Koledo

Koledo je biće koje se može posmatrati na dva načina. Kao zimski duh i kao božanstvo. Praznici u čast Koleda su se organizovali tokom zime, a najveći praznik je bio Koljada, koji je bio na dan zimskog solsticija. Običaji ovog praznika zadržani su i u hrišćanstvu, a ima autora koji smatraju da je hrišćanstvo preuzelo ovaj praznik i slavi ga kao Božić. U Bugarskoj se Božić i dalje naziva Koleda. Takođe se čestita vesela Koleda ili čestita Koleda.
Koledo je blizanac sa Ovsenjom. Njihova majka je Zlatogorka Maja a otac Dažbog. Ovsenj je rođen pre Koleda, pa je uprega konje u nebeske kočije praveći put svom bratu Koledu. Ovsenj se pojavljuje leti a Koledo zimi.

Koleda je u narodu običaj po kojem je od Božića do Bogojavljenja grupa maskiranih mladića i mlađih oženjenih ljudi obilazila svaku kuću u selu i pevala koledske pesme, izvodeći pri tome i razne mađijske radnje, sve sa željom da se utiče na zdravlje ukućana i da se dočara obilje i napredak kuće. Na području Bosanske Krajine koristio se i naziv čarojice za koledare.

Koleđani ili koledari su zauzvrat dobijali poklone u hrani od svake kuće. Kod zapadnih Srba običaj se davno izgubio, tako da su i podaci o njemu veoma retki. Zabeležen je kod Srba u Bosni, na Ozrenu i oko Maglaja, gde su koledavci (koledare, koledarice, vješalice) u grupama od 10 do 15 momaka i mlađih oženjenih ljudi obilazili određeni zaselak. Pošto otpevaju pesmu, ulaze u kuću, traže razne namirnice, a decu plaše da će ih vešati o verige (otuda i naziv vješalice). Običaj je bolje poznat u istočnoj i južnoj Srbiji. Kolede se pripremaju na nekoliko dana pred Sv. Ignjata, negde već od Nikoljdana, a glavna priprema sastoji se u izradi maski.

O tome kako su se "paganski", odnosno prehrišćanski običaji rodne vere zadržali u novom hrišćanskom kontekstu, postoji dosta podataka. Kod Istočnih Slovena dvonedeljni period zimskih praznika, koji počinje Badnjim danom 6. januara, a završava se Bogojavljenjem 19. januara, naziva se nekršteni dani. Nekršteni dani su smatrani za opasan period, vreme kada duše umrlih i nečiste sile ulaze u svet ljudi. Po verovanjima Istočnih Slovena, Bog, radujući se rođenju sina, pušta s „onog sveta“ sve umrle i zle duhove da šetaju po „belom svetu“. Time je objašnjavano negativno tumačenje tog vremena kao „Đavoljeg“, „nečistog“, „zlog“, „strašnog“ i „štetnog“.
Dolazak lica sa „onoga sveta“ prikazivale su božićne maskare, među kojima su najpopularnije figure strašila – vampira sa zoomorfnim crtama, staraca, pokojnika. Domaćini su učesnike koledarskih obreda primali kao sakralne goste i „božje poslenike“.

U krug predstava o nevidljivom prisustvu duhova u čovekovom životnom prostoru vezane su i mnogobrojne zabrane: nije se smelo šiti, presti, vezivati, seći, bosti šilom...inače bi priplod domaćih životinja bio kriv, slep, unakažen. Čitav period nisu iznosili đubre iz kuće – da ne iznesu svoju sreću. Briga o duhovima - zaštitnicima kuće izražavala se u zabrani prazne trpeze tokom noći. 
Centralani momenat sva tri božićna praznika predstavljala je zajednička porodična ritualna trpeza koja je predstavljana kao parastosna trpeza: obavezno jelo bilo je koljivo, na sto je postavljan prekobrojni priboj – za duše. Pre večere je obavljan ritual pozivanja za sto duhova predaka ili štetnih sila: mraza, gradonosnog oblaka, vuka...
Prisustvo duhova u ljudskom prostoru obezbeđivalao je, po narodnom verovanju, mogućnost da se zaviri u budućnost, čime se objašnjavaju mnogobrojne forme božićnih gatanja.
Verovanje o povratku došljaka s „onoga sveta“ natrag , u carstvo mrtvih, poslednjih dana božićnih praznika, dobija svoje ritualno oblikovanje u nizu običaja tumačenih kao simboličko „sprovođenje“ duhova – isterivanje koleda, zime, mraza. 

