Подземље је спас

Дејан је убеђен у то да власт разоружава грађане не би ли тако државу претворила у силеџију чија је самовоља неограничена. Остало му је још педесет метака. Испалио је два оквира на полигону с препрекама и захтевним условима. Звекнуo је „мики мауса“, покретну мету од хардокса, два пута са удаљености од двадесет метара, то га је донекле орасположило.   Можда је најбоље у анализи дела кренути од самог наслова. Који је то ум потиштен видећемо већ тијеком овог блога, али шта му значи оно канон?  Реч иначе дословно значи правило, а користи се у различитим контекстима. Може бити црквено правило или списак онога шта је кошер (а шта онда није) у некој стрип-филм франшизи. Може бити чак и музичко дело , и протагониста романа покушава да напише Шубертов канон, али не да му се ... Ту видимо још једну од вишезначности у роману. Јер онда даје свој канон, у смислу правила (не оног нултог Џордановог , шалу с тим имамо на самом почетку), него инверзију Кантовог категоричког, названог као и роман - Ка

 Knjiga koju sam kupio, očekivano, na koncertu Lačnog Franca. Kako to biva, stavio sam je negde s ostalima, a kako mi nije bila pred očima skoro je i zaboravih, pa je onda prilikom sređivanja knjiga video... Bilo mi je nekako odgovarajuće da je čitam posle mog romana , iako sam već prema onom što piše na koricama shvatio da se verovatno neće pominjati Mongolija (i nije pomenuta). A na koricama piše da je reč o preplitanju "dva vremena" - dva toka radnje, dva junaka, kako bih na osnovu svog čitalačkog iskustva zaključio -  jednog posle neuspele opsade Beča i drugog sa nadobudnim članom stranke Slovenija Slovencima ( SS ). Ne treba mogo čitalačkog iskustva, a pomaže i neko praćenje rada Lačnog Franca i novijih pojavljivanje Predina ( Krokodil , recimo) da se zaključi kako će baš ovaj član SS-a biti dalji potomak Turčina. No dobro, istorijske romane spojler ne može da upropasti, obrti svejedno vode poznatom ishodu, a to važi i za paraistorijske, kakav je ovaj barem delimično. Ka

Наравно да то звучи као оно "качим своју слику", Лакија Топаловића. И не кријем да има ту нарцисизма, како сам чуо има то и добрих страна - одлика је младог духа. У сваком случају прошло је доста, можда деценија како сам се читао , а скоро петнаест година како је књига објављена у тадашњем тиражу и није доштампавана. Довољно да та залиха сасвим нестане, нешто се продало, нешто поклонило. Већ годинама свој први озбиљнији роман , како знам рећи, могао сам само да поклањам у облику фајла, а то није решење за све, у сваком случају боље је у корицама. Роман је поновно одштампан са старим библиографским подацима (како је заведен у Народној библиотеци), али новом корицом. Доштампавање или друго издање, како вам драго... При томе морам похвалити одличну сарадњу штампара специјализованог за мале тираже и дизајнера који је унапредио моју првобитну идеју. Податке могу доставити, ако неко тражи. Насловна или корица је последња прича, јер писац, па и неки уметник који помаже, може имати и

Odavno rekoh kako prave originalnosti nema... pa recimo od Šekspira (mada je i on radio uglavnom po antičkim uzorima i legendama kao što je ona o Amletu ). U takvoj situaciji, a posebno u žanru koji se još uvek imenuje kao SF, sasvim je legitimno pričati o tome na šta nas neko delo podseća. A da to ni po čemu ne umanjuje vrednost dela... Tako, kada sam čuo da je radnja serije ( Silo - 2023, dakle sveže urađena) smeštena u silos iz koga nema izlaska (osim, videćemo, po cenu života) i niko ne zna od kad su i zašto tamo, to je odmah pobudilo neke asocijacije. Prva je, zanimljivo, bila Kusturicin (ili se kaže Kusturičin?) Underground , ali sam znao da to ne može biti poređenje. Da i ne ulazimo u umetničke domete, taj film nije SF nego neka mračna komedija u kojoj je sve vreme jasno da "negativac" drži ljude u zabludi zarad nekih svojih ciljeva, a fim to prosto prikazuje, kao alegorija (dakle cilja na neke druge negativce). Mnogo realnije bi bilo poređenje sa starim filmom Logano

Средњевековна некропола откривена на локалитету Батајница - Велика хумка налази се на вештачком узвишењу, односно била је укопана у праисторијски тумул. Избор овог положаја за сахрањивање био је одређен, пре свега, микротопографским одликама терена. Наиме, у зони која је још средином прошлог века, после спроведених мелиоризационих радова била плавна и мочварна, ово узвишење је било погодно за формирање некрополе јер је било ван домашаја воде. Ипак, не треба искључити ни могућност да су, сахрањујући их на узвишењу, сународници преминулима можда исказивали посебну пажњу и поштовање. Батајница – Велика хумка Раномађарска некропола Перица Шпехар и Ника Стругар Бевц Има томе доста како сам случајно налетео на податке о уништеном кургану у Батајници, у археологији познатом као Велика хумка у Батајници . Тамо где су били гробови степских ратника у издигнутој некрополи (која се назива тумул или курган) сада су њиве, куће, коловоз... Што се тиче последњег можда сам возећи бицикл и приметио бла

  Serija koja mi je pohvaljena i preporučena kao odlična psihološka vivisekcija likova, time jedna od najboljih serija ikada, in extremis situaciji. Upravo ono što sam ja naveo kao moj odgovor na pitanje zašto volim fantastiku . Dakle ne toliko novum , koliko gedanken experiment šta bi ljudi radili u nekoj situaciji koju možemo samo zamisliti, ali razmišljanjima na tu temu saznajemo dosta o ljudima inače...  Upravo je to razlog što ima kome se serija nije svidela jer "ništa se ne događa" (u prvoj sezoni). Premisa serije jeste fantastika (može biti naučna ili natprirodna, kasnije videćemo razmatranja ili poigravanja sa obe mogućnosti) ali prva sezona svakako je low fiction , uz tek poneko ukazivanje na natprirodno.  Ovakva premisa deluje kao pažljivo odabrana - dva odsto ljudi je prosto odjednom nestalo i serija počinje tri godine kasnije . Razmislimo šta sve to zači. Prvo, meni izlete, a bilo je inače takvih komentara na prvu da je to "samo" 2 odsto. Zaista, u po