Постови

Приказују се постови за 2020

Мама Нуит

Слика
Уторак 18. феб у 18ч, библиотека Милутин Бојић (Хаџипоповац), Приморска 22, Београд Промоција романа План Црвено. 9. мај 1939. Рат је био завршен, ако би се тако могло рећи. То није одмах дало предах председнику Кенедију. Јер доста тога се изменило, неке територије су практично изгубљене, статус неких није био баш јасан, а понешто је и добијено. Дуга три месеца требало је да се иоле консолидује овакво „решење“, које није одавало утисак трајности. Тек сада је могао да се посвети породичном проблему.  Гласови о несташлуцима ћерке Розмари стизали су до Џоа. Што је још горе – добили су окултну ноту. Још раније, пре него што се заратило, Џо је помишљао на операцију мозга као решење. Лоботомију. Али ствари су се некако одвијале, подмазивање школских власти помагало је тамо где је Розмарина глупост (или недостатак интересовања, у шта је Џозеф веровао) блокирала њено школовање. Тешко да би могла да постане паметна ударом шипке у предњи део мозга. Али Кенеди није ни мислио да му је ћерка глуп…

Беснило у Бирмингему

Слика
Уторак 18. феб у 18ч, библиотека Милутин Бојић (Хаџипоповац), Приморска 22, Београд Промоција романа План Црвено. 4. мај 1980. Инстинкт тера животињу звану човек да се пред опасношћу скрива у што мањи и, по правилу, мрачан простор. Али Хари је добро знао да постоје ситуације када је много паметније остати на светлости Сунца и отвореном. Најезда псећег беснила била је таква опасност. Ипак, заражени су могли и на светлост, иако им је она била екстремно непријатна. Ако би их било довољно, уопште их није заустављала. У том случају би ипак мали простор био бољи за бег, под условом да је реч о провереном склоништу. Сада је управо побегао од масовног напада заражених, нечега што није памтио у последњих десет година. Креатуре којима је разум капитулирао пред атавизмима зацарише накратко улицама Бирмингема. За разлику од „разумних“ људи, ова врста је нападала само оне друге – незаражене. И тако се нашао у атомском склоништу, нечему где зараженог не би смело бити, изложен ризику да он и још де…

Смрт Свима - Постнихилизам

Слика
Промоција књиге Смрт Свима - Субота 15.2. у 19ч, Бети Форд, Зетска 2 (код Скадарлије)
Поменух на почетку постнихилизам. Неко би читајући ме, мој често песимистички до нихилизма и цинични став, могао да се запита шта је то пост- код мене, односно јесам ли уопште превазишао ниво нихилизма. Сада ћемо рећи нешто о томе. Пре свега, нихилизам оних који су довели цивилизацију до нивоа ничега, тј. ужаса постмодерне, никад није потпун. Ту мислим на либералисте пре свега. Зато сада Бернар Анри Леви и други наши „пријатељи“ пишу петиције за „спас Европе“, неки „нови активизам“, шта-га-знам… Они сматрају да њихове „либералне вредности“ ипак имају неку своју тежину, иако су практично укинули гравитацију укидањем „великих наратива“ – ту мислим превасходно на Бога, али такође и на касније идеологије. Зашто би, рецимо, парламентарна демократија имала неку вредност по себи?! Зар само зато што се БАЛ боји нихилизма, који почиње да му смета, при чему се он не боји самог нихилизма, него види да је враг о…

Исток, Русија, словенство

Слика
„Збацивање срамног јарма азијатске хорде“ може занимати ограничене умове наших једновераца и истоплеменика; одавно је требало да схватимо да никакав насилни јарам азијатских владара не може бити толико „сраман“ као власт сопствених адвоката, либералних банкара и новинара, коју народ добровољно прихвата. Насиље не може толико да осрамоти људе колико то може њихова властита, несхватљива глупост. Константин Леонтјев – Исток, Русија и  словенство
Дело Константина Леонтјева Исток, Русија и словенство није "капитално". Реч је о серији писама и чланака у којима он одговара на нека питања, оглашава се поводом одређене теме, речју сагледава дух времена у светлу своје филозофије и светоназора. Реч је о периоду 1880-1885.  Оно што се потписнику ових редова намеће као прво питање кад се сретне са руским писцем (посебно у одређеним периодима) јесте веза са евроазијством. Леонтјев, иако није био евроазијац, се може сматрати некаквом претечом, чак можда више "новог покрета" који се…

Ничеов постнихилизам?

