Постови

Приказују се постови за 2020

Корона - упутство за преживљавање

Слика
На самом почетку рашчистимо чега овде бити неће, а чега ће углавном бити. Неће бити позивања на непослушност према мерама ванредног стања, просто јер не могу и не желим преузимати одговорност ако ме неко послуша - како ону законску, тако и медицинску, у случају да се придржавањем тих мера могао избећи фаталан исход. Ја вам нисам ко др. Мирољуб Петровић који ће прво да прича "говеђа медицина", па кад му "пацијент" почне да повраћа црно онда "шта чекате зовите хитну помоћ!" Са друге стране, акценат није на самом избегавању заразе, мада биће и о томе речи. Ценим да је доста тога речено о томе, осим тога наравно да има већих стручњака од мене. Светска здравствена организација (СЗО) је навела страх као једну од ствари горих од саме короне, и претежно ћу се бавити тиме. Ако ово читаш, сва је прилика да си видео линк "на друштвеној мрежи". Користим прилику да се захвалим властима што нису (до сада) посегли за овлашћењима којима могу забранити те мреже…

Разговор са Аивазом

Слика
Аивазова комуникација са Мајклом (Бертиоом - оп. А.), послата уз писмо од 8. јуна 1977, састоји се из два дела. Оба су примљена истог дана. Наводимо други део јер верно осликава Аивазову дијалектику. Краћи пример такве комуникације, у контакту са медијумом ЕГА, видећемо касније у књизи.  Б: Ко је тамо? А: Овде је Аиваз. Вратио сам се. Б: Да ли је доба обзнане прошло?  А: Спреми се за нову обзнану. Б: За нови Либер Ал? А: Либер Ал је још увек истинит, али је у деловима проширен. Но за тебе је нешто друго. Даћу ти Књигу меона (ништавила). Б: Шта је сврха те књиге? А: Да води одабране у нов систем.  Б: У нови свет и универзум или други нов универзум и димензију? А: Обоје и више од тога. Крајње време је пред нама, у извесном смислу. У другом смислу је то време почетка.  Б: Почетка у ништавилу? А: Све почиње у ништавилу и тамо се окончава. Б: Да ли ћемо ми сазнати то ништавило? А: Ти хоћеш. Оно све обрће наопако.  Б: Шта је са идентитетом бића? А: А зашто не питаш са неидентитетом небића? …

Корона и прикљученија

Слика
Поводом избијања актуелне пандемије већ сам имао статус где сам саветовао пријатељима како се изборити са ситуацијом. Поновићу најбитније, таксативно: ово ће трајати барем до јуна, приоритет је сачувати здрав разум, биће довољно времена да се полудиако не верујете званичним изворима, а не треба ни веровати свему на шта налетите, онда чему све; има оних неколико правила, поштујте ванредне мере и директна наређења и нема шта да мислитеу случају најгорег исхода (а чини ми се да ће то претити од много горих ствари) треба се сетити да смо "овде" већ еонима и да је Вољи живот гарантован. У суштини као поглед на свет треба усвојити постнихилизам, а као свој начин мишљења црну пилулу, о чему сам све писао потпуно невезано за ову ситуацију.  Поменуо сам тада да се нешто "иза брда ваља" и о томе ће овде бити више речи, али прво пар конкретних ствари о самом вирусу - више као илустрација "начина размишљања" који превлађује, мада могу бити и по себи корисне. Нисам ви…

Успон и пад "белих гностика"

Слика
Ја је било центар свега протеклих година, од првог Интензива 1980. године све је почињало и завршавало се с њим. А сада се растаче. Више није него што јесте, нестаје, и људи се питају шта су уопште постигли свих ових година када опет не знају ни ко су ни шта су. Душан Стојановић Борга, Голуб и змија
Књига Голуб и змија, Душана Стојановића Борге, свакако је драгоцено сведочанство, како је то рекао Доријан Нуај. У књизи је дат духовни пут Живорада Славинског (који се помиње ако не као Мајстор или Учитељ, онда просто као Зиво, што може да збуни) и заједнице коју је створио, од његових првих трагања до распуштања Ecclesia Gnostica Alba - ЕГА, гностичке цркве (заједнице) коју је Зиво основао и водио. Срж свега је духовна пракса Интензива. Први део књиге односи се на његова духовна трагања (или како би неки рекли, што постаје већ излизано, "тражио сам се") у младости и првом делу живота. У једном моменту изгледа као да ће Зиво тотално пропасти у том тражењу, али кад му је "квр…

