Волите ли планинске реке?

Као и многе друге разорне глупости, и ова