Постови

Приказују се постови за новембар, 2019

Постнихилизам

Слика
А он је кликтао, свестан своје моћи. И водио циљу своју браћу црну. Ћутећи су вране летеле у ноћи. Милутин Бојић Куд год да се окренемо, прети нам једно велико Ништа . До тог одредишта можемо доћи метафизички или дијалектички као Хегел , схватајући да је чисто и неограничено Биће једно ништа, без одређених квалитета, јер све одређено би га ограничавало. Код Х.П. Блавацке и уопште у индијској мисли то би било стање првобитне савршене равнотеже, у које се свемир циклично враћа, названо лаја или пралаја . Много изнад кабалистичког дрвета живота је Ајин , што је такође Ништа. Ако кренемо супротним смером, емпријијским и индуктивним, од појединости ка општем, што је пут природних наука, видећемо да се неки материјализам , који би био скривени подтекст тих наука, распада те да је неко ко жели да одржи такав поглед на свет (не мора то бити сваки научник, тај неко би био сцијентиста и неоатеиста) дужан да заузме " веома неозбиљан став " о свим питањима суштине. И све ово до

Две врсте зла

Слика
Већ сам писао о томе зашто зло постоји , а не толико шта би зло било, па је некима моја аргументација могла бити досадна. Но она је настала као одговор на већ (одавно) досадну тему која је дефинисана и буквално пре Христа - ако је Бог свемоћан, а постоји зло, онда ... бла-бла.  Тема је досадна јер су сви одговори на њу очекивани. АтеЈисти из приче "Бог не постоји и мој је непријатељ" ће саму "дилему" папагајски понављати као доказ немогућности свемогућег и доброг Бога, а неки су на моје јасно објашњење зашто зло постоји (једноставно јер се ствари међусобно разликују) одговарали наразумевањем. Основна је ствар да ни Бог не може да чини логички контрадикторне ствари (на тај начин би "свемоћ" била бесмислена, па шта!), тачније речено - ако би Бог чинио контрадикције ми то не би могли  логички да објаснимо .  Контрадикторно је да у свету нема зла, а да исти није савршено статичан и монотон . Прихватите то, покушајте логички да побијете или заћутите! Нара

Ciganska strast

Слика
Bajka u slavu Merimea, Uismansa , Lorke, Lil Adamsa i Vajlda. Dendi je stajao obasjan mesečinom pored napuštenog aerodroma. Crnokos u belom odelu izgledao je misteriozno poput romantičnog heroja. Imao je dovoljno godina da iskustvo naglasi njegovu muževnost, a da njegovo lice i dalje deluje mlado. Poneka seda sakrila se u njegovim zulufima. Otmenost je nosio kao deo sveta koji izumire. Sa svojih četrdeset godina izgledao je poput živog dendija iz XIX veka, koji se obreo u beogradskom predgrađu dva veka kasnije. Prelepa ciganka Luna mu je bila poslata kao sudbina. Sada se na trafikama često može naći nešto što ima oblik romana, knjige, a da to često svojim sadržajem ne opravdava. Ali nekada tamo su, osim naravno novina, bili stripovi (crtani romani) i ono što smo zvali pisani romani . A pisani romani nisu romani, kao što beli konj nije konj, kako je to davno jedan kineski filozof dokazao. Lišen artističkog manirizma i akademskih kočnica, pisani roman ide in medias res .  P

Прећутана Историја

Слика
„Потапање и начин пресељења локалитета Лепенски Вир је највећи археолошки геноцид 20. века.“ Александар Дероко Храбра и бескомпромисна књига Весне Пешић инсистира на знању и истини као предусловима будућности и трајања. Она укључује сведоке догађаја, непоткупљиве професоре и научне раднике који пред нама одмотавају невероватно клупко чињеница о минулим временима од праисторије на нашем тлу до данашњег дана са очигледним доказима који су нам ускраћени. Јер, наша драма и трагедија пролазе кроз предугу ноћ заточеништва, кроз владавину туђинских и издајничких псеудо елита чији су данашњи потомци моралне ништарије и изроди у служби тоталитарног поретка, продате, глупе и ништавне "интелигенције", у служби туђих интереса а на штету сопственог народа. Увек гушећи и маргинализујући сваку вредност у корист медиокритета, фалсификујући прошлост и одричући се сопствене историје, предајући је у наруче другима. Прећутана историја тема је гозбе инфоратника - блиставих умова на ок

