Ефекти грчког Οχι

Велика победа грчког народа је један од оних догађаја после којих "ништа више не остаје исто". Но, ако ћемо анализирати ситуацију манимо се звучних фраза. Сада ћемо видети неколико могућих сценарија који могу уследити. Прво што ћу рећи је да видим потресе на светским финансијским тржиштима, но не очекујем богзнашта, јер Grexit је реч која је већ одавно ушла у речнике. О томе нећу више, јер нисам стручан за те ствари.
Оно што нам бар подсвесно делује као исход који следи, сматрам практично немогућим. Негде "у дубини мене" циник већ каже "и ми смо рекли не страном посредовању на Косову". После свега није чудно мислити (прибојавати се) да се ипак ништа неће изменити... Међутим, тако нешто сматрам практично немогућим. Не зато што су Ципрас и Варуфакис некакве моралне громаде, што можда и јесу, али ја етичност немам намеру да процењујем. Него зато што 61% гласова Οχι стварно има неку тежину! Овде је кључна ствар што се одлука мора донети брзо. Влада Сиризе је коалициона и нема баш толико јаку већину. Могуће је да их остави коалициони партнер или да се њихови посланици побуне, ако народ буде игнорисан. Референдум је подржала и Златна Зора, која је сада трећа ако не већ и друга партија по снази. На левици је још и ККЕ - комунисти који су се изјаснили против референдума и против ЕУ. 
Уосталом, ми смо од своје референдумске одлуке одустали после агресије највеће војне алијансе. Не говорим то моралисања ради, већ једноставно да представим да сламање Србије није ишло лако. А сламање Грчке може такође да буде процес који ће дуго трајати (сценарио 3а). Сада нема времена за тако нешто (пре него се донесе одлука), посебно зато што су се неки елементи (редови пред банкоматима) већ показали недовољним да промене вољу народа...
А сада ћу представити сценарија која сматрам реалним. 
1. Грчка остаје у еврозони, тзв. Тројка попушта. Ово је заправо веома могућ сценарио. Већ је назначено да је грчки дуг практично неодржив, што даје шлагворт за промену става. Неки грчки уступци би помогли да друга страна "сачува образ". Оставку министра финансија Варуфакиса (очигледно припремљен потез) треба схватити као такав уступак, пошто је он у европејским круговима изразито неомиљен. Међутим! Већ је исходом референдума ЕУ бирократија тешко поражена, нервозне реакције Јункера треба тако читати. Неким већим попуштањем би и Ангела Меркел могла да се сматра пораженом. Ту није толико проблем Грчка, него што су најесен избори у Шпанији. Ако Подемос победи, ЕУ може бити у крупној невољи. Касније могу захтеви за ревизијом политике стићи из Француске или Италије. Оне финансијске је тешко одбити позивајући се само на либералистичке флоскуле. Могуће је да ће ЕУ овде "трепнути", а затим покушати "контролу штете" тако да прво у Шпанији остану на власти партије естаблишмента. Проблем може бити и сама Немачка где је народ изразито против финансирања Грка, а партија Алтернатива за Немачку је за напуштање евра. А Варуфакис ће и даље бити утицајан, заправо он је победник и ако није више формално на функцији...
2. Привремени излазак из еврозоне. Ову могућност наводим само зато што је поменуо немачки министар финансија Шојбле. Међутим... није ли то, мало ... глупо?! Логику је ипак могуће уочити. Тиме би се избегао хаос, а Грчка би се касније потрудила да буде добар ђак, па да "испуни услове" за поновно увођење евра, једном кад се среди. Међутим! Оваквом одлуком би се прво отуђили Грци који су и даље за евро, а некаквом помоћу да се преброди криза били би охрабрени они који су за драхму. Касније би могли да се осете позитивни ефекти монетарне назависности (девалвација). Чисто логички - ако Грчка среди своју привреду, онда је стабилна и ван еврозоне, што би хтела да се врати - можда тада људи не буду имали добра сећања на период евра. А ако не среди привреду, што би јој се омогућавало да је сређује пријемом у еврозону на трошак Немачке, ако је већ једном избачена?!? Уосталом, изгледа да сам појам "евро" већ дуго нема магнетску привлачност. После свог банкрота Исланд је хтео да уведе евро и уђе у ЕУ, па је чим се ситуација (веома брзо) стабилизовала, одустао је од оба. Уосталом, шта ако тако "привремено" крене да излази Шпанија или чак Француска. Тамо постоје партије које су за промену система, или чак напуштање евра. Хоће ли и они тако "привремено" напуштати еврозону, и на шта ће она после тога личити?!
3. Напуштање еврозоне. Сасвим могуће и ако се следи економска логика једино могуће. Могуће су две подваријанте.
3а. Напуштање еврозоне и крах Грчке. Грчка не може да среди своју привреду, економију и фанансије и после банкрота се налази у све већим проблемима. То могу подстаћи из ЕУ, посебно Немачке да би показали цену коју плаћа онај ко им се супротстави и тако избегли нова "одметања". Циљ био био рушење Сиризе и довођење кооперативније власти. После овакве референдумске подршке јасно је да то не би ишло лако и брзо, но не би било немогуће. Али, кога довести после Сиризе?!? Пасок више не постоји, а Нова Демократије је такође у проблемима. Да не буде по оној народној терали лисицу, истерали вука - терали Сиризу, истерали Златну Зору. Све већи проблеми са имигрантима такође могу томе водити. Да не говоримо да се Сириза већ обраћала за помоћ Путину, неки аранжмани већ постоје, а може и да користи вето у ЕУ и НАТО на који формално има право... Најзад, на шта би личило претварање једне (можда тад бивше) чланице ЕУ у "пропалу државу"!? То ипак није Либија, Сирија а ни Украјина. Овако бруталан чин довео би до освешћења многих Европљана. 
