Постови

Приказују се постови за 2015

Резиме године

Година коју испраћамо почела је нападом исламиста на Шарли Ебдо, што је изазвало полемике на интернету. А на нечију патетику, најбоље је одговорити хумором. Видела је година успон и пад Сиризе, што је довело да преиспитивања олаког веровања у "нову левицу". А видела је година и реке миграната, тзв. избеглица, што је актуелизовало "десницу". Било је и геополитичких догађаја, као што су отказивање Јужног тока и руска интервенција у Сирији. И то је требало испратити. Домаћа тзв. патриотска опозиција и даље је показивала своју пословичну неспособност, па им нисам остао дужан. Био сам ангажован на различитим стварима, неке сам иницирао или био међу оснивачима. Почетком године сам покренуо иницијативу да се противници либерализма удруже у један Свети Савез. У марту сам међу оснивачима и председник Скупштине удружења Евроазијски пут. У фебруару сам положио заклетву код Старославаца (удружење родноверних Србије), а у сепембру постао члан савета. И то сам блоговима исп

Приквели, посебно трећи

Слика
Рекоше на трибини да је Буђење Силе добар филм, који онда има хиљаду мана (док лош има само једну - не ваља). А онда се потрудише да изнесу све мане. Нисам стигао да кажем у једној реченици свој општи утисак, а рекао сам их доста о појединачним стварима. Зато га износим сада - мени је, као фану који је одрастао на Ратовима Звезда (наравно да нисам једини!), а посебно као фану Империје, овај филм добар. И то је то! Да бих поткрепио, а без приче о самом филму (неко још није гледао, и тако то), дајем своју листу филмова серијала Star Wars 1. Империја узвраћа ударац (5) .... 2. Освета Сита (3) 3. Повратак Џедаја (6) 4. Буђење Силе (7) 5. Нова нада (4) 6. Напад клонова (2) 7. Фантомска претња (1) Како је доста лошег речено о приквелима бавићу се сад тиме, док овај нови филм ваља одгледати још једном па кад се мало слегне... Прва епизода серијала, иако најлошије оцењен, није лош филм - ако се заборави из којег је серијала, и када се има у виду каква је холивудска прод

Деда Мраз постоји

Слика
Једна од честих мантри неоатеиста је да не желе верују у Деда Мраза, или да њихови опоненти верују да Деда Мраз постоји. И то се не ограничава само на верске расправе, и само на неоатеисте, већ и на ширу идеолошку либералистичку "породицу" (а они имају чудне идеје шта све породица може бити, а никако је не треба мешати етимолошки са речју ПОРОД). Тако отоич, кад сам био познати идеолог антиамериканизма, рече ми један чедиста да верујем у Деда Мраза. Ја сам имао спреман одговор: Боље веровати у Деда Мраза, него да Американци желе добро свету . Овај рече да је одговор достојан Горице Гајевић. За посетиоце са јефтинијим улазницама, то беше функционер СПС-а фамозних деведесетих , толико женствена да су је неки звали Горан Гајевић. Један мој другар рече да она на партијским састанцима извади "мачора" и тресне њиме по столу па викне: Има да слушате мене! Но, пређимо на тему - Како то Деда Мраз постоји? Веома једноставно, као појам свакако постоји, и то признају... н

Koledo

Слика
Koledo je biće koje se može posmatrati na dva načina. Kao zimski duh i kao božanstvo. Praznici u čast Koleda su se organizovali tokom zime, a najveći praznik je bio Koljada, koji je bio na dan zimskog solsticija. Običaji ovog praznika zadržani su i u hrišćanstvu, a ima autora koji smatraju da je hrišćanstvo preuzelo ovaj praznik i slavi ga kao Božić. U Bugarskoj se Božić i dalje naziva Koleda. Takođe se čestita vesela Koleda ili čestita Koleda. Koledo je blizanac sa Ovsenjom. Njihova majka je Zlatogorka Maja a otac Dažbog. Ovsenj je rođen pre Koleda, pa je uprega konje u nebeske kočije praveći put svom bratu Koledu. Ovsenj se pojavljuje leti a Koledo zimi. Koleda je u narodu običaj po kojem je od Božića do Bogojavljenja grupa maskiranih mladića i mlađih oženjenih ljudi obilazila svaku kuću u selu i pevala koledske pesme, izvodeći pri tome i razne mađijske radnje, sve sa željom da se utiče na zdravlje ukućana i da se dočara obilje i napredak kuće. Na području Bosanske Krajine koris

