Постови

Приказују се постови за јул, 2015

Првих 365 дана је најтеже

Дуго ме мрзело да отворим блог. Чак сам говорио како је доста она опција на фејсу да напишеш белешку, па тагујеш итд. Међутим, требало је промовисати роман Свет Агарте који је тада изашао, а и пријатељ Ђура Морнар ме замолио да напишем приказ његовог ЦД-а. Мало је било повуци-потегни док се нашло име по којем ће се регистровати блог, но svetagarte је идеално. Па да пређемо на избор из овогодишњег рада: Морнари београдског мора - мој први блог, посвећен Ђурином ЦД-у. Но ово није обичан музички приказ... Паралелни светови и смрт - први из низа блогова који се баве импликација квантне механике и остале савремене физике. Цитати у роману Свет Агарте - наравно, зашто не написати којим цитатима почињу поглавља Кетер, Даат, Тифарет... Антизавера гора о завере - раскринкавање толико хваљеног Центра за промоцију науке. И зашто се толико прича о ХААРП-у, па ни спрдање са "теоретичарима завере" не мора увек бити у сврху промоције толико хваљеног знања, критичке мисли... Е

Луча Микрокозма и Сатан у истој

Слика
Управо читам ово ванредно дело мог омиљеног владике (статус омиљеног стекао је Горским Вјенцом).  Оно што је занимљиво то је што, како рече велики национални радник и не сумњам православни верник Мило Ломпар, Његош ту износи хетеродоксно виђење онога што се десило давно у Небеској Бици. Хетеродоксно значи (према речнику) оно које одступа од утврђеног верског учења, дакле мало лепше речено - јеретичко  А шта би ту било хетеродоксно? Рецимо да је код Његоша "првобитни грех" и пре него су се људи појавили на Земљи, дакле заборавите ону бајку о Адаму и Стеви  Оно што се мени свиђа, то је кад даје самом Луцију (код њега Сатан) ријеч... Мала литерална дигресија - ђаво је код хришћана познат као "отац лажи", па је имплицитно да му се не верује (чак ни ако то није директно речено). Постоји неко прећутно поверење између "свезнајућег приповедача" и читаоца, где читаоц овоме другом верује, а први не лаже. Међутим, шта ако писац некако призна да је лагао? Кол

Моралес може, Орбан може, али Ципрас не може

Потписник ових редова није љубитељ теорија завере. Заправо, реч је о томе да ли их сече Окамова оштрица . Једноставно, ако имамо два решења, тражимо једноставније, оно које тражи мање додатних претпоставки. Постоје ситуације у којима је Оштрица на страни завереничких теорија, рецимо логичније је веровати да је ЏФК убијен у завери, него тако од стране усамљеног револвераша. Међутим, узмимо теорију да је Сиризу основала ЦИА, а Ципрас је Сорошев плаћеник. Некако је Ципрас два пута преварио грчки народ, преварио је Владимира Владимировича, с којим је добар, али није неког нашег интернет-филозофа. Биће да то не иде... пре ће бити да овај наш, једноставно, лупета! Контакти са Сорошем, ако их има, не морају ништа да значе у међусобно повезаном свету. Није ли правдољубиви Коштуница, доктор Војислав ишао у Будимпешту по америчке паре, ономад кад је требало рушити Слобу. Добро, он лично није, али Илић, магистар Велимир јесте (у истом возилу са Пером Луковићем и Жарковићем из Времена). А биће

