Подземље је спас

Ова тема је већ начета разматрањем научнофантастичног дела, па ћемо се прво надовезати.  Доста простора посветио сам разматрању система изнетом у делу Starship Troopers, либералне утопије, како је назива Саргон од Акада, и томе зашто је такав систем заснован на раздвајању бизниса и политике немогућ. То је утопија о којој говори Саргон, и могуће да је објашњава Хајнлајн (аутор књиге). Али шта заправо у филму видимо? Тамо видимо класу бизнисмена који безбрижно живе, аполитични су и наговарају сина да му је то доста. Зашто би ризиковао живот!? Ако има неке неправде, статистички мало, велика је вероватноћа да се то неком другом догађа. Ако бизнисмен а цивил (званично без политичких права) утиче на државу, то се некако свари... Да ли је то у историји постојало? Јесте итекако, и једини начин на који може дуже функционисати зове се империјализам (иначе оно што Саргон негира). Први (кшатрије) владају, други (трећи сталеж, вајшије, малограђани) се у то не мешају, докле год им послови напредуј…

Јастогу је потребно сигурно скровиште за одмор, место на коме нема грабљиваца и до кога не стижу природне силе. Осим тога, јастози током раста одбацују оклопе. Тада су меки и рањиви дуже време. Рупа испод каквог камена погодан је дом за јастога, посебно ако се налази на месту до кога може да довуче шкољке и остале отпатке ради затварања улаза, пошто се удобно смести унутра. Међутим, на свакој новој територији постоји мали број висококвалитетних заклона или скровишта, они су ретки и драгоцени. И други јастози  стално трагају за њима. То значи да се јастози често међусобно срећу док истражују. Научници су доказали да чак и јастог одгајан у изолацији зна шта треба да ради кад до тога дође. У његов нервни систем уграђена су сложена одбрамбена и агресивна понашања. Почиње да плеше унаоколо попут боксера, отварајући и подижући клешта, крећући се назад-напред, и с једне на другу страну, опонаша противника, млатара отвореним клештима. Истовремено из млазница испод очију избацује течност ка п…

За "лево-либералне", односно либтарде је фашизам све што је десно од Маркса, како је лепо рекла Лорин Саутерн (узгред дајући једно од најбољих објашњења фашизма које сам чуо). И то треба дословно схватити. Маркс је видео као крајњи циљ стварање бесконфликтног друштва до којег би се дошло конфронтацијом са буржоазијом, односно револуцијом, коју је Велики Мао сасвим вербално економично објаснио као насилну промену једне класе другом. Дакле, до друштва без насиља стигло би се насиљем. Троцки је то хтео опериционализовати светском перманентном револуцијом, док је Стаљин био за реалније решење развоја социјализма у једној земљи (светска револуција кад је она довољно јака). Тако и модерна антифа сматра да је насиље сасвим легитимно против било кога ко мисли да насиље може бити некада легитимно, они мрзе говор мржње и не устручавају се да то говором и насилним акцијама покажу. За неке "лумене" насиље је једино легитимно у борби против фашизма, како воле да нас просветле.…

Настављамо серијал Зашто нам овако иде, ово је трећи део.
Демократичност иницијације. Егалитаризам и дечје свезнање. О недостатку формалне иницијације у "православном" (израз из 17. века) хришћанству и последицама тога говорили су традиционалистички мислиоци Рене Генон и Александар Дугин. За разлику од западног, источно хришћанство нема верске редове, ни њима супротна тајна друштва. Часни изузеци су "оперативни масони" од Хетерије до Црне руке. Иницијација је крштењем начелно доступна свима, а људи даље напредују без неке формализоване припреме.  Последице су бројне, а неке нису очекиване. Добро је што нема клерикализма, односно мешања у државна посла вандржавног (и наднационалног) тела као што је Ватикан. Неки су масонима начелно замерали то што су изворно наднационални, па им национални интерес не би могао бити на првом месту. Међутим, није ли хришћанство у принципу анационално, односно наднационално - "Више нема ни Грка ни Јевреја..."
Лоших последица и…