Скупљачи емоција 7528. други део

Слика
ИВАНА ГРОЗНА - Србија, Румунија; Ивана Младеновић - Млада глумица долази из Румуније на одмор кући у Кладово. Она је хипохондар и има луду породицу. Позитивно! Ангажују је за фестивал Румунско-српског пријатељства. Остало је поприлично неприпричљиво. Главна глумица и ауторка филма је иста особа. Глуми и пола њене фамилије. Како је била премијера, био је посебан доживљај "пола Кладова" у сали и румунског глумца рокерског изгледа (на комбинацији енглеског и руског објаснио је да је Ивана водила "батаљон" њих на снимању као руски Иван Грозни). Моја топла препорука.
ЗА ВРЕМЕ РАТА - Шпанија, Аргентина; Алехандро Аменбар - Грађански рат у Шпанији један је од ретких после којих је било кул бити једино на страни поражених. И ту не мислим на неки романтизам какав је донедавно био у Сједињеним Државама (спроћу њиховог рата), него на прави мејнстрим и оно што је могло бити политички коректно. А то је било бити на страни Републике (тзв. антифашизам) или активно или пасивно не…

Скупљачи емоција 7528. први део

Слика
МРТВИ НЕ УМИРУ - Шведска, САД; Џим Џармуш - Због "поларног фракинга" се помера Земљина оса. Животиње се чудно понашају, мрак никако да падне, мобилни не раде. Али кад мрак падне... Мрачна комедија развучене атмосфере са псеудо-носталгијом (кантри хит истог имена), градским хипстерима, аутоиронијом филмских звезда и постомдерним решењима расплета. Гледао због Иги Попа (и због Џима), али он се само појављује. Мада му добро стоји улога зомбија. Појављује се и Селена Гомез. Она не постаје зомби... Има и друштвене критике. ФРЕНКИ - Француска, Португал; Ира Сакс - Позната старија глумица зове велику и компликовану породицу на окупљање (заједнички одмор). Некако узгред сазнајемо да је она оболела од рака и неће још дуго. Жели све да уреди, али то не иде тако... Овај филм сам гледао због Изабел Ипер и зато јер је снимљен у Синтри, Португал (некада резиденција португалских краљева, био тамо, место из бајке). То сам и добио. Филм је лепо урађен, али није много занимљив. Ко баш воли д…

Еко енергија?

Слика
Кратица ЕКО може да значи еколошки, а такође и економски. Тако била нека ЕКО пекара па ми паде на памет да није "еколошка", шта год то значило. Можда "здрава храна"? То није сигурно, а да ли је економска друго је питање - искрено ме мрзело да проверавам. Тако и са производњом електричне енергије. Већ сам писао о мини-хидроелектранама (МХЕ) које су еколошки клање вола за кило меса (најблаже речено). Тако драстичан пример злоупотребе (никад то не заборавити!) "екологије", па и наратива о глобалном загревању, дигао је на ноге све који би непосредно осетили благодети њихове изградње. До те мере да је у засенку (оправдано) било то што је то економски нерационално, а плаћа, зна се, народ. Мада ни то никада не заборављати, јер да се некоме не исплати не би се ни градиле... Овде се и нема шта ново рећи, осим нечега што нам је дошло са највишег места, кад су ескалирали проблеми са загађењем. Парафразирам: А нећете МХЕ, па ето вам сад загађеност! И немој да правит…

Властити напор - зен и остали будизам

Слика
Важна разлика између зена и осталих праваца у будизму, јесте стављање нагласка на властити напор (ђирики), док друга учења (шингон, кедон и ђодо) рачунају на "помоћ другога" (тарики - кинески: та ли) - тј. на милост буда и бодисатви. Ђодо (секта Чисте земље, раја буде Амида) ставља нагласак на преданост и веру у помоћ буда и бодисатви, за саборни религијски живот, а не за индивидуалност, медитацију и естетичко искуство природе, као што је случај у зену и тендаију. Дакле, успоставља се подела на: (а) спасење уз помоћ "снаге другог" (кинески: та ли), тј. светих ликова, чија се помоћ стиче вером и вршењем обреда и (б) спасење "властитом снагом" (кинески: цу ли), помоћу добрих дела, духовним прочишћењем и увидом. У будизму су ти "други" у које се узда верник, свети ликови (и верска заједница), односно њихова моћ светога - буде и бодисатве, дакле ликови будистичког пантеона, који настају деификацијом будинства и самог оснивача Буде Шакјамунија. Наим…

Голманов страх од пенала (Хандке)

Слика
Прво… Друго… понављао је Блох у себи продавачицине речи: није му било јасно како човек може да почне да говори а да унапред зна шта ће рећи на крају реченице.

Када је наш пријатељ (а иначе панкер у књижевности, политици и животу, како је Биљана Србљановић то рекла као "аргумент" противу њега, а што највише говори о њој) Петер Хандке добио Нобелову награду за књижевност, кренуле су приче како га Срби не читају, како то виде само политички (а и он сам једном рече да га овде не читају иако га због политике цене, па је и то био неки "аргумент").  На питање да ли се радујете због политике или књижевности ја сам одговорио контрапитањем (што је вазда добра стратегија) - а што би НАМ Нобелова награда била параметар шта ћемо прочитати!? Нисам крио од почетка да сам се том догађају радовао из политичких, идеолошких, па можда не бих претерао ако кажем и светоназорних разлога - свиђа ми се да им (другосрбијанцима) не буде пријатно. Уосталом, одавно је та награда исполитизована…