Подземље је спас

  „Видела сам сина човечијег“, рече она. „Ох, не постоји бољи израз од тога. Спаситељ света, што би рекли у новинама. Чим сам га видела, у срцу сам знала, сви смо знали, да је то он. Као да је имао ореол око главе. Сад све разумем. Управо смо њега тако дуго чекали и напокон је дошао и донео добру вољу и мир са собом. Када је проговорио, само је потврдио тај мој предосећај. Његов глас је био, био попут звука мора, тако жалостан и снажан. Јеси ли ти исто помислио?“ Роберт Хју Бенсон, Владар света Роберт Хју Бенсон (1871 - 1914) био је значајан енглески писац свога доба. Његов владар, објављен 1907. године, један је од првих дистопијских романа уопште, а сматра се и најпророчанскијим делом светске књижевности. Пишући овај роман пре више од сто година и сместивши радњу у наше време, Бенсон је с невероватном прецизношћу предвидео неке савремене политичке процесе, попут уједињења Европе, глобализације и покушаја успостављања униполарног света, као и легализацију еутаназије, појаву генет...

 Voziš se kolima po nekoj nedođiji, ili možda ne tako daleko od tvoje uobičajene rute... Najednom ti se drvo koje je palo na put ispreči. Nekako ga skloniš i nastavljaš dalje. Ali više ne znaš gde si. Prolaziš kroz nepoznat grad. Nastavljaš dalje, možda se vratiš na put. Ponovo si u tom gradu. Možda nastaviš dalje, pa ponovo u istom gradu; sada će te nek(ak)o zaustaviti, doživećeš udes nedaleko od grada ili najzad izaći kod bifea ( Diner ) da pitaš nekog šta se dođavola događa. Meštanima nije drago što te vide. Ne zbog sebe, već zbog tebe... Samo ime serije već dosta toga govori. Ne What (The Fuck), nego From . Malo je čudno da se nešto zove po predlogu, koji znači od ili iz . Iz čega je nastalo to gde si se nažalost zadesio. Odakle si došao. Postoji jednostavan odgovor, mada ti on ne znači mnogo - iz Sjedinjenih Država, u šerifovoj kancelariji je mapa koja pokazuje gde je svako konkretan izgubio vezu sa realnošću, odnosno normalnim uobičajenim svetom u kojem je živeo . Nije mnogo ...

„Путовања малог дива“ је обиман роман/рукопис Ивана Вукадиновића , писан на српској ћирилици, који спаја историјску прозу, митологију, ратну хронику и езотерична тумачења руна. Главни лик је Василиј Анатолич , дечак из белоруског колхоза који кроз НКВД, рат, СМЕРШ и послератну совјетску сферу моћи пролази пут од сеоског младића до генерала. Радња прати кључне тачке совјетске историје : колективизацију, Гладомор, пакт Рибентроп–Молотов, Други светски рат, Стаљинград, Берлин, Стаљинову смрт и настанак источног блока. Свака целина је повезана са руном , чије значење служи као симболички коментар радње, унутрашњег развоја јунака и ширих историјских сила. Централне теме су судбина, жртва, моћ, породица, ратна траума, државна репресија, духовна иницијација и питање шта остаје човеково у свету идеологије и насиља. Калина је кључна фигура у Василијевом животу : жена, љубавница, духовни водич и „анима“ која га повезује са шаманским, митским и животворним аспектом приче. Тон документа је мрачан,...