Та дивна сторења

Слика
Јуче послах СФ причу на конкурс, могла се додати и биографија. Из неког разлога ставих да су ми прва сећања у далекој Тацманији (а ставио сам и да нисам напуштао Београд, осим туристички, те ће ми на гробу писати: ЈА САМ БЕОГРАД... и после смрти крадем, Лавкрафта)... Онда, увече читам како особе које псују нису уопште глупе, имају већи фонд речи и смисла за зоологију. Опсовах пар пута сочно, па се бацих на Бремов Живот животиња. Барем тако написах на статусу... Но, кад сам стварно отворио књигу - гле синхроницитета. Од торбарског вука неупоредиво је крволочнији и неугоднији тасманијски ђаво (Sarcophilus ursinus). Кад се спусти ноћ, напушта јазбину и тумара наоколо тражећи плен. При том се види да је, упркос свом незграпном телу, сразмерно брз и окретан, да издржљиво трчи, иако у спретности и покретљивости прилично заостаје за мунгосима и кунама Старог света, које заступа у Аустралији. А Вики каже: Тасманијски ђаво ( лат. Sarcophilus harrisii ) је врста торбара месождера с

Јесам ли "New Age"

Слика
Захваљујем богомољцима, односно конкретној богомољки на "подуци", коју јој нико није тражио, па да одговорим на питања. Јер мени етикете и именице не значе много, што рече давно Хандке "Ја нисам писац, ја пишем". Дакле, уклапам ли се у клиничку слику "њуејџера"... Узгред, занимљив аутого се постиже тим наводницима. Требало би да ме омаловаже, као нисам ни "њу ејџ", нисам заправо ништа... Међутим, ја их тумачим као да је то измишљени појам, етикета која би као требало да ме увреди, па пошто ме не вређа могу само рећи - ТРТ! А није Турска Радио-Телевизија. Више нешто као роктве стругане. Амерички научник Норман Гајслер је подвукао 12 карактеристичних учења покрета "New Age" 1. Безлични Бог 2. Вечна васељена 3. Илузорна природа материје 4. Циклична природа живота 5. Неопходност реинкарнација 6. Еволуција човека у Божанство 7. Постојана откривења од неземаљских природа 8. Јединство човека са Богом

Страх мудрога II

Слика
Хијерархија и ритуали . Кад сам почео разматрања, у свом првом блогу о Ротфусовој трилогији, написах како је његов протагониста Квоут негде између племства и анонимних слојева. Сад видим колико сам тачно то рекао, јер ово би можда имплицирало закључак да је он у "средњој класи", али није... Квоут припада номадском народу Едема Ру. Типичан Ру ће путовати много више од неког сељака, упознаће можда и краљеве, имаће прилике да далеко више сазна од њега, ако је иоле успешан неће упознати глад или двоструко опорезивање. Међутим, ако неког треба оптужити, то ће бити Ру, а не неки прости сељак који вредно обрађује свој посед и не миче се од њега. О Едеми ће бити предрасуда, о сељаку неће. Племић ће пре њега сматрати "прљавим" него сељака... У космополитском Комонвелту, па посебно на Универзитету, то се толико не примећује, међутим Квоут добија позив од покровитеља, у Винту - другом крају познатог света. Наравно да се неће овде представити (до краја другог дела), уостал

Страх мудрога I

Слика
Патрик Ротфус пише одличну (судећи по прва два дела) трилогију Хронике о краљоубици . Већ је било речи о првом делу Име ветра а сада, по реду читања, долази други део Страх мудрога. Џ.Р.Р. али не Толкин, него Мартин, аутор Игре престола, са корица овог другог дела нам каже како је ту одличну књигу "прогутао" за један дан. Па можда се може буквално прогутати, или некако "дијагонално" прочитати, но саветујем ипак лагано читање. Јер дело је тако и писано... Овде ћемо расветлити неке, вероватно не све битне, аспекте дела... Имена ствари. Протагониста Квоут учи езотерију на Универзитету, и предмет који је одабрао, пошто је унапређен у р'елара, је именовање . Али шта то уопште значи? Није то нека Ротфусова измишљотина, јер имена постоје и изван измаштаног света ових хроника... Према идеалистичкој филозофији постоје идеални облици свих ствари, форме које чине да материја има смисла, она је по њима организована. Познати проблем универзалија је с тиме у вези.

Свет без слободне воље бољи?