Када ћу се стидети Сребренице

Слика
Рецимо, за потребе овог текста, да смо поверовали „правоснажној пресуди“ суда у Хагу о почињеним злочинима у Сребреници. Ерго, ми као народ бисмо се требали стидети, тако кажу неки... Ја обично кажем – када се Монголи буду стидели Џингис Кана, стидећу се и ја Сребренице. Али то је веома непрецизно. Рецимо да ми предоче статистичке податке да се већина Монгола стиди Џингиса, зашто бих ја веровао тим подацима. Зато ћу дати предност личним контактима. Дакле стидећу се Сребренице оног момента када ме a)       У то убеди Монгол који се стиди Џингис Кана. Сад тешко да ћу уопште наћи Монгола, па због тога b)       Можда ме убеди Португалац (боље Португалка) која се стиди Васка де Гаме. Васко јес био велики морепловац, читао сам ја Лузијаде у оригиналу, али из угла неког Индуса или Арапа он је претеча колонијалне власти. А често је у дипломатији давао предност топовима. c)       Можда ме убеди неки Енглез који се стиди Черчила због свих његових злодела од Бурског рата на овамо. d)

Ефекти грчког Οχι

Слика
Велика победа грчког народа је један од оних догађаја после којих "ништа више не остаје исто". Но, ако ћемо анализирати ситуацију манимо се звучних фраза. Сада ћемо видети неколико могућих сценарија који могу уследити. Прво што ћу рећи је да видим потресе на светским финансијским тржиштима, но не очекујем богзнашта, јер Grexit је реч која је већ одавно ушла у речнике. О томе нећу више, јер нисам стручан за те ствари. Оно што нам бар подсвесно делује као исход који следи, сматрам практично немогућим. Негде "у дубини мене" циник већ каже "и ми смо рекли не страном посредовању на Косову". После свега није чудно мислити (прибојавати се) да се ипак ништа неће изменити... Међутим, тако нешто сматрам практично немогућим. Не зато што су Ципрас и Варуфакис некакве моралне громаде, што можда и јесу, али ја етичност немам намеру да процењујем. Него зато што 61% гласова Οχι стварно има неку тежину! Овде је кључна ствар што се одлука мора донети брзо . Влада Сиризе

Симболика Мутабора

Слика
Случајно сам наишао на несвакидашње дело Милана Цветојевића на штанду Укроније, током претходног Сајма књига. О овој књизи се мало тога зна, и мало може наћи, у шта се можемо уверити претраживањем интернета, популарно речено гугловањем. Потписник ових редова жели дати свој скроман допринос да се ова неправда исправи. Већ из саме посвете дела много тога могло би се закључити о намерама писца: Вјечној, Србији која је тврд алем На дну мрачна мора. Следи прво поглавље Збирка кутија госпође Лилит које почиње цитатом – У почетку бјеше ријеч. Најбоље је дословно пренети прва три пасуса: Старост кутија немогуће је утврдити. С једне стране чине се врло древне, а с друге детаљи указују да су недавно направљене. Десет их је на број. У кутији су три кутије и у свакој од њих по још једна, а у њој опет једна друга. Тек све заједно испуњавају ону највећу. Чини се да свака за себе нема значај већ тек све заједно чине цјелину. Мјере с унутрашње стране не поклапају се с оним вањским. Стиче се у

Шта сам говорио у Београду и Новоме Саду

Слика
Прво, пар речи о томе у којој организацији сам говорио. Удружење „Евроазијски пут“ основано је са намером да шири евроазијску идеју, и као такво се залаже за евроазијске интеграције Србије. Регистровано је у Агенцији за привредне регистре и има свој Статут и печат. У своје редове прима све оне који сматрају да је Србији место у Евроазијској економској унији. Заинтересовани за чланство у „Евроазијском путу“ могу нам писати на следећу адресу: evroazijskiput@gmail.com. Такође, можете погледати наш блог на адреси:www.evroazijskiput.blogspot.com, као и фејсбук страницу организације: www.facebook.com/evroazijskiput. А, у кратким цртама говорио сам о следећем: Евроазија се може посматрати као "пресек" или "унија" Европе и Азије Неколико геополитичких дефиниција Освајања Александра Македонског, обједињавање из римланда, културолошки значај Азијски и европски Танаис, збрка око појмова, иста земља истовремено Европа и Азија Александар среће Ските Значај истор