Подземље је спас

Од како се појавила нова мода било је доста зајебанције. Мени се свидео статус на "друштвеној мрежи" где вели како му сви који возе електричне тротинете изгледају као жртве жешћег вршњачког насиља. Исти је био и мало (вербално, наравно) агресивнији, па рече како добија жељу да их јури летвом. Или тако некако... Слика десно такође доста тога говори (ако је битно, мазнуто од жене, 90 одсто да је и она то поделила од раније). Са друге стране, видех статус (парафразирам) - Prestanite više da hejtujete one koji voze električne trotinete, posebno mučkarce, ako već nemate šta da ... Овде жена узима у заштиту одређене припаднике другог спола, а замера јопет неким мушкарцима. Реаговао сам смејањем (одг. смајли) и мрзело ме је да се расправљам. Иста је писала роман са мотивима словенске митологије (аутобиографски?), ал кад је почела "мој муж", па "мој муж", ко да тај нема име, сморио сам се. Још би било јаче да је написала супруг. Не одговара ми нешто на поруке, п…

Занимљиво је шта се одабире за почетак дела које се бави одређеном темом. Некада су ту дате дефиниције, мање или више дидактички написане. Некада се креће од поЈенте, или можда нечег занимљивог, што би заголицало пажњу. Не знам да ли је друго или треће било циљ Александра Гајића, тек он је своју књигу Звук и заједница, која се бави рокенролом, почео са рокерима који су умрли млади (пре свега ту је Клуб 27). Да ли је тиме хтео истаћи неку (о)култну димензију рока, или дати парадигму смрти саме те (више од) музике?  Следећа тема је исто тако занимљива - продаја душе ђаволу, да би се стекла вештина свирања. Гајић истиче да тај мотив није баш нов у року (помињао се и код Паганинија), такође повезан је са мотивом раскршћа (видети како је то у нашој митологији, у вези са тзв. ритуалима прелаза, код Сретена Петровића - Српска митологија).  С обзиром на цитате људи који долазе из СПЦ, или парацрквених кругова (епископ Јован Ћулибрк, Владимир Димитријевић) рекло би се да ће и Гајић оплести по…

Имао сам прилику да прочитам роман (развој радње није класичан) који је мушка верзија Дневника Бриџит Џонс.* Како нисмо исти (ма шта неки причали) и овде постоји разлика - у годинама. Жена која се није удала, односно засновала породицу (како би сад тупсони на те-ве рекли "остварила се као мајка") у својих 35 до 40, еквивалент је мушкарцу који то исто није успео са својих 50 до 55. Наравно, ако је ово неостваривање из психолошких или емотивних разлога, медицинске који су све већи проблем остављамо по страни (мада ће бити у наставку пар примедби и што се тога тиче). Не кажем да не може бити занимљива прича жене која је са 50 остала сама, и чуо сам занимљивих таквих прича, само нисам имао прилике да то читам у књизи. Роман Бог ми је сведок је ипак доста мрачнији од Бриџиног дневника, иако је и овде гарантовано смејање наглас док се чита. Његов протагониста је издан и продан од бивших послодаваца и жена, заплашен имигрантима, у лошим породичним односима (које на моменте идеализ…

Не стишава се узбуђење изазвано, сада већ чувеним, текстом "Елита и плебс". Осврти, било да су афирмативни или критички - што без изузетка зависи од страначког опредељења аутора (?! - оп.А.) - имају једну заједничку нит са основним текстом. Сви указују на напетост и латентни сукоб што тиња у српском друштву. Људи се одувек деле и сукобљавају по различитим основама. Некада су поделе засноване на природним карактеристикама (старост, пол, боја коже), а некада на социјално конструисаним одликама (иметак, статус, конфесионална или национална припадност). Разлике, њихово истицање, па и дискриминација других и другачијих, дуго нису перципирани као проблем. Напротив, у традиционалним друштвима проблем су представљали захтеви за укидањем тих разлика. Ствар се драматично, мада не преко ноћи, променила у модерно доба. Разлике и њима изазване тензије нису укинуте, али су - процесима цивилизовања на културном и демократском плану - у знатној мери пацификоване. Зато устави модерних демок…