Подземље је спас

(Цитати на почетку романа и сваког поглавља)


Сиђите у средиште Земље, искушавањем таме досегнућете светлост.


Доријан Нуај


Visita Interiora Terrae Rectificando Invenies Occultum Lapidem



КЕТЕР


Док смо у Малкуту, Кетер треба да је тачно изнад нас, јер он је једна звезда којој се наводимо и ако запловљавамо ка НИЧЕМУ

Вилијам Греј, Степенице светлости


Ономе коме је ништавило логично, томе је све логично,
А ономе коме ништавило није логично, ништа није логично

Буда



KOKMA


Der ist kein Gott und ich bin sein Prophet
Слободан Владушић, Forward


И док сједим овдје у бару
И кроз прозор посматрам њега
Контам да је Фројд у праву
И да је секс корјен свега
Забрањено Пушење, Мурга Дрот



Бинах 


Сви људи који су утицали на ход човечанства, сви без разлике били су само зато способни и утицајни што су били спремни пред судбином.
Херман Хесе, Демијан


Само допирући до значења и визија које су постојале пре него што су настали узроци савремене цивилизације, човек може стећи апсолутно упориште, кључ за стварно разумевање сви…

Русија
Код нас је много тога речено, у последњих тридесетак година, о вечном руском савезништву, помоћи па и жртвовању за Србију. Истиче се чак лична жртва последњег цара Романова који је мученички пао зато што је ушао у Први светски рат због Србије. То јесте чињенично тачно, да није било светског рата, вероватно не би било Октобарске револуције, не тада... Међутим, није ли он био жртва и тога што је у рат ушао неспреман, а таквим се показао још приликом буржоаске револуције у фебруару 1917. (која је заправо смакла цара и одузела му личу слободу, увод у бољшевичку револуцију). Најзад, да ли је Николај Романов заиста крајем јула 1914. очекивао да ће рат бити фаталан по њега и Русију?!
Но, хајмо редом, да бисмо дошли до руских мотива, погледајмо стање у тој земљи. Почетком ХХ века Русија је средње развијена земља, у светским размерама. Можда је поштено тако гледати, јер то је највећа земља на свету, која није само европска. Она је тада привредно јача и много боље организована него Кина…

Чудна реалност квантне механике имала је различите интерпретације. Знамо да је квантна функција у суштини слагање (суперпозиција) више различитих догађаја (или стања), након мерења ми уочавамо само једно. Према Копенхашкој интерпретацији долази до сламања функције, након чега само једна реалност постоји. Међутим, постоји тумачење по којем више реалности постоји „истовремено“, у одвојеним паралелним световима. Без обзира на тумачења, и ма како чудна квантна физика изгледала, резултати мерења су до сада статистички увек били тачни. Тумачење, интерпретација, у суштини је део филозофије, барем филозофије науке.

Идеја паралелних светова је наишла на бројне критике, оне смисленије се тичу тога да ли су реалности „равноправне“ или постоје „повлашћене“. Што се мене тиче, дилеме нема: свака реалност је равноправна и савршено реална – када се догоди. Пре тога имамо вероватноћу. Након догађања можем сматрати да је баш ова реалности била предодређена, јер смо „ми“ ТУ, без обзира на можда милионе „…

На данашњи дан почео је Први светски рат (Велики рат). Годишњица, дакле, није на Видовдан, пре тачно месец дана, него данас и рат није почео Сарајевским атентатом него аустроугарском објавом рата Србији. Тако је један Енглез исправно приметио када је рат почео и кад би требало да се обележава (а не слави!) годишњица.
Но, не можемо превише замерати онима који се везују за Сарајевски атентат, иако је то само био повод који не би значио много да неко није хтео да значи. Јер пуцњи Гаврила Принципа симболички, а након реакције и практично, означавају крај света (система међународних односа) који је постојао пре Првог светског рата. Лично сам склон веровати како је тај систем, али не тада него у својим “најбољим данима” био бољи од онога који чине националне државе и, одмах касније, покушаји њиховог идеолошког превазилажења. Свеједно је том систему, а посебно његовим актерима (видети преписку “драгог Вилија” и “драгог Никија”) време истекло, и ту силе није било... И ако ће се успоставит…

Pre nekih 12 godina počeo sam da slušam domaću hip-hop scenu i odmah dao veoma jednostavno objašnjenje – Pošto su nas doveli na nivo Afrike, to je prava stvar za Srbiju. Ovo nije tekst o toj već jednoj drugačijoj vrsti muzike – tropikalizmu. Ipak, postoji zajednička crta odnosa prema „nasleđu belog čoveka“, odnosno ovoj već sasvim konzumerističkoj civilizaciji Severa i Zapada. Makar je veći deo današnjeg repa, a i južnih ritmova, već dobrano u sferi komercijale, ovo pišem pod opravdanom pretpostavkom da nije sve tako. A da nije videćemo u tekstu.
Kada sam već pomenuo hip-hop, odnosno rep, držaćemo se te paralele. To je muzika izvorno nastala kod ljudi izmeštenih iz sredine s kojom se identifikuju. On je iz afričke postojbine preuzeo fizičke odlike rase, izvesnu teatralnost i slično. To se važi i za belce koji se identifikuju s tom muzikom („Ako ti si beli crnac što je dosego vrhunac...“ Beogradski Sindikat). Inače nema tu nečeg autentično afričkog.
Nasuprot tome, brazilski tropikal…