Dakle, imamo nesumnjivo htonski karakter ovih zimskih praznika. On nije nespojiv sa solarnim principom, jer Sunce je zimi htonsko - ono je veći dao vremena "ispod zemlje". U drugim, a sličnim kulturama, imamo takve htonske praznike - kod Kelta su to Heloween i Samhain (Walpurgis Nacht), kada se "otvaraju portali između svetova" i "užasi hodaju zemljom". Sve nam je to dobro poznato iz savremene kulture, no treba znati da imamo naš pandan ovim praznicima.

 

Prema Čajkanoviću, otelovljenje vrhovnog srpskog boga, za koga on smatra Dajboga, ponekad se opisivalo i kao Hromi vuk ili Hromi Daba; ovo drugo ime je možda izvedeno baš od Dajbogovog imena, a kasnije je, pod uticajem hrišćanstva, ovaj naziv pripisan đavolu. Postoji i jedno veoma davno zapisano verovanje koje je istovremeno i zanimljivo i zastrašujuće. Naime, slovenski susedi su bili ubeđeni da se svi Sloveni ponekad pretvaraju u vukove! Vuk je solarni simbol, dok hromost ukazuje na njegovu htonsku komponentu.
Recimo i jedno egzotičnije tumačenje, koje ne bih naveo ni pod "egzotikom" da autor Nikola Milošević nije svojevremeno pisao za zbornik Rodna Vera. Koledo predstavlja silazak boga Krišne ili Krišnjia na zemlju. Koledo je dao ljudima znanja o vasioni i nebeskim telima. Dao im je knjigu o zvezdama koja su Sloveni zvali ,,Zvezdana knjiga Koleda’’. Ovde se dolazi do druge sličnosti Koleda i Krišne. Krišna donosi ljudima znanje u vidu knjiga – Veda, a Koledo takođe donosi znanje ljudima. Naime po vedizmu se može smatrati da je koledo jedno od otelotvorenja Krišne, odnosno Krišnji, kako se ovo božanstvo javlja kod Slovena. Koledo je napravio i kalendar za ljude, koji su Sloveni zvali ,,Dar Koleda’’ i otkrio je ljudima nauku o Velikom Kolu (Mlečni put verovatno). Po legendi poslednji silazak Koleda na zemlju se može predpostaviti da je bio oko 6530. godine pre nove ere. Od tad se ovo znanje prenosilo s kolena na koleno. Grci su govorili da su sveto zvezdano znanje dobili od Hiperborejaca sa severa. Hiperborejci su bili narod u grčkim mitovima, koji je živeo na dalekom severu. Hiperborejci nisu znali za ratove i živeli su u izboilju. Poštovali su Sunce i sunčana božanstva. Navodno u njihovoj zemlji Sunce nikada nije zalazilo. Po tome što su poštovali sunce i živeli na severu u odnosu na Grke moglo bi se zaključiti da se radi o Slovenima. A o dobu kad su Sloveni živeli u izoblju i nisu znali za ratove svedoči i Velesova knjiga. Tako da se može postaviti teorija da su grci dobili svoja astronomska i astrološka znanja upravo od Slovena. A Sloveni su ovo znanje dobili od Koleda. Da hiperbojersko poreklo nije samo puka izmišljotina može se uveriti iz arktičke teorije Bandgahara Tilaka, koja do sada nije opovrgnuta.

Najzad, recimo nešto o značaju godišnjeg ciklusa inače. Ključna okupljanja Staroslavaca prate ovaj solarni ciklus - kratkodnevnica, dugodnevnica, dve ravnodevnice. Mišljenja sam da je našim precima on jedini bio dovoljan. Koristimo i kalendar po kome ispraćamo 7523. godinu. Lično sam prema tome skeptičan, jer rekoh da ljudi nisu imali posebnog razloga da broje godine, sve dok nisu "pali u istoriju" kako bi rekao Mirče Elijade. Ostavimo ovo po strani, pogledajmo šta nama to znači. Jer ja našu veru posmatram prvo antropološki, pa onda metafizički. Po struci sam informatičar. I onda napravim kod koji vadi neke podatke, i naravno zaboravim da promenim godinu (bogovima hvala, uvek bistrimo podatke iz više godina). Tako se iznerviram jednom pa kažem da pametni ljudi i ne znaju koja je godina. Jer ne moraju da znaju. Da li ste i vi ponekad se tako osećali?