Слика
На јутјубу има доста клипова у којима неоатеисти и присталице детерминизма говоре како би "свет био боље место" ако би се напустио концепт "слободне воље". Сви они детерминизам, па и "бољи свет" заснивају на неуронауци. Као неко ко не верује у постојање "слободне воље", мада је мој детерминизам битно другачији, рећи ћу понеку критичну о њиховом погледу на свет...   Прво, што се мене тиче ограничења концепта "слободне воље" већ сам доказао , крећући се од свакодневног и правног тумачења исте, до метафизичке одговорности. Укратко, метафизичка одговорност не постоји, јер човек (појединац) није створио ни себе ни свет који га окружује. Понашање свакога последица је низа догађаја који су до сваке његове акције довели. Релативизовање позиције "ја" не значи да неко неће бити одговоран у свакодневном смислу, јер (ма колико његово "ја" било не реално) последице дела постоје, искусиће их он или неко други. Речима Буде: Б

Кад сване дан

Слика
Овог "нашег кандидата за Оскара", око чије кандидатуре је било контроверзи, нисам хтео да гледам у биоскопу, јер ни за много боље (наравно, док не одгледаш је предрасуда, али некако бираш шта ћеш гледати) нисам журио да их видим, ако знам да ће бити на малом екрану те-ве пријемника. Сада, кад сам одгледао филм могу донети свој суд, а не као неки који су процењивали и не гледајући, на основу онога што су чули и, наравно, лика и дела Филипа Давида и Горана Паскаљевића. Одмах ћу рећи да није тачно оно што сам прочитао у коментарима, а могуће и комплетним текстовима објављеним на неким од портала, дакле иза којих би аутор стао именом. Тамо је речено да су "Срби приказани као чувари концентрационог логора". Могуће да сам и сам у неком надгорњавању или препуцавању тако нешто "рекао" (односно написао), али сигурно не бих писао цео текст не одгледајући филм. Нешто најближе томе да су Срби чувари логора је, иначе не нетачна, изјава кустоскиње јеврејског музеја

Богови и света животиња Сармата (фикција)

Слика
Базукан је ћутке одвео Мању на посебно место с друге стране сточног пашњака, удаљено али још увек видљиво из логора. Површно гледано, била је то обична ливада на којој су четири убодена штапа градила простор од неких двадесет корака у ширину и дужину. На сваком штапу налазио се по један бронзани привезак - звонце с врхом у облику кљуна птице грабљивице. Како је Мања касније сазнала Сармати су тако обележавали света места. Како су се стално селили с једног места на друго, нису могли да направе трајан храм или олтар и зато би тим церемонијалним приликама на одређеном месту обележили светилиште. Базукан је одвео Мању на издвојено поље и лагано, оштрим и снажним гласом подучио је именима богова које су Сармати поштовали. Извор свих ствари, објаснио је Базукан, јесте Табити, господарица свете ватре из које је некада настао свет. Највиша божанства након њејесу Апи, Земља и Папај - Небески отац. Осим њих постоји бог сунца, истовремено господар богатства и злата, и богиња месеца, с ногама

Метафизика: Човек мера свих ствари

Теорема: Човек је мера свих познатих ствари. То укључује релативност такве мере. Лема: Уочимо прво да мера не значи суштину. Дакле, не можемо тврдити да "ствари" нису постојале пре Човека, али можемо ли тврдити супротно!? Супротан суд, да постоје "ствари" (јасније: Природа) које су постојале пре Човека, поставља се само кроз наша мерила, изван тога не може нам бити познат. Тако се поново сусрећемо са тиме је ли нам нешто познато, што није било у изворној изјави . Човек не може бити мера ствари које му нису познате, то се односи како на појединца, тако и на врсту. Постоје свакако ствари које нам још увек нису познате, што не значи да неће бити, нити да такве ствари не постоје мимо нас (то би био солипсизам). Међутим, ми не можемо проценити догађаје на некој удаљеној планети, о којој не знамо ништа, ако тамо постоји интелигентна врста, на њој је да их измери. Међутим, постоје феномени чије постојање можемо сматрати логичним или логички неопходним, а да о њихов

Svetlost svesti (poezija)

Слика
Lako se poznaju pesnici ne po krupnim rečima već po nekoj njima zajedničkoj tajnoj dimenziji   Pre nešto manje od dvesta godina je moj omiljeni vladika Njegoš napisao svoje delo Luča mikrokozma vođen idejom kako svest sama ima svetlosnu dimenziju. Danas, snabdeveni novim znanjima iz kosmologije i kvantne mehanike, znamo koliko je to tačno. Pri tome treba imati u vidu da svetlost nije samo onaj mali deo zračenja nama vidljiv, već da obuhvata širok spektar od radio do gama zraka. Ne samo to, nego je foton, kao njen nosilac, kroz složeni i teško razumljivi sistem kvantne elektrodinamike (QED) praktično odgovoran što atomi imaju nekakve "granice", a fizička tela se uopšte drže na okupu. Iz toga vidimo značaj svetlosti kako u makro, tako i u mikokosmosu. Drugim rečima - svetlost nije samo ono što fizičkim očima vidimo! Pesnikinja (uz to i romanopisac i slikarka) Ana Berbakov Anee u svojoj poeziji je pošla iz drugačije perspektive. Ovde nije reč o stvaranju sveta ili