Слика
Када сам писао блог о постнихилизму, размислио сам да се припремим. Можда тај појам постоји "само у мојој глави", као тежња да се превлада савремени нихилизам, а да се не сведе све на грчевито држање за старо (од којег тешко да све може бити ванвременско). Требало је погледати шта други мисле о томе... И нашао сам понешто, везивало се за у наслову поменутог Ничеа. Али један кратак текст биле су неке либералне геј глупости. Фраза "не угрожавати другога" не значи много, јер сваким својим актом другога можеш да осујетиш у нечему, он може то да сматра угроженошћу, био или не у праву. Фраза "избегавање насиља" значи нешто више, али тешко да је ти либералисти доследно примењују - онда нема punch a nazi, антифа и осталих другара... Тако сам решио да онај текст буде стејтмент, једноставно надахнута изјава шта за мене значи постнихилизам, и надам се да сам успео да се одразим. Иако сам у расправи чуо како "Срби постоје дуже од Ничеа", што би имплицирало…

Крај Скајвокера... Императора и осталих џедаја (другара)

Слика
Свака сага има свој крај, па има га чак и шибање мртвог коња. Са овим последњим филмом имам своју малу сторију, јер прво сам пристао да гледам са ортаком, онда је у 2Д био само у 16ч (а није ми се због тога излазило са посла раније), па нисам хтео да гледам после неких критика (пало ми напамет да идем на расправу у Комарчића без гледања филма, али са мишљењем, кад може тако С. Жижек, нисам отишао), па сам одлучио ипак да гледам, па је опет било само у 16, па сам чекао викенд, па за викенд није било у Таквуду, па сам нашао у Делти недељом и на то једва стигао... И кад (најзад) причамо о филму, можемо кренути само од Императора! Да, појављује се Шив Палпатин, и да - не покушавајте то да повежете са његовим последњим доживљајем, што је био пад у умирућу Звезду Смрти (ух, како речено!) у шестој епизоди. Мислим то како је "објашњено" (заправо је само то рекао, па верујте на реч "Оцу Лажи") да је вукао све време конце је оно што "они рационални" зову PIDOOMA (…

GONGO - крај "невладиних"?

Слика
У последње време се дигла велика фрка око нечега што крсте GONGO - government-organized non-governmental organization; или на српском звучи још глупље, али чињенично тачно - владине невладине организације.  У предстојећем тексту ћемо видети зашто потписник ових редова одавно пише "невладине" организације (јесте, са наводницима), како је развој текао до данашње тачке, шта је добро у том развоју и шта нам ваља чинити, или барем које поуке можемо извући. За оно прво кренимо од саме дефиниције: GONGOgovernment-organized non-governmental organization set up or sponsored by a government in order to further its political interests and mimic the civic groups and civil society at home, or promote its international or geopolitical interests abroad. Дакле, пардон мај френч, реч је о организацијама које су инсталиране или спонзорисане од стране влада да би имитирале цивилне групе или "грађанско друштво", или промовисале интернационалне или геополитичке интересе. Мислим да …

Свет као воља и представа 2

Слика
У бесконачном простору безброј светлих кугли, а око сваке дванаестак мањих, осветљених, које круже око њих, топле изнутра но очврсле и хладне коре, на којој је извесна скрама буђи произвела жива и спознајућа бића - ето то је емпиријска истина, стварност, свет.
Тим речима почиње Артур Шопенхауер другу књигу свог капиталног дела Свет као воља и представа. Подсећа то на оно како је Доријан Нуај описивао свет у својој књизи Божанска револуција катастрофе, прва поглавља - Космологија. Свемир као луч светлости у бескрајном океану тмине, осуђена на своје неумитно гашење, где ако ћемо реално ни Бог не може ништа... Ова друга књига, издање које сам ја читао, има 555 густо куцаних страница солидног формата. Сасвим доста да се одустане и од намере да се књига представи "као таква", по поглављима, задатим темама... Стога ћу се ограничити на оно како сам ја употпунио своје виђење Шопенхауера читањем ове књиге.  Оно што сам очекивао било је дело које ће давати научна оправдања (наравно, п…

Појам и инстинкт

Слика
Сматра се да само човек поседују појмове о стварима, што му даје јасне предности (такође узрокује само човеку знане проблеме). Животиња реагује инстинктом, за њу постоје само ствари сад-и-овде, док нема знања о појмовима, који су апстрактни. Мада се вишим животињама понекад приписују "протопојмови", њихови замеци. То је логично ако не очекујемо неку тачку дисконтинуитета после које бисмо могли рећи "е сад је човек", а да је пре тога била (само) животиња. Како такве тачке нема, знање појмова се постепено развијало и на неки начин је већ било присутно, барем међу вишим животињама. Ови појмови су и даље укорењени у инстинкт, и тешко их је разликовати, пошто су (према свему што знамо) знања животиња биолошки преношена, а писму нема говора, док је "усмено предање" крајње дискутабилно... Овде ћемо користити филозофске термине за које је претпостављено да су читаоцу интуитивно јасни (појам и инстинкт), па нећемо кренути њиховим дефиницијама. Објашњење појмова ј…