Подземље је спас

Према томе, основно питање социологије уметности гласи: како је могућно да дела која су настала као производ једне људске моћи - у једном одређеном времену и друштвеној средини, и која важе за одређено време и дато друштво - надживе своју епоху, појављујући се у сасвим различитим епохама и друштвеним системима као изнова актуелна и смисаона? Др Сретен Петровић, Култура и уметност Тешко да социологија може спадати у занимљиве научне дисциплине. Сећам се можда првог предавања на факсу, док је профа дрвио ја сам почео да пишем у свеску  I went away to see an old friend of mine... ортак до мене је почео да ми шапуће -  His sister came over, she was out of her mind ... Надам се да препознајете о чему је реч, ако не - Гугл је мајка знања. У сваком случају био је то почетак једног ... пријатељства. С тим у складу далеко да наставак књиге Сретена Петровића, њен други део Социологија и естетика уметности, може бити занимљив колико и први - Култура као део симболичких форми . Ако тема и није то

  Откуда данас мит у центру теоријског интересовања? Питање се, по природи ствари, мора разјашњавати из саме потребе нашег времена, у коме као да се довршава тенденција све снажнијег продора разума у сферу живота. Данас су, најкраће, присутне две тенденције: За и Против "мита". Од епохе просветитељства (18. век) у којој је проглашена доминација разума, опадала је снага митске слике и митских облика. Чак је и сама снага митске фантазије била одређивана за опасну празноверицу и као таква прогнана из живота. Од тога доба, све оно што није било могућно обухватити рационалним увидом било је пребачено у "сферу лепог привида", који је, опет, са своје стране почео губити на значају пред истином науке и рационалног мишљења. Закључно са Хегелом у теорији, односно у веку најмоћније технизације света у социјалној пракси 19. и 20. века, довршава се укидање митског и имагинарног и поставља Разум за сувереног руководитеља живота. Ова тенденција је почела да снажи већ од првих

  Још једна јужнокореанска серија са крајње једноставном премисом заплета: појављује се дух (сличан холограму) који особи каже да ће у тачно одређено време отићи у пакао. Тачно кад је речено појављују се чудовишта која спроводе пресуду (како је речено: декрет ). Ову ситуацију користе два удружења - Нова Истина и Arrowhead (можда би се могло превести као стрелоглави , не глава стреле). Касније се појављује и удружење које има за циљ помоћ жртвама (остављам без наводника, видећемо зашто, за она два удружења они су просто грешници). Уочљиво је несналажење до скоро сасвим повлачења легалних институција, као што је полиција (видећемо на крају не сасвим потпуно). Ова хорор серија  доживела је и већи успех него што је очекивано, а после веома запажене Squid Game . Било би поједностављивање када би се  Нова Истина  и  Arrowhead представили просто као "цивилно и војно крило" исте ствари. Нова Истина се бави објављивањем признања грешника и чак директним преносом егзекуције (елемен

Овај, мис'им, како бре, а јеси ли ти видо "Зубу" Роналда, значи, правог Роналда , а не ону Кристину?! Ово је књига за чије сам се читање, па и почетак овог блога-приказа одлучио кад сам видео приказ који је Теофил (Богољуб, Амадеус) Панчић написао на страницама "Времена". Одмах ми је дао три разлога зашто роман "морам" прочитати: 1. Како он рече, сукоб интереса , јер он, дакле Амадеус, један је од ликова романа. А са Богољубом сам имао "полемике", истина неколико година пре радње романа. Писма читалаца које је "либерално Време" тада објављивало, па и моја. Панчић наравно није одговарао, та он је већ стекао име , али веровали или не јесте једном један екс-министар. А што се Теофила тиче, његову колумну прву читам, свиђа ми се његов криптохипстерки стил и тенденција да прво лагано опљуне по својима , а ако нађе тему биће у њој веома упоран, да би касније показао на којој је заправо страни... осим ако му колумна ипак није само диферен

  Nije samo hladnoća ono što ubija Kratak opis na Wiki kaže da na ostrvu Fortitude na Norveškom Artiku sve izgleda mirno, ali serija nasilnih i izuzetno čudnih ubistava pokazuje kako u internacionalnoj zajednici koja ga naseljava svako ima svoju tajnu... Pa, ovakav zaplet nije ništa posebno novo, zapravo me rečenica podseća na ono što sam gledao ove godine.  Zanimljivo da mi atmosfera ove serije, pored svega, nije delovala kao mračna (sumorna, depresivna), kao što je to recimo bio slučaj sa serijama Dark i Counterpart . Zašto bi bilo tako? Možda zato što bela pozadina večnog snega i leda ne može delovati mračno. Zanimljivo je da, osim u prvih par epizoda, nemamo neki utisak polarne noći, dakle ima i nekog dana iako se dosta toga dešava noću. Ili atmosfera naučne i (ribo)lovačke zajednice (jedini resurs, mada se pominje neko kopanje, rudarstvo (?), a tu su i planovi za izgradnju hotela) deluje kao Last Frontier , a to ne može biti mračno rasoloženje, ne može biti bez neke nade, bez o

Moja priča koja je pobedila na konkursu udruženja Populiarti tema Gde je istina i tako ušla u zbirku Riznica uzdaha . Priča dolazi nakon uspeha priče Susret na trgu  i na neki način je nastavlja.  Tematika je i dalje aktuelna. Nadam se samo da imate vremena da ovo čitate u prazničnom odmoru, i odmoru od provoda, a ne jer se zatvarate. U svakom slučaju ne treba mnogo da se pročita, a vremena, nadam se vredi. Katarina je osećala neizdržljiv svrab. Pitala se kada će se već jednom „sve ovo“ završiti, jer ova pandemija je dosadila i bogu i ljudima. Pojavila se bakterija slične klase poznatim heliko bakterijama. Ovu klasu su zvali sol, zato što su ćelije patogena bile slične Suncu sa svojim zracima. Bila je rezistentna na većinu antibiotika (koji će ipak delovati zavisilo je od organizma) i izazivala gadne stomačne probleme. Kako se pojavila na „vlažnoj pijaci“ negde na jugu Kine, u početku su je zvali Kantonska bakterija, al to nije politički korektno da se imena bolesti vezuju za zemlje i