Феноменологија духа - Хегел

Слика
На лошем гласу је класична немачка идеалистичка филозофија , а Хегел је њен најистакнутији представник (Кант је вероватно познатији филозоф, али је "изашао из оквира" с обзиром на свој императив , па и каснију популарност у "либералним" круговима). До пре неколико деценија био је владајући марксистички наратив који је одбацивао ову "буржоаску" мисао јер нема ничег ванматеријалног  (заправо има бољи за ову тему цитат из филма Сјећаш ли се Доли Бел али нисам могао наћи клип). Таква критика иако им је Хегел "тата" - левици, као и десници... Са друге стране, читао сам давно на једном богомољачком сајту како је та класична немачка... доста тога повукла од Кабале. То је требало да буде критика, међутим рекох себи - онда мора да је кул, пошто је Кабала кул (као схематски приказ света, који је Алистер разрадио, књига Зохар , рецимо, поприлично је досадна). Постоје и специфично наше критике, јер Хегел јесте рекао да су Словени неисторијски народ, б

Чиста мисао и чиста материја

Слика
Чиста суштина нема на себи никакве разлике, услед чега јој разлика приступа на тај начин што се за свест приказују две такве чисте суштине, или што се показује једна двострука свест о чистој суштини. - Чиста апсолутна суштина налази се сама у чистом мишљењу, или штавише она јесте сама чисто мишљење , дакле, налази се просто-напросто с оне стране коначнога, с оне стране самосвести, и представља само негативну суштину. Али, на тај начин чиста апсолутна суштина је заправо биће, негативност самосвести. Као негативност самосвести она се такође на њу односи; она је спољашње биће које, односећи се на самосвест, у коју падају разлике и одредбе, задобија у њој разлике, да може бити кушано, гледано, итд. и тај однос је чулна извесност и опажање. Ако се пође о овог чулног бића, у које она негативна оностраност нужно прелази, али апстрахује од ових одређених начина одношења свести, онда преостаје чиста материја као потмуло ткање и кретање у самој себи . При томе је битно да се размотри т

Џокер ревизитид (уврнутије него што сам мислио)

Слика
Одгледао сам други пут Џокера и, што би реко Луди Стева - ово је уврнутије него што сам мислио. Послушао сам савет да гледам добро огледала и телевизоре... Занимљиво је да Флек види "краља комедије" само кад је сам са мајком. То нам већ нешто може рећи. Прича његове комшинице је доста климава - ради у банци, живи сама са ћерком у таквој згради и не закључава врата. И пре ће бити да је убио "комшиницу" (чују се сирене, види ротација) него "своју мајку". Наравно, и оно са усвајањем је доста чудно. Зашто би ментално болесној жени дозволили да задржи усвојено дете?! Но ако би прихватили тако нешто као могуће (а свега има) онда Томас Вејн испада жестоко ђубре јер знао је, а није жртвовао ни мало свог богаташког комотитета да детету помогне (зато сам у прошлом блогу и рекао да је он ђубре). Тешко је разликовати кловновске маске, али изгледа ми да је иста маска (исти човек) први "демонстрант" којег види (лик који се идентификује са кловном

Панике, делотворност и климатске промене

Слика
У последње време сведоци смо чудног култа смрти , везаног за климатске промене. Осим ширења панике ови весељаци нису ништа учинили. Нити шта конструктивно предложили. У принципу, ако изузмемо бизарности типа јешћемо бубашвабе/лешеве/бебе, њихови предлози се своде на то да политичари морају да "учине нешто", а то нешто је прво опорезивање потрошње нафте и с њом повезане потрошње, онда тзв. негативни раст (што је еуфемизам за пад стандарда), и слично. Да не говоримо што сва та либтард елита и не помишља да сама спроведе оно чему аплаудира кад им подвикне тинејџерка - икона те "зелене" и остале геј сцене, канадски премијер Џастин Бибер Трудо, користио је чак два авиона за своју предизборну кампању... Како се дошло до такве популарности паничења?! Делимично кривим и научну, тј. академску заједницу. Ако изузмемо токове новца и сличне теорије завере , доста тога се може описати самим начином на који "Наука" долази до својих истина. Пре свега, наука треб