Подземље је спас

Протекла година била је веома креативна. Значајније блогове треба издвојити и овога пута неће бити по месецима, него по тематским групама. А бавио сам се разним стварима, од размишљања о Фермијевом парадоксу до Винчанске културе.  Па онда да кренемо, надам се редоследом по значају, а сигурно онако како сам се тема сетио.


Умјетност и светоназориПлан Црвено - одломак (мог романа, после дужег времена) Нови феудализам (из књиге Смрт Свима) Црна пилула - немој плаву, богами ни црвену! Постнихилизам - нови правац
Руне и остала магијаПрва фамилија (рунски систем) Друга фамилија Трећа фамилија Шаманизам (Мирча Елијаде) Кембелов пут хероја (Херој са хиљаду лица) Атеизам? Руне и Тарот Вирд и Орлог
Фантастика и остала култураУстоличење јарца - роман Тихане Тице Како је плитак Дејан Стојиљковић Црњански и Наполеон Сумрак хероина Џокер Џокер ревизитед Две врсте зла (антропоморфно и неантропоморфно, инспирисано предавањем о Толкину)
ВанземаљциАнтопоцентризам и антропоморфизам Где су ванземаљци? (разматрања Дрејков…

Почетак првог (истоименог) дела књиге Смрт Свима.

Упитан сам шта ми значи уопште ова фора са феудализмом, или новим феудализмом, па ред је да на почетку објасним. Просто имам осећај да се феудализам глобално враћа на велика врата, да је то неизбежан тренд, и да штавише то и није тако лоша ствар. Дапаче! Али одакле ми тај осећај? Сведоци смо урушавања, пре свега квантитативног, средње класе, која је требало да буде стуб (пост)капитализма, односно модерне тржишне привреде, која би била супер, самим тим што је модерна. Јер модерне ствари су обично супер… све што је модерно мора бити самим тим добро!  Данас је прекаријат (група људи са повремено-привременим пословима) заменио некадашњи пролетаријат, и све више се шири на фамозну средњу класу, односно обухвата и креативније послове. Онај ко нема финансијску сигурност не може бити припадник средње класе. Сам рад постаје привилегија. Некакав универзални приход ништа ту неће променити, јер чак и да буде пристојан (да се не животари у беди), …

Мислио сам да је Србија трагедија, сада знам да је комедија. Џокер, вероватно
Знате оно кад почиње предавање (не у оквиру факса или курса, него онако на неку тему, да се представи решење), па лик који га изводи крене од онога што сви (или ипак "сви") знају. Како то зна бити досадно! Али кренућу баш од тога. У филму Матрикс хакер Нео је открио неке ствари, али је дошао до нивоа кад тек треба да сазна шта је заправо иза ткања света. Добија једноставан избор између две пилуле. Попије плаву и заборавиће како се нашао уопште код Морфеуса, живеће даље живот "нормално". Попије црвену и сазнаће најзад како свет у ствари функционише, како је рече једном мој пријатељ, заправо је то ставио у текст на рунском курсу (рекох тад - мој човек!). Црвена пилула, наравно, значи непристајање, не само побуну него борбу за бољи свет. И наравно да ће "сви" у самодопадљивој слици рећи/помислити како би узели црвену пилулу. Ја међутим нисам сигуран, и то не само из потребе да контр…

Већ сада видимо да се пошав споља никако не може допрети до саме ствари. Узалуд нам је тражења, на том путу добићемо само слике и имена. Бићемо као неко ко би обилазио око замка тражећу улаз у њ, и не налазећи га, да време прође, скицирао фасаде. А то је заиста пут којим су ишли сви филозофи пре мене. Шопенхауер, Свет као воља и представа
Свет је моја воља и моја представа, основна је идеја филозофије Артура Шопенхауера. Већ на почетку разматрања можемо уочити другачији приступ него код осталих филозофа. Ту се не полази од аксиома и дефиниција као код Спинозе, дакле нечега што и не мора бити тачно (када сам креирао свој аксиоматски систем кренуо сам од тога да је он услован, дакле важи ако важе аксиоми, што није обавезно...), ни од "вечних истина" као код Лајбница (Шопенхауер критиковао), нити од онога што нам је извесно као код Хегела (непосредно чулно искуство), овде се креће од основне девизе (мота, можда можемо рећи пароле) која ипак није "пала с неба", него је н…

Врлина се не учи, као што се не учи ни гениј. За њу је појам јалова ствар исто као и за уметност, она га може употребљавати само као своје оруђе. Отуд би с наше стране било исто толико лудо ако бисмо очекивали да наши морални системи и етике створе врле, племените људе и свеце, као и да наше естетике створе песнике, кипаре и музичаре. Шопенхауер, Свет као воља и представа
Био сам на предавању када сам чуо фразу "победити сам себе" (и остао сам при томе да је то фраза). Предавач се наравно није сложио, ја сам се успротивио, чак ми је глас био "за октаву виши", како рече неко кога не волим да цитирам... Мој аргумент је био да ако неко уради нешто што је мислио да није могао (што је био пример на предавању), одакле је он тако мислио? Или му је тако нешто речено, тако је научен, или се суочио са препрекама (можда чак и болом) које је превладао. У оба случаја победио је нешто спољашње, наметнуто, а не нешто своје, сам себе. Да не улазимо сад у оно за шта је све Буда река…

Znate već šta se sve dešava "na društvenoj mreži"... Vele da fejzbuk ima dobar "organski feed", gde bi spadale razne grupe, ergo tamo đe možeš da deliš sadržaj a da ne platiš.  Zanimljive su one grupe čije je ime nešto ili religija, ili diskusije o nečemu ili religiji. Može se očekivati da će to nešto biti teško favorizovano, jer sve je bolje od religije, jer dobro znamo da je religija opijum za narod zanimacija za tupsone. Rekao bih da tih grupa ima dosta jer uvek je neko nezadovoljan kako grupa nije dovoljno antiteistička, krivi su, si claro, admini, inače isto ateisti ali relativno normalni ili prosto nedovoljno ekstremni. Evo videh kako se neko žali da na jednoj od takvih grupa ima previše "sektaša" - čitaj onih koji ne mantraju "Bog ne postoji i moj je neprijatelj".  Imao sam ja s takvima rasprave i ranije, i radio ono što ću da uradim sada, pa možete videti ovu teološku raspravu. Ili ova "rasprava" sa braniteljima Nauke, ateJiza…