From

 Voziš se kolima po nekoj nedođiji, ili možda ne tako daleko od tvoje uobičajene rute... Najednom ti se drvo koje je palo na put ispreči. Nekako ga skloniš i nastavljaš dalje. Ali više ne znaš gde si. Prolaziš kroz nepoznat grad. Nastavljaš dalje, možda se vratiš na put. Ponovo si u tom gradu. Možda nastaviš dalje, pa ponovo u istom gradu; sada će te nek(ak)o zaustaviti, doživećeš udes nedaleko od grada ili najzad izaći kod bifea (Diner) da pitaš nekog šta se dođavola događa. Meštanima nije drago što te vide. Ne zbog sebe, već zbog tebe...

Samo ime serije već dosta toga govori. Ne What (The Fuck), nego From. Malo je čudno da se nešto zove po predlogu, koji znači od ili iz. Iz čega je nastalo to gde si se nažalost zadesio. Odakle si došao. Postoji jednostavan odgovor, mada ti on ne znači mnogo - iz Sjedinjenih Država, u šerifovoj kancelariji je mapa koja pokazuje gde je svako konkretan izgubio vezu sa realnošću, odnosno normalnim uobičajenim svetom u kojem je živeo. Nije mnogo bitno zašto nema stranaca, uostalom Amerika je kontinent ili svet za sebe... Na sva ostala pitanja treba tek naći odgovore. Ne samo treba, nego i mora, to je uslov preživljavanja mada dok si samo vezan za osnovne potrebe i skrivanje od opasnosti, nemaš vremena za istraživanje. Doći ćemo i do toga. 

Tema, tj. serija From, je dosta složena pa ćemo je podeliti na opasnosti i čuda, "konvencionalne teorije" o tome šta se događa, ličnosti, najzad šta stvarno znamo na kraju četvrte sezone i koje teorije imamo na osnovu toga.

Osim što moraš nekako preživeti, nešto jesti, moraš se i čuvati od čudovišta koja haraju noću. Oni su u ljudskom obliku, nikada ne trče, mogu i žele da s tobom razgovaraju i deluju prijatno raspoloženi. Jezivo prijatno. Dok se ne pretvore u oblik zveri, vrište, napadaju i hrane se ljudskim mesom. Jednostavno objašnjenje njihovog ponašanja je da vole da se igraju hranom. Postoje naravno i složenija objašnjenja, o tome kasnije. Oni se ne pojavljuju po danu, mada ih sunce ne ubija baš kao vampire - jednostavno im smeta. Teško da ih bilo šta može ubiti, samo je jedan ubijen i to još u drugoj sezoni. Teško da ih šta može zaustaviti. Ljudi su preživljavali krijući se dok šerif Bojd nije pronašao talismane, jednostavno pronašao, ne znajući o čemu je reč. Talisman okačen za zid ili nešto slično i zatvorena vrata i prozori sprečavaju čudovišta da uđu. Ako padne postaje beskoristan. Ne možeš se zaštiti hodajući napolju sa talismanom. Probali su da zarobe čudovišta (da ne mogu iz prostorije izaći), pa se nije pokazalo kao pametna ideja...

No možda su ta čudovišta još najmanja pretnja. Možeš čuti glasove u glavi koji te teraju na ubistvo, zaraziti se crvima koji ti gamižu ispod kože, naći okovanog čoveka koji je odavno trebalo da umre, ulaskom u magično drvo doći "gde treba" ili završiti u betonskom bloku, odjednom vrištati dok si mentalno negde zarobljen, etc. Problema stvarno ima mnogo.

Bleda i izmučena deca koja se pojavljuju nisu pretnja, mada deluju jezivo. I ne vide ih svi. Kao ni dečaka u belom odelu. Pretnja nije ni radio koji se odjednom sam uključi sa indikativnom pesmom (mada zna da nervira). Takođe sijalice koje svetle bez izvora struje, pa i neki drugi aparati... A najveće čudo je kako nikako ne možeš izaći. Nije da se akteri serije ne trude i to podseća na Lost, kao i činjenica da dosta dugo ništa konkretno ne mogu saznati o tome šta se dođavola događa!

Nije da nije bilo objašnjenja. Ona jednostavnija pašće gledaocu na pamet. Naravno da će se pokazati kao netačna, mada ne sasvim. Najjednostavnije je da je reč jednostavno o snu, noćnoj mori. I to nam daje jednostavno rešenje. To awake is to kill a dream. Ubij nekoga u snu i probudićeš ga. Tako je uostalom u filmu Inception. Samo što nije isto ako dođeš s mesta koje zovemo java, ubiješ u snu nekoga koga si smestio u san ili svejedno znaš da spava i tako ga probudiš... i situacije u kojoj pucaš na ljude (da bi na kraju na sebe) tamo gde se nalaziš i to vidiš kao rešenje. Ovo drugo je klasičan primer ludačkog ponašanja, u šta je upala šerifova žena. On je ubio i to ga stalno progoni. No nije da ona nije u ponečemu bila u pravu. Kada Tabita stigne do svetionika koji je bitan marker, dečak u belom je gurne da odatle padne i ona se stvarno probudi u bolnici, u nekom gradu. No dalja radnja je vraća na ovo čudesno mesto. Henri je zaražen krvlju "demona" upao u stanje u kojem mu deluje da se negde probudio iz kome, sve je neverovatno nerealno... Taj svet deluje realnije od ovog košmarnog. Sin mu je normalan i ima unuka. Da bi ostao u tom svetu (a ne u košmaru), rečeno mu je da uništi sidro (anchor) koje ga veže za taj košmarni svet... Ne da ubije sebe, nego svog sina u tom svetu.

Druga mogućnost je ono kako je Lost delovao u početku - reč je o eksperimentu. Takvo objašnjenje bi isključilo natprirodno, takođe objasnilo kako to da se akterima (ne svim, pre svega Džimu i njegovoj porodici) neko javlja preko telefona ili radio veze. Džim će postati sklon "teoriji zavere", pa to reći Rendalu, koji je veoma antipatičan, ali njegova uloga u celini nije negativna. Ovaj ćelavac je pravi teorijazaverenik i prihvatiće negovu teoriju uz bitan amandman - kako nisi pomislio da je neko od onih koji kontrolišu eksperiment ubačen među nas!? Napašće Donu koja je verovatno poslednja osoba koja bi to mogla biti... Ovo rešenje podseća na Squid Game, samo što ono nije baš "eksperiment" nego bolesna igra i dedica koji je tamo ušao nije bi ubačen nego je sam ušao da iskusi igru... Rendal će na neki način u četvrtoj sezoni biti u pravu, samo što on to još ne zna. Ubačeni elementa postoji, ali je natprirodan mada u ljudskom obliku (devojke). Pojavljivao se već u drugim oblicima i uzima obličje onih koji su tu umrli...