Постови

Jednog će dana on sigurno doći

Слика
Komentar na klipu: Sećam se baš davno sam čitao tekst o uticaju religije na domaći rok, i videh da je neko pevao "On će doći i polja će opet biti zelena"... Ne znajući čija je to stvar to sam koristio u nekim svojim pričama izjavama, pokušao da nađem kasnije na Guglu.A onda čitam prikaz certa riječkog Parafa i vidim da je njihov album Zastave bio postpank i mračan, što me je zaintrigiralo. I naletim na ovu pesmu. Istina, nema bukvalno taj stih, ali to je to! Ali krenimo od početka. Inače upravo čitam knjigu Dušana Vesića Bunt dece socijalizma, gde se može videti kako je to bilo jednom u SFRJ
Novi talas je zapljusnuo sa severozapada, i tako se širio državom. Prvi su bili Ljubljana i Rijeka, gde su klinci poželeli da sviraju pank, iako baš nisu znali šta je to (putovanja u London bi pomogla) i da "nešto promene", iako baš nisu znali šta. Prvi bendovi bili su Pankrti i Paraf. Talas je onda preskočio Zagreb, ili se tamo polako krčkalo, zapljusnuo Novi Sad (Čonta, Pekin…

Невероватност незаражавања и закључци

Слика
DON'T LET COVID DOMINATE YOUR LIFEDonald Trump Наслушали смо се тога шта каже Тхе Струка, заборављајући да је ствар, самим својим значајем по живот, што се каже мултидисциплинарна. У том смислу и ја имам своју струку, то је информатика, а са њом је уско повезана област названа статистика и вероватноћа. За овај текст биће нам сасвим доста вероватноћа и то нешто што се најлакше израчунава - кумулативна (не)вероватноћа независних догађаја. Видећемо ускоро шта је то. Сваки догађај има вероватноћу да ће се догодити, ту улазе и његова потпуна немогућност или извесност. Ако имамо два независна догађаја, вероватноћа да ће се оба догодити је Р = А * В. Ако се истоветан догађај понавља више пута лако се израчунава вероватноћа да ће исход увек бити исти. Најпознатији пример је са бацањем новчића. Вероватноћа да неће испасти "глава" је тачно 1/2. Вероватноћа да кад више пута бацамо ниједном неће бити "глава" (или да ће увек бити "писмо" је) 1/2, 1/4, 1/16, 1/32...…

Космологија Ђордана Бруна

Слика
У свемиру нема центра; у безграничној неизмерности космоса свака тачка може да се сматра као средиште. Центар универзума је свуда, а периферија нигде. Међу световима у бескрајном космосу влада хармонија, јер се у њима шири божја снага. Божанска прасупстанција оживљава и одуховљава целу природу и све ствари у њој. Циљ божје активности је савршенство свемира. Материја је само бескрајна могућност; њоме Бог као уметник уобличава ствари. У животу космоса не може бити механичке нужности; у њој истовремено владају највиша дужност и најсавршенија слобода. Управо, све што постоји, постоји нужним начином. Нужност и слобода су исто. Бруно оптимистички верује да је свемир увек савршен, али да појединачне ствари у њему клијају, расту и вену. Што се човек више уздиже до схватања целине космоса, тим мање осећа болове и зло што владају у свету. Мудар човек уздиже се над тескобом земаљског живота, да би уживао у посматрању свемира. При томе њега обузима духовна љубавна страст, коју Бруно са изванредним…

Шта можемо научити од животиња

Слика
Имао сам прилике чути да треба сузбити анимално у себи. Увек бих се побунио - шта фали животињама, човек је тај који прави проблеме!? Зашто би сузбијали оно што нам је од природе?! (Уосталом анима значи душа). Постојала је чак једна филозофска школа која је добила име по - псима. Били су то грчки киничари, школа чији је истакнути представник био чувени Диоген. Међутим, како сам ја cat person у овом блогу ћу причати о томе шта сам научио од мачака, тачније мог мачка. Имам извесну нелагоду кад започињем писање блога. Не само да је заснован на личном, што обично не радим, него ћу причати о ствари која се многима не би свидела, ни сам нисам сигуран да сам урадио исправно, али такав избор је начињен... Мој мачак је ушкопљен. И колико могу да видим он нема проблема због тога. Не можеш знати шта је "у глави" другога човека, а камоли животиње, али стварно не видим да пати. Из тога извлачим закључак - он не може да уради неке ствари, али не осећа никакву потребу за тим и нема с тим про…

Вештачки кинески вирус

Слика
Рад Ли-Мен Јанг и других аутора назван Сарс-Ков-2 је неограничено биолошко оружје открива неке ствари у позадини овог вуханског или кинеског вируса. Поднаслов је такође индикативан: Истина откривена демаскирањем организоване научне преваре на великој скали.  Као и за сваки вирус и за овај се може претпоставити природан или лабораторијски настанак. Претходна студија исте ауторке (научнице) имала је наслов Неочекиване карактеристике генома Сарс-Ков-2 указују на софистицирану лабораторијску модификацију пре него на природну еволуцију... После објављивања рада ауторка је морала да бежи из Хонгконга, док су њене изјаве у Сједињеним Државама цензурисали "либерални" медији (могло је да се види на Фокс Њузу), на "друштвеној мрежи" је фактчековано и слично...  Теорија "природног настанка" и даље опстаје на сличностима са корона вирусима који постоје међу слепим мишевима као што је RaTG13 (и још неки) и у последњем раду се дубинском анализом података жели поткопати т…

Кад је пукло, ба

Слика
Најбољи претпостављају једно свему другоме: вечну славу пролазним стварима. А већина је сита као стока.Хераклит „Мрачни“ Неки, могли бисмо слободно рећи, мејнстрим рефрен је како су била два "кврца" у начину мишљења - један почетком Средњег века (кога још зову "мрачни"), други после Ренесансе. Насупрот томе ја ћу навести друга два кврца - један нешто пре Сократа, други Француском револуцијом. Али прво само укратко, зашто се помињу она прва два пада у људској мисли? Идеја је да је крајем антике Црква наметнула своје догме, док је крајем Ренесансе то урадила Наука. У оба случаја имамо догматизам који гуши људски разум. Ја ћу насупрот догми поставити релативизам као већи проблем. Из релативизма следи нихилизам. Постнихилизам не би требало да буде пуко држање за крхотине преосталог, он би требало да се врати корену односно извору и примарним енергијама.
Па какво је то првобитно виђење света које везујемо за оне које зовемо пресократовци? То је метафизика која је дошла из …

Ернст Јингер Радник

Слика
Мора се знати да у епохи радника - уколико она буде оправдала своје име, за разлику од свих данашњих партија које себе називају радничким - не може бити ничега што се не би поимало као рад. Рад је силовитост песнице, дамар мисли и срца, живот дању и ноћу, наука, љубав, уметност, вера, култ и рат; рад је кретање атома и сила које покрећу звезде и Сунчев систем. Ернст Јингер, Радник Давно је било кад сам читао Радник од Ернста Јингера. А онда видим прво у Либартесу занимљив текст где се то дело помиње, недуго затим др Несторовић је у свом повратничком гостовању поменуо баш ово дело - наравно у контексту маски које радници носе на послу, све док сами не постану маска, односно у Јингеровој методологији тип. Наметнуло се ново ишчитавање овог епохалног дела.За почетак сместио бих Радника у ондашњи дух времена, Миша Ђурковић у уводу каже у осрамоћену епоху либерализма (или барем период када се сматрало да је либерализам осрамоћен, да ништа актуелно не нуди). Долази до изражаја неки осећај крај…