Подземље је спас

 Kao mali prosto sam obožavao insekte (zapamtite ovaj glagol, videćemo značenje), posebno mrave. Zamišljao sam kako međusobno ratuju, uostalom gledali smo to na dokumentarcima, imaju države, crtao sam mape ili slike njihovih bitaka. Neki su bili naoružani puškama, kao da već sami po sebi, svojim telima, nisu opremljeni strahovitim oružjima, za sopstvenu veličinu. Iako u ovoj priči nije reč o insektima (to se ponavlja valjda da ne bi bili potcenjivani), priča me je pukla , dovoljno da o njoj pišem blog. Nekako priče, same po sebi, ne dominiraju savremenom književnošću, a što se tiče fantastike obično se ne nose sa romanima (serijalima), filmovima, serijama, stripovima... Pa ipak neka priča ostane zapamćena (i godinama), pominje se u krugovima ljubitelja, sama priča ili zbirka (moguće više autora). Tako su mi pre dvadesetak godina, dok sam se tamo muvao, u Lazaru Komarčiću često pominjali zbirku Tamni vilajet i priču Noć koja bi mogla promeniti sve . Ta zbirka je izašla bar još 15 god

Sveto ne mora nužno biti na bilo koji način sakralno, ne mora imati veze sa religijskim, sveto biva ono što se vidi kao osnova zajedničkog identiteta. Homoseksualnost ili heteroseksualnost, mir i bezbednost, zaštita manjina, sloboda da se imigranti kritikuju, sloboda govora, sloboda veroispovesti, pa čak i sama sekularnost mogu biti svetinje koje se ne dovode u pitanje. Danica Igrutinović, Sveto i svetogrđe u postsekularnoj Srbiji Knjiga Danice Igrutinović je zanimljivo sagledavanje škakljive teme. Spada u naučno-popularnu literaturu, u ovom slučaju od one vrste koja ulazi više u diskurs nego da bi bila informativna (moj sud), mada se mogu tu naći stvari za koje čitalac nije znao (u mom slučaju svakako slučaj štampanja zastave Obraza na WC-papiru , meni omiljen primer).  S obzirom na takvo sagledavanje knjige, ovaj blog je pre razmišljanje povodom, nego neki tekst o knjizi, njen prikaz, etc. Tako, na primer, na samom početku (kada smo kod "davnih" slučajeva) Danica navodi pri

  Svaka priča ima kraj, a neka (za sada) samo prolazno vreme... Tako završih sve što je Martin objavio u svom fascinantnom serijalu, za sada imamo još samo odabrane odlomke onoga što dalje piše, već 13 dugih godina...  Pre nego pređemo na ovaj rolerkoster događaja i emocija, posebno na kraju knige, malo o budućim planovima ovoga bloga. Ima skoro dve godine kako napisah status kako nema takvog sporednog lika kao što je Hektor Salamanka ( Breaking Bad ), da je tako dobro urađen a da nije ni u prvih deset te serije. Dobio sam odgovor da kod Martina (knjige dakle, ne serija! ) ima toga kolko hoćeš, i vala sam se načitao. Ništa čudno s obzirom da celo delo ima možda hiljadu likova - pretpostavka koju sam čuo, a nisam stigao da proverim, mada na neki način nameravam, stay tuned ... Osim tog prebrojavanja, pa valjda već pogađate da želim pisati o jednom od sporednih likova. Ali šta je u pisanom serijalu sporedan lik? U seriji ili filmu mogli bismo videti po minutaži. Ovde bi se mogao steći n

 Промоција романа Путовања малог дива (а биће доступна и Агарта ) у граду Нишу, паб Министарство субота 11. мај, 17 часова. Јануара следеће године све је било другачије. Температура је била невероватних осамдесет степени нижа од оне летње, уместо облака прашине видео се само непрегледни снег. Летос су Руси бивали опкољени, сада се у огромном котлу крчкала цела Паулусова армија. На тихој ватри. Операцијом Уранус непријатељ је поражен, али се није предао. Немачке бокове чували су Румуни и Италијани, лоше опремљени, који су прегажени за један дан да би се обруч стегао за укупно три дана. Генерал Хот није успео да пробије обруч споља. Луфтвафе је снабдевао опкољене из ваздуха; као и обично смео без покрића, Геринг је обећао фиреру да то може. У суштини крвариле су немачка авијација и војска. И ту, спавајући у леденом рову на минус четрдесет, Василиј је опет имао један од својих снова. Шетао се гробљем ослободилаца, у униформи и наоружан. Видео је он такве меморијале палима у доба револуци