Подземље је спас

Не стишава се узбуђење изазвано, сада већ чувеним, текстом "Елита и плебс". Осврти, било да су афирмативни или критички - што без изузетка зависи од страначког опредељења аутора (?! - оп.А.) - имају једну заједничку нит са основним текстом. Сви указују на напетост и латентни сукоб што тиња у српском друштву. Људи се одувек деле и сукобљавају по различитим основама. Некада су поделе засноване на природним карактеристикама (старост, пол, боја коже), а некада на социјално конструисаним одликама (иметак, статус, конфесионална или национална припадност). Разлике, њихово истицање, па и дискриминација других и другачијих, дуго нису перципирани као проблем. Напротив, у традиционалним друштвима проблем су представљали захтеви за укидањем тих разлика. Ствар се драматично, мада не преко ноћи, променила у модерно доба. Разлике и њима изазване тензије нису укинуте, али су - процесима цивилизовања на културном и демократском плану - у знатној мери пацификоване. Зато устави модерних демок…

Nije mi namera da ovde iznosim vrednosne sudove, uostalom ja sam se već opredelio. O Runama ne znam dovoljno da bih poredio, dok su moja saznanja o Tarotu informativna. Tako da ću izneti neke paralele, ono po čemu se ova dva sistema razlikuju, kako ja vidim. Ne znam da li će biti od neke koristi, u svakom slučaju što reče Gutović ne može da škodi.
Tarot karte postoje u Evropi od XV veka, a divinacija i druge okultne primene nisu poznate pre XVIII, barem tako tvrdi Wiki. No ne treba to shvatati kao apsolutnu istinu, jer tarotolozi se pozivaju na tradiciju od starog Egipta i Knjige Tota (ili je to pozivanje samo na Alisterovu verziju?), Jovanovo Otkrovenje u Bibliji, te kasniju tradiciju zapadnog ezoterizma (Rozenkrojcere i ostale). Što se tiče same Wiki kao izvora, u svom prvom blogu o Runama sam prokomentarisao da po tom izvoru Rune postoje od prvog ili drugog veka naše ere - to je možda korišćenje ovih simbola kao pisma, prema kojem su drevni narodi imali rezervi, korišćenje magijsk…

Дигла се фрка око лажних вести и њихових последица, уопште то се доста мистификује, а ствар је врло проста, па д видимо… Кад богомољка изиграва гранчицу, она наравно лаже. Да не лаже не би остала жива (и оставила потомство). Али ниједна богомољка не фолира остале како је ту да поправи свет, а да у ствари има неки себични интерес. Тако су Трамп и Џонсон много пута ухваћени у конкретним лажима, па шта! Али су зато сасвим искрени по питању природе човека и онога како свет функционише. И нису први у томе. Уосталом, како већ рекох, са Хитлером и Стаљином си бар знао на чему си. Са друге стране су разни „поправљачи човечанства“, како их је назвао Ниче. Последњи су они либералистички. Гњиде са својим вирту сигналингом… Наравно, и они ухваћени у сасвим „свакодневним“ лажима – рецимо Крукд Хилари како бежи од снајпера у Тузли годину дана по потписивању мира у Базнији… А да, чисто узгред, ови добротвори су нас мало бомбардовали…
Пре неког времена сам скинуо фајл о опасностима троловања и стајао ми…

Речју, универзално учење света подучава нас да све видљиве структуре овога света – све ствари и бића – јесу последице једне свеприсутне силе, из које оне настају, а она их подржава и испуњава током периода манифестације, да би на крају морали у њој да се растворе. Та сила је у науци позната као енергија, Меланежанима као мана, Сијукси Индијанцима као ваконда, Индусима као шакти, а хришћанима као моћ Божија. Њену манифестацију унутар психе психоаналитичари називају либидо. А њена манифестација у космосу јесте структура и флукс самог тог космоса. Џозеф Кембел, Херој са хиљаду лица
Дакле, питање је како ћемо ту свеприсутну силу назвати али, како ћемо видети, то није једино питање. Подсетио бих прво да сам поменуту енергију (за неке неочекивано) описао као стабилно стање материје. Енергија је оно што је било и остаје, појединачне ствари се мењају. Но пре него што кренемо у постављање случаја за (или против) атеизма, искрено бих питао - чему све то?!  Нема сумње да је реч о фијоци, али раз-…

У свом већ класичном делу Херој са хиљаду лица Џозеф Кембел је изложио пут хероја, у складу са схемом која се појављује у многим митовима, и он је назива мономит. Поновићемо другим речима тај пут хероја.
Митолошки херој, кренувши из свог скромног дома или замка, намамљен је, заведен или добровољно корача ка прагу пустоловине. Тамо среће сеновито биће које чува пролаз. Херој мора да порази или придобије ту силу и жив прође ка краљевству таме (битка са братом, битка са змајем, жртва, талисман) или га противник убије и он потоне у смрт (черечење, распеће). После прага херој путује кроз свет непознатих, али необично блиских сила, од којих га неке стављају под озбиљну претњу (искушења), а неке му дају магичну помоћ (помагачи). Када стигне до надира митолошког круга, пролази кроз најтеже искушење и задобија награду. Овај тријумф може бити представљен као херојево сексуално спајање са богињом-мајком света (свето венчање), његово признање задобијено од оца-створитеља (измирење са оцем), његов…