Подземље је спас

DON'T LET COVID DOMINATE YOUR LIFEDonald Trump Наслушали смо се тога шта каже Тхе Струка, заборављајући да је ствар, самим својим значајем по живот, што се каже мултидисциплинарна. У том смислу и ја имам своју струку, то је информатика, а са њом је уско повезана област названа статистика и вероватноћа. За овај текст биће нам сасвим доста вероватноћа и то нешто што се најлакше израчунава - кумулативна (не)вероватноћа независних догађаја. Видећемо ускоро шта је то. Сваки догађај има вероватноћу да ће се догодити, ту улазе и његова потпуна немогућност или извесност. Ако имамо два независна догађаја, вероватноћа да ће се оба догодити је Р = А * В. Ако се истоветан догађај понавља више пута лако се израчунава вероватноћа да ће исход увек бити исти. Најпознатији пример је са бацањем новчића. Вероватноћа да неће испасти "глава" је тачно 1/2. Вероватноћа да кад више пута бацамо ниједном неће бити "глава" (или да ће увек бити "писмо" је) 1/2, 1/4, 1/16, 1/32...…

У свемиру нема центра; у безграничној неизмерности космоса свака тачка може да се сматра као средиште. Центар универзума је свуда, а периферија нигде. Међу световима у бескрајном космосу влада хармонија, јер се у њима шири божја снага. Божанска прасупстанција оживљава и одуховљава целу природу и све ствари у њој. Циљ божје активности је савршенство свемира. Материја је само бескрајна могућност; њоме Бог као уметник уобличава ствари. У животу космоса не може бити механичке нужности; у њој истовремено владају највиша дужност и најсавршенија слобода. Управо, све што постоји, постоји нужним начином. Нужност и слобода су исто. Бруно оптимистички верује да је свемир увек савршен, али да појединачне ствари у њему клијају, расту и вену. Што се човек више уздиже до схватања целине космоса, тим мање осећа болове и зло што владају у свету. Мудар човек уздиже се над тескобом земаљског живота, да би уживао у посматрању свемира. При томе њега обузима духовна љубавна страст, коју Бруно са изванредним…

Имао сам прилике чути да треба сузбити анимално у себи. Увек бих се побунио - шта фали животињама, човек је тај који прави проблеме!? Зашто би сузбијали оно што нам је од природе?! (Уосталом анима значи душа). Постојала је чак једна филозофска школа која је добила име по - псима. Били су то грчки киничари, школа чији је истакнути представник био чувени Диоген. Међутим, како сам ја cat person у овом блогу ћу причати о томе шта сам научио од мачака, тачније мог мачка. Имам извесну нелагоду кад започињем писање блога. Не само да је заснован на личном, што обично не радим, него ћу причати о ствари која се многима не би свидела, ни сам нисам сигуран да сам урадио исправно, али такав избор је начињен... Мој мачак је ушкопљен. И колико могу да видим он нема проблема због тога. Не можеш знати шта је "у глави" другога човека, а камоли животиње, али стварно не видим да пати. Из тога извлачим закључак - он не може да уради неке ствари, али не осећа никакву потребу за тим и нема с тим про…