3б. Напуштање еврозоне и стабилизовање економије. Чисто економски сасвим могућ сценарио. Грчка је већ на ниском нивоу одакле је лако забележити раст. Сигурно је да би првих месеци било тешко, посебно по остатке средње класе које би погодиле девалвација и инфлација. Међутим, инфлација никад не прати девалвацију. Сетимо се шта се све код нас могло за марку 1993. Тачно је да би Грци неко дуже време били релативно сиромашнији, у смислу да им је скупо путовање ван земље или набавка неке увозне робе (техничке рецимо). Међутим, коме је осим неке више средње класе толико до путовања у иностранство (у земљи која има такво море), а технолошки геџети се не морају мењати сваке године. Зато би грчка привреда постала конкурентнија (искрено, могли би се позивати и на јефтину радну снагу), а то би се посебно односило на туризам. Пошто су иначе јефтине дестинације у Африци веома безбедносно проблематичне, Грчка би могла постати прави хит следеће туристичке сезоне, за ону већину која би да се јефтино проведе. За ову сезону је већ касно у оваквом сценарију... Но! Да ли би овај сценарио ЕУ бирократија и Немачка тек тако дозволили? Шта ако се покаже да напуштање еврозоне није никакав велики проблем?!? Онда то више неће бити никаква јерес. Тим путем крећу Шпанија, Француска и Италија, а ЕУ престаје да постоји у садашњем облику. Тако да се и овде види како је дугорочно најбољи сценарио за Грчку заправо најгори за ЕУ. 
Дати су могући исходи оваквог изјашњавања грчког народа, с обзиром актуелне финансијске проблеме. Дубљих тема се нисам дотакао, но не треба занемарити да из Сједињених Држава ово будно прате, Грчка је веома битна у јужном крилу НАТО, такође из разлога "енергетске безбедности" - читај: Американци су изразито против Турског тока, који се већ протеже на Грчку. Утицај Америке био би посебна прича...
Остаје да се објасни још једна ствар. Грчка власт се потрудила да каже како није ово изјашњавање против евра и изгледа да је у томе успела. Мада је тешко сад проценити колико оних који су гласали Οχι је за повратак драхме, а колики број људи је поверовао Сиризи да ће само појачати своју преговарачку позицију. Објаснимо овај феномен. Ту постоје две психолошке ствари.
Прво, банкрот и промена валуте били би тешки из почетка, примања у односу на евро би испрва драстично пала. Људи се тога боје. А Сириза ни доласком на власт није обећала "крв, зној и сузе" и тешко да има неког у Европи који би сада био тог формата (патетични као наш Премудри који се стално "жртвује" се не рачунају). Уосталом, у мирнодопским условима се такве ствари теже обећавају. Има логике да неко види проблеме одмах, а са нивоом поверења у политичаре њихово разрешење никада. И можда је у праву. Зато се неко у Грчкој боји напуштања евра.
Друго, сећам се још 1993. кад сам био у војсци "народне мудрости" људи са осмољетком - а што није један динар, једна марка? То је деда Аврам и урадио, и није чудо што је био веома популаран. Док је то могло да се одржи. Али ми немамо немачку привреду, па не можемо имати ни немачку валуту. Ако тако отворено кажеш излажеш се опасности да те схвате како потцењујеш свој народ. Стварно, зашто не бисмо имали стабилну валуту као Немци, или чак исту као они? Па... рецимо зато што то много кошта. А негативне ефекте "чврсте валуте" (као што је рецимо сад динар који је барем мало прецењен) је тешко народу објаснити. Ту је део привлачности еврозоне, па ће отворено против ње пре ићи они који имају искуство своје јаке валуте. Више је отворених противника евра у Немачкој или Француској него у Грчкој, док Британија која се сећа глобалне владавине фунте на евро и не помишља...
Иван Вукадиновић
п.с. Гуглујући већ чувено Οχι, нађох слике које указују на већ једно "историјско НЕ" из 1940, Вики каже да је "дан НЕ" грчки национални празник, у знак сећања на дан када је грчки диктатор Метаксас одбио ултиматум Бенита Мусолинија 28. октобра 1940. Грчка војска је ускоро затим потукла италијанску, Немачка се умешала, што је водило окупацији Југославије (мада је до тога могло доћи и из других разлога). Сасвим могуће да је ово историјско искуство имало психолошког ефекта при овом изјашњавању Грка. Више о томе
пс. пс. Наслов је намерна алузија на текст "Ефекти француског NON" који је објавио НИН док је био наш (и звали су га кНИН) пошто су Французи одбацили на референдуму Европски Устав. Онда је било "појео вук магарца" из разлога у које не бих сад много улазио (рецимо да је Саркози победио на анти-имигрантској реторици и разбијању арапских демонстрација). Чини ми се да сада неће бити тако и да сам разлоге приближио...

Коментари

Популарни постови са овог блога

"Викинг" - пропагандни филм

Сеоба Словена као "модел великог праска"

Рачун за електричну енергију