Ciganska strast

Bajka u slavu Merimea, Uismansa, Lorke, Lil Adamsa i Vajlda.

Dendi je stajao obasjan mesečinom pored napuštenog aerodroma. Crnokos u belom odelu izgledao je misteriozno poput romantičnog heroja. Imao je dovoljno godina da iskustvo naglasi njegovu muževnost, a da njegovo lice i dalje deluje mlado. Poneka seda sakrila se u njegovim zulufima. Otmenost je nosio kao deo sveta koji izumire. Sa svojih četrdeset godina izgledao je poput živog dendija iz XIX veka, koji se obreo u beogradskom predgrađu dva veka kasnije. Prelepa ciganka Luna mu je bila poslata kao sudbina.

Sada se na trafikama često može naći nešto što ima oblik romana, knjige, a da to često svojim sadržajem ne opravdava. Ali nekada tamo su, osim naravno novina, bili stripovi (crtani romani) i ono što smo zvali pisani romani. A pisani romani nisu romani, kao što beli konj nije konj, kako je to davno jedan kineski filozof dokazao. Lišen artističkog manirizma i akademskih kočnica, pisani roman ide in medias res. 

Prvo što sam napisao, pre više od dvadeset godina trebalo je da bude baš pisani roman, ili krimi roman u doba Rimsko carstva, roman Čuvari, koji je prerastao u Rimsku trilogiju. Ako se počinje rečima Podnevno sunce obasjavalo je vilu novopečenog bogataša, zna se šta se može očekivati. Naravno, potrebno je da autor ne shvata preozbiljno sebe, i tu "ozbiljnost" kasnije pokušava iskoristiti, jer je onda Deksa od Niš. 

To sve ne znači da su pisani romani nešto što ćemo zaboraviti kako smo zatvorili mekane korice, jer u njima ničeg vredno nema. Naprotiv, setimo se Plavog Ninđe koji je imao sve što je tinejdžeru bilo potrebno u formativnim godinama - samog ninđu Leslija Eldridža kao borca za pravdu, seksualno obrazovanje via erotske scene sa njegovom devojkom polujapanakom Sumiko, drugarstvo sa Australcem Tabasko Pitom i naravno mudrosti sensei Tanake. Da, potpisnik ovih redova je odrastao i na tome...

Pošto smo odbranili pisani roman kao pojavu, vreme je da se posvetimo ovom konkretnom.

Pogledajte: Đura Mornar o svom romanu.

Iako bi ovaj roman spadao u žanr "ljubića" on u sebi ima dosta trilera i akcije. To nije ništa čudno kad se ima u vidu priroda pravog romantizma, recimo neoromantičarskih pesama s početka osamdesetih prošlog veka, čega je Đura kao muzičar koji je tada delovao svakako svestan. Ljubav kao avantura po sebi mora biti suočena sa preprekama koje se prevazilaze kroz akciju i neizvesnost i tako dobijamo radnju romana.

Petar Petrović, što je sinonim za najobičnije ime, ali takođe i ime mog omiljenog vladike Njegoša, je bogataš poznat svima kao Dendi. Vozi se svojim bentlijem (Kupiće ti Stojke Bentli, ovo je bilo jače od mene) kad naleti na Ciganku koja je bukvalno izbačena iz vozila, kasnije saznajemo sa ciljem da ga zavede i uzme mu pare. Strast za njom izmeniće mu život.

Dendi živi životom svojih uzora od pre neka dva veka. Eksplicitno se pominje Uismansov roman Nasuprot, ali ovaj dendi još nije kao dekadent opisan u tom romanu. On je još pun života, ali možemo zamisliti da će proći kao Uismansov dekadent, ako se nešto bitno ne promeni u njegovom životu. I to se menja pojavom Ciganke Lune.

Roman obiluje ezoteričnim motivima. Naravno, ciganska magija. No potpuno je nebitno je li Lošoliki "stvarno postojao" i da li su Cigani potomci delfina, odnosno da li je to iz nekog poznatog nam mita, ili Đurine mašte. Jer simbolika je stvarna i ona se proteže od srednjevekovnih zamkova i raspinjanja do Tadž Mahala i pustinjskog Luristana. Atlantida se podrazumeva, premda Agarta nije pomenuta. 

Zanimljivo da iako glavni junak ima posla s ciganskom magijom, protiv koje se bori jer je Luna začarana, on i ne pokušava da joj suprotstavi neku bogatašku magiju (znate već, iluminati, zidari, templari i ostala bagra). Na trenutak sam se zapitao zašto je to tako, ali odgovor je odmah došao - tako bi se uništila bajka! Dendi osim svojim bogatstvom želi da zaštiti Lunu i čistim srcem. U stvarnosti imamo situaciju da se osim samog bogatstva, oni na vrhu piramide štite i zidom sačinjenim od nedostatka empatije.

Međutim, ovo je (moderna) bajka i kao takva ona nam kroz ljubavno suprotstavljanje dve klase koje praktično ne mogu biti više udaljene nujdi svojevrstan eskapizam. No kako eskapizam ide kroz različite žanrove (od Konana Varvarina, kojeg sam pomenuo, do "ljubića"), tako ima i različite stilske i estetske nivoe. Zato onaj link na klip sa IDJ TV nije bio sasvim slučajan - stari Grci su govorili da se o ukusima ne raspravlja zato što se zna šta je pravi ukus, a šta nije. 

Moja topla preporuka za ovaj ljubavni roman sa ezoteričnim i akcionim momentima, koji opravdava ono što Šeli naveo kao glavnu funkciju umetnika - da poduči i zabavi.

Ivan Vukadinović

Pročitajte i: Prikaz romana Ustoličenje jarca.