Сајам и последњи дани

Некад се до битних података, видећемо стварно битних ако смо народ који држи до себе, не само занимљивих, дође некако узгред. Информација није ни нешто посебно скривена, требало би да буде у домену опште културе, па нек ми се не замери ни извор, а то је Quora. Од масе питања на која тамо одговарају има и оних која имају смисла, с друге стране можда је тачно и оно да нема глупих питања, само одговора. Тек, питање је ваљда било да ли је римски свет био напреднији или не од средњевековног, у одговору је било да су Римљани подигли куполу од пренапрегнутог бетона, која и данас стоји у Риму (познати Пантеон) и да је то била највећа таква купола док у Београду није подигнута већа - Хала 1 Београдског сајма.

Не треба много причати о томе да ме је овај податак навео на размишљање - не о Римљанима онда, него о нама данас.

Истини за вољу, Хала 1 (заштићена од 2009. - чак релативно недавно, што нам говори да има неке среће) није предвиђена за рушење, АЛИ: 1. Колико је овим властима веровати?! Београдска тврђава је мало дуже заштићена па се планирала нека гондола. 2. Какве она сврхе име сама за себе!? 

Одговорићемо ускоро на друго питање, као и на нека друга. Овај блог ће бити донекле личан (какав сваки блог и треба да буде), а донекле и документован (колико се потрудим). Говорићемо о самом Сајму (о Хали 1 чију праву вредност заборављамо и о Сајму као месту окупљања и догађања) и о повезаним стварима - Београду на води и "Експо 2027" - прво је разлог а друго повод зашто Сајам уопште треба рушити / изместити.

Сајам - купола и прикљученија

За почетак довољно је видети шта о Хали 1 Сајма каже Вики:

Хала је замишљена као савремено обликовани урбанистички комплекс, грађена дотад непримењеним техникама претходне фабрикације, уз употребу такозваног пренапрегнутог бетона, по пројекту тима у којем су били архитекта Милорад Пантовић и грађевински инжењери Бранко Жежељ и Милан Крстић. Кружног облика, покривена куполом чији је распон 109 метара, што је највећа купола на свету направљена од пренапрегнутог бетона. Максимална висина износи 30,78 метара и има више нивоа подељених на: сутерен, арену, партер и две галерије. Сутерен има функцију помоћне просторије, магацина и канцеларија, док остали нивои служе као изложбени простор. Укупна површина хале је 21 280 m2, од чега изложбена површина је 15 030 m2.

Београдски сајам са својим изложбеним халама, једно је од највреднијих дела српске послератне архитектуре и представља сведочанство техничког, технолошког, научног и креативног узлета друштва крајем педесетих и почетком шездесетих година 20. века. Својим урбанистичким и архитектонским решењем, димензијама, складношћу облика и општом импозантношћу, сврстава се међу најуспелија остварења домаће архитектуре.

Из овога се види чега се "ми" (власт нас нажалост представља) одричемо, потцртано је да није ремек дело архитектуре само Хала 1, која ће наводно остати, него и остале, које ће извесно нестати (ако их не спречимо). Занимљив је и податак који налазимо у чланку да је Сајам "један од три светска сајма која се налазе на реци". Занимљиво је из угла прича о изласку Београда на реке које трају безмало деценијама и чија је последица (донекле оправдано) овај тзв. Београд на води као и низ недавних веома комерцијалних (и инвеститорских) пројеката, као што је линијски парк, Лука Београд, итд. Наравно да не можемо кривити само ову власт што нам је буквално под носом (конкретно, десетак метара од ограде) било и остало заборављено решење барем једног од простора - интеграција сајамског простора са обалом, кроз културне, забавне и барем делимично комерцијалне садржаје. Истина, у том случају би требало регулисати оближњу Топчидерку и шта се све с њом излива и улива у Саву, али то је ваљда нужно решити све и да не желимо тамо да правимо променаду...

Остаје нам да размотримо два повезана питања - шта са оним због чега иначе идемо на Сајам (биће пребачен у Сурчин, тако кажу) и која је практична судбина издвојене Хале 1, све и да је не сруше. 

Што се тиче првог питања, верујем да нисам једини коме је прва асоцијација Сајам књига. Да се не лажемо ова манифестација је већ годинама у слободном паду, и то је невезано за ову тему рушења и измештања Сајма. Ипак, Сајам књига постоји и поставља се једноставно питање: Да ли ће неко да иде на Сајам књига у Сурчин!? Слично можемо питати и за Сајам туризма (веома повољна летовања купују се током зиме), козметике, намештаја, било чега... Једино можда Сајам аутомобила може бити боље организован у Сурчину, на евидентно више простора и, под претпоставком да тамо долазе људи који возе, можда (можда!) потегну колима све до Сурчина па на нови Сајам... Наравно, сад говорим о одласку у Сурчин са данашњим градским превозом и другим саобраћајним условима широм Београда, метро ваљда стварно нико не очекује тако скоро, а прве две линије нису ни планиране до Сурчина (иако је тамо аеродром Никола Тесла, што је посебна прича)...

