošto se priča da su sveće oštre kao britve. Onda, krvavih ruku, moraju da čekaju do zore, razmišljajući o svom neuspehu. Mudriji ljudi jednostavno zaspe, ili provedu noć u molitvi, ali svake godine nekolicina mora da pokuša." "Da." Pejt je čuo iste priče. "Ali čemu služi sveća koja ne svetli?" "Služi za nauk", odgovori Armen, "poslednji nauk koji moramo da usvojimo pre nego što stavimo meštarski lanac. Staklena sveća predstavlja istinu i učenost, retke, prelepe, krhke stvari. Sačinjena je u obliku sveće da na

"U turskom jeziku postoji jedna predivna reč, sensizlik, koje nema ni u jednom drugom jeziku. Označava nedostajanje jedne konkretne osobe. Ne samoća. Ne usamljenost. Jednostavno - beztebenje. Beztobost." Ne može se prevesti... Sensizlik se ne izgovara, to je reč koja rastoči i razbije. To je ono "šta ti je" na koje se ne ume odgovoriti. Kako objasniti tugu koja preplavi? Kako preko usana prevaliti kada svaki mišić u trenutku kad neprevodiva reč naiđe utrne... Ne može se reći, a do srži obuzme.   Nedostaju nam ljudi, nedostajemo sebi sami onakvi kakvi smo nekada bili, nedostaju nam neke stvari, davno izgubljene, nedostaju godine koje su prošle, nedostajanja kojih se kao uspomena sećamo. Sa osmehom ili setom. O njima možemo govoriti i prisećati ih se. Ali... Kad u prostoriju punu ljudi sensizlik niotkud bane, sve oko sebe u maglu pretvori.  Sila od uragana i zemljotresa snažnija, poremeti tlo pod nogama, uskovitla sećanja koja ni sebi ne bi mogli da prepričamo, i srce

  Извор: Загонетка Зимбабвеа, Роџер Самерс, из зборника Ишчезле цивилизације (1964) Занимљиво је да је цела цивилизација релативно нова - млађе камено доба 250 - 350 н.е. (све године су у нашој ери, после Христа), док је "старије родезијско гвоздено доба" је у XI веку, постоје налази из тих периода и почетак целе приче се везује за први или други период. Први зидови храма су у периоду 1400-1500. године.  Зимбабве - име значи камене куће , касније ћемо видети за још једно значење. Постоји романтични призвук око целе приче - обреди које је боље замислити него описати - такође (битније као подстрек истраживачима): благо .  Симболика: може се рећи да је реч о чистом материјализму. Но злато као сунчев метал, благо као основна енергија, у неким језицима (говорима) стока, руна Феху.  Шта је Зимбабве нама (или било која слична прича)? Мој став: ако неко већ мисли о тим стварима, изван свакодневног - начинио је први корак. Већа мистерија настала је око настанка Зимбабвеа, али за то с

 Без околишања прећи ћу на ствар - друга сезона Задужбине много је боља од прве и, ако уопште има смисла поредити са књигама којим је инспирисана, може се рећи да је боља од њих. И то се некако видело од прве епизоде. Недавно сам имао прилике да причам о хорору, па сам се сетио оне да је хорор "ја жанр", док је фантастика "ми жанр". Исак Асимов, то је један од његових већих квалитета, био је преокупиран тим ми (човечанством), па је пренебрегао оно ја које је код њега outlier . То је оно што ћемо видети у следећој сезони кроз лик Муле ...  У овој сезони "ја" добија на изразитом значењу. С обзиром да се мало пожурило са увођењем Друге Задужбине (ако је логика Задужбина два - Друга Задужбина) што је код Асимова име треће књиге, а у серијалу који сам ја читао други део друге књиге. Уопште у овој серији се не држе слепо редоследа појављивања концепата , уосталом речено је да је серија пре инспирисана делом Асимова него да је његова екранизација. То је повећ

Некад се до битних података, видећемо стварно битних ако смо народ који држи до себе, не само занимљивих, дође некако узгред. Информација није ни нешто посебно скривена, требало би да буде у домену опште културе, па нек ми се не замери ни извор, а то је Quora . Од масе питања на која тамо одговарају има и оних која имају смисла, с друге стране можда је тачно и оно да нема глупих питања, само одговора. Тек, питање је ваљда било да ли је римски свет био напреднији или не од средњевековног, у одговору је било да су Римљани подигли куполу од пренапрегнутог бетона, која и данас стоји у Риму (познати Пантеон) и да је то била највећа таква купола док у Београду није подигнута већа - Хала 1 Београдског сајма . Не треба много причати о томе да ме је овај податак навео на размишљање - не о Римљанима онда, него о нама данас . Истини за вољу, Хала 1 (заштићена од 2009. - чак релативно недавно, што нам говори да има неке среће) није предвиђена за рушење , АЛИ: 1. Колико је овим властима веровати?!