План Црвено - одломак
Промоција: 11.12. у 19:30 клуб Прозор, Таковска 48, Готам Сити Београд
Црвену Империју води флегматична, али упорна раса. Ова раса влада небројеним народима који ће се бранити као један, ако осете да је целина Империје угрожена.
Стратешки план-сценарио Црвено, Пентагон
Непрегледна пучина била је мирна, као да је море прекривено слојем танког, савршено прозирног леда. Тако нешто било би немогуће у ово доба године, на овој географској ширини. Уосталом, била је поприлично спарна ноћ. Ипак, ледени мир мора ноћу није био неко чудо – ово је Саргашко море, насред океана, које ветрови и таласи углавном заобилазе. Али то не мора увек бити тако, Џеб је то знао из искуства.
Кратко је уживао у погледу. Месечина је површини мора давала сребрнасти сјај. Запалио је цигарету левом руком и пажљиво је поставио на вештачку шаку која му је била на десној руци. Шаку је изгубио првог дана рата против Црвених, код Халифакса. Повукао је дим и гледао на миран предео миљама около. По свему судећи, био је овде сам. А онда је вратио поглед на кокпит и на истој светлости Месеца видео слику Скарлет. Његова жена страдала је пре више од три недеље, када су Црвени бомбардовали Савану. Тада је одлучио да се пријави на овај задатак, иако је као инвалид имао распоред при штабу. Да учини шта може како се бродови непријатеља не би више никад приближили...
Џеб одмахну гвозденом шаком, цигарета одлете у море. Кратко опсова, па слегну раменима. Ионако је време да укључи мотор и крене према броду.
Морнарица је користила овакве чамце да би спречила изненађења. Сваки је био опремљен јефтиним мотором, способним да убрза чамац до петнаест чворова, али не сасвим поузданим. Чамци би отпловили сат и по од разарача који им је био база, онда патролирали према распореду, укљученог мотора или одмарајући на углавном мирној површини мора. Радар нису имали, али сваки је имао радио-станицу којом се јављао на двадесет минута или ако примети бродове Црвених. Поморска одбрана би се спремала ако изостане јављање и, наравно, ако је чамац упозори. У ових месец дана, како се спроводи програм поморског извиђања, много је чешће било посреди оно прво. Било је случајева да радио закаже. Но, тридесетак чамаца широм Атлантика Црвени су већ заробили или потопили. Џеб то није могао да зна као обичан морнарички извиђач, на месту на које се долазило углавном по казни. До сада је упознао тек три десперадоса који су се добровољно јавили, као што је и он урадио. Али као бивши штапски официр са везама био је обавештен. Податке о америчким губицима држао је за себе.
А Џеб је наравно знао и за оне податке који се нису тајили. У дванаест напада на обалу Сједињених Држава одбрана се показала спремном. Обавештена на време, деловала је са копна, уз помоћ обалске страже и бродова америчке морнарице. У сваком од тих напада барем би један разарач Црвених бивао теже оштећен. До сада је потопљено шест разарача, док је једна крстарица умало избегла такву судбину. Билтени су јављали да је непријатељ одустао од барем седам напада у које је већ кренуо, но то је ипак било нагађање. У сваком случају, захваљујући оваквим чамцима нанети су им пристојни губици, док су многи животи цивила спасени. Џебу је било жао што се није јавио одмах по започињању програма. Требало је да преживи личну трагедију која би можда (али мало вероватно – знао је) била избегнута да се јавио одмах, уместо што је „уживао“ у пасивности ратног инвалида у канцеларији. Свеједно, у последње две недеље Црвени су само три пута ненајављено запретили обали Америке...
Скренувши мисли са резултата програма и личних проблема, бацио се на практичне ствари. Није тешко управљати оваквим чамцем по мирном мору, али ипак то може да завара па да се залута. Тако нешто не би требало да буде фатално, али сигурно не би било ни пријатно. Провео би још сате на пучини, а на броду би му се због такве глупости смејали. Зато је проверио координате и исправио курс. Бацио је поглед на једноставну кућицу у којој је био, која би требало да даје некакав заклон од временских непогода. Јесте, када би на отвореном мору падала кишица! А Џеб је иза себе имао већ један ураган, рекоше му слабије снаге. Какви ли су тек они јаки!? – мислио је.
Приближавао се свом разарачу, па му мисли скренуше на непријатељску тактику. Ипак је он био у штабу и биће опет, чим рат буде тако захтевао. Није било логике да га оставе овде дуго, ма колика његова унутрашња потреба била. Дакле, шта ће сад учинити Црвени?! Ако су напади на обалу постали скупи, посебно бомбардовање већих градова на обали, чак и оних истуренијих какви су Бостон или Савана, почеће да нападају мање бродове Американаца. Вероватно оне усамљене, који су обезбеђивали извиђање. Као што је УСС Апоматокс, чију контуру на хоризонту је већ јасно видео. Све са једним циљем – изазивањем америчке атлантске флоте на двобој. И то ће се пре или касније догодити, знао је. Када се искрцао на палубу разарача Џебу су саопштили да је прекомандован у штаб у Отави.
Почетак романа План Црвено, аутор Иван Вукадиновић
Коментари
Постави коментар