Друго је питање чему ће служити Хала 1 Београдског сајма, да ли ће бити препуштена пропадању као, такође заштићена, зграда железничке станице? Рецимо да стварно постоји добра воља да се заштити и даље развија (у шта после свега наравно да сумњамо); коме ће та грађевина имовинско-правно и организационо припадати, ако то више не буде ЈП Београдски сајам (иначе партијски плен већ годинама, али то је посебна прича). Шта од ње може учинити приватни сектор, да ли би промена власника значила само промену имена које је помало тешко пратити (тренутно су МТС Арена и МТС Дворана, обе сасвим добро функционишу)? 

Да ли ће у овој хали бити одржаван и даље драстично скучени Сајам књига или можда још неки од поменутих? Посетиоцима сигурно неће бити комотно (и овако су знале бити велике гужве, ипак последњих година све мање), а отвара се логично питање - чему онда нови сајам у Сурчину!? И о томе ћемо понешто рећи, уз могуће решење проблема.

Друго могуће решење су концерти. Али Сајам (Хала 1) ту већ бележи драстичан пад. Разлог је једноставан: није тешко хвалити ово ремек дело социјалистичке архитектуре, али оно има једну ману - ужасну акустику. Док је то био једини простор (осим оних отворених) за стварно веће концерте, могло се некако. Сада са конкуренцијом Арене стварно тешко функционише са том сврхом. Поред акустике проблем је и саобраћајни, пошто је нешто на блиском Новом Београду и одмах до аутопута много боље повезано с остатком града.

И ту долазимо до још једног проблема, независно од тога да ли ће у Хали 1 бити и даље одржаване сајамске манифестације или концерти. Како ће све то функционисати у непосредном окружењу Београда на води?! Да и ће му ова стаклено-бетонска скаламерија својом инфраструктуром помоћи (није немогуће) или ће га практично задавити (делује много вероватније)?!

Београд на води

Више пута чули смо Врховног Паризера како свали своја достигнућа (а јадан је онај који себе хвали), па прича како је пре тамо био змијарник. Морам признати да гајим извесну носталгију према томе што је било пре, ово је лична ствар, овај пасус можете и прескочити. Биле су тамо олупине бродова, могло се бициклом уз реку, била је и нека веома повољна продавница испред које се могло сести и попити пиво, неко би свирао гитару, некад би запретила туча… Сликао сам све то када је постало јасно да ће се ствари променити. Но не кажем да је због мене требало „кочити прогрес“ и сад имамо тај Београд на води, какав је да је…

Око овог најновијег дела Београда развиле су се поделе које у суштини одговарају властима које су покренуле тај пројекат. Некима је све то одвратно, па маштају и о рушењу, аверзију шире на споменик Стефану Немањи, и сл. Са друге стране су пропагандисти пројекта који заговарају његово ширење на пола Београда, или докле год инвеститорима одговара. У суштини, треба разликовати два случаја баш према ономе што је било пре: 1. пре је био отпад или крајње привремени објекти (мада су неки у таквима живели годинама) 2. пре су биле функционалне целине, које се сада измештају или их треба изместити.

Нећемо овога пута о свим аспектима нелегалности и прања пара везаним за пројекат Београда на води, о рушењу које су спровели комплетни идиоти у фантомкама, и сл. О томе је већ доста речено. Позабавићемо се тачком два, јер Београдски сајам ту спада. Ни овде немамо само једну, већ у овом случају три, донекле различите, приче:

1. Железничка станица

2. Аутобуска станица

3. Сајам

Претерано је бити носталгичан за Железничком станицом каква је била, мада се последњих година (а првих година овог века) стање у нечему поправило. Ипак, та станица је уклоњена без достојне замене јер је Прокоп (односно „Београд Центар“) смејурија. Није ни морала бити уклоњена. Јер једно је помоћна инфраструктура која са савременом железничком технологијом није ни потребна или се може (све везано за терет) изместити. Остала би сама станица за путнике, као рецимо будимпештанска Келети којој се нема шта замерити. Становницима Београда на води би заправо одговарало да им је обновљена железничка станица под носом, или можда не би ако их сама помисао на воз вређа…

Аутобуска станица је опет нешто друго. Када је већ отишла железничка ни она не мора бити на старом месту. Она долазна која је већ одавно порушена не недостаје много. Што се тога тиче, не делим носталгију Богољуба Панчића. Заправо, мени (ваљда још понекоме) би одговарала аутобуска где се планира – Нови Београд код Бувљака. Наравно, тек пошто буде потпуно изграђена. Но разумем да некоме више одговара како је сада. Цела расправа је тренутно теоретска, пошто ова власт нешто није способна једну аутобуску станицу да сагради.

Најзад Сајам. Овде је прича доста другачија јер имамо објекат који је сасвим добро функционисао деценијама, а да при томе чак није постојала потреба за већим простором (и да се појавила, видећемо, имао би где да се прошири), тако да би његово измештање била чиста глупост. Осим тога, некако делује да је већ безобразно далеко од онога где је Београд на води почео, па да овај део града мора и тамо да се прошири. Не треба потценити креативност ове власти када треба спровести неки приватни интерес, и то некако глупо оправдати. Ипак је и њима било лакше за манипулацију када се појавио Game Changer – EXPO 2027.

Експо 2027

С обзиром на изборе који сваки дан треба да се распишу, разговарао сам са другаром, који рече како би подржао опозицију али да не одустану од Експа јер „кад смо већ добили глупо је одустајати“. У принципу се слажем, мада било је недавно одустајања (Експо 2023, Аргентина). Са друге стране треба бити свестан да, осим оних првих светских изложби, нико се од тога није „обогатио“, трошкови су обично већи од директних добитака, мада слика може бити другачија када се гледају добици у инфраструктури. Опет, самом изградњом неће „Сурчин да процвета“, како нам већ трубе надлежни министри, и наравно Паризер лично. Иначе, реч је о општини која је почетком века била међу најбогатијим у Србији (тренутно је можда нешто другачије), па колико су њима нова улагања неопходна?! Компаративне предности су наравно ту – аутопут, сад и цела обилазница, аеродром… С тим у вези, пада ми на ум да се тамо изгради објекат Републике Србије, где би се државним гостима из иностранства показивала најновија достигнућа Тигра на Балкану, а они би тамо током посете обитавали. Не би било потребе да се пола града блокира кад неко дође, али ова власт иначе ужива у таквом загорчавању живота грађана…

Ја лично знам за случај Лисабона, јер на кратко сам био тамо, простор се сад зове Експо јер одржана је тамо изложба. Магловито се сећам нечега од пре двадесетак година, знам да је била гондола (али не до Алфаме, што би био пандан Калимегдана). Поводом те изложбе изграђен је и мост преко естуара Тежа, који се тамо баш шири, дугачак 25км, можда највећи тада у Европи. Импресивно за тада најсиромашнију чланицу ЕУ.

Нека паралела се може повући са Олимпијским играма (рецимо да је за Експо у Шангају потрошено више него за ЛОИ у Пекингу). Грчка економска криза (још један њихов банкрот) имала је свој прапочетак када се градила Атина и остатак Грчке поводом њихових ЛОИ. Тада су се задужили, па су после то крили. Можемо ли бити сигурни да знамо колико је сада Србија стварно дужна, а колико ће због Експа да се задужи? Лондон је 2012. одустао од тога да јури Пекинг 2008. по уложеним средствима, па се нису обрукали. 

Да скратимо причу, нека и буде Експо, али мора ли да се у њега улупа баш толико милијарди, можда може нека мање… Ово што ћу сад предложити је теоретски – треба проверити постоје ли неки формални услови око површине на којој Експо мора бити одржан, па онда можда овај предлог не може проћи. Ово је више предлог за размишљање, и проверу… Са друге стране, све и да нема друге до да се Експо одржи у Сурчину мора ли због тога Сајам бити тамо премештен и да ли сте сигурни да би држава (дакле, ми народ, јер ми смо држава) тиме уопште приходовала. Са овом влашћу и Београдом на води у трансакцији не надајте се парама од продаје иначе веома скупог грађевинског земљишта.

Предлог је једноставан – да се Експо одржи тамо где је данас Београдски сајам, уз додатна улагања и ако треба проширивања. Доста тога (гараже, паркинг простор) могло би бити испод земље. Поменимо предности два моста у непосредној близини, за саобраћајну доступност се не треба бринути. Већ је поменут излазак на реку, тиме се не би добило толико простора, колико би све постало лепше, а да не кошта много. Ако треба, сасвим је на месту проширење до данашње „границе“ Београда на води. Тиме би, истина, нестао Југошпед, то (сквотерско?) место алтернативне културе које сам тек упознао, али он би иначе постао жртва Београда на води. Имало би смисла да се ширење Београда на води ограничи до угла булевара Вудроа Вилсона и Војводе Мишића, а иза тога да буде комплекс Сајма (односно Експа).

Али све и да је ово технички изводљиво и по правилима Експо-организације, са овом влашћу је политички немогуће. Они неће одустати од прилике да још једном зараде приватизацијом јавног интереса, а да то упакују у грандиозне пројекте којима би хранили свој его и засенили простоту понеког гласача. Ко зна шта су коме већ обећали када је почео пројекат Београда на води. Но и за то има лек – како рекох, ускоро су избори. Дотле, а и да се нека друга власт не би попишманила, треба потписати петицију за опстанак Сајма, учествовати на протестима ако их буде и поменути и овај случај рушења Београда (што је облик насиља) на протестима који су у току.

До победе!

Иван Вукадиновић

Бранко Жежељ: Изумитељ који је унапредио грађевинарство

Перун у Београду на води - прича потписника ових редова, повезана баш са рушењем Сајма

Рушење Београда мора стати! - потпиши петицију! (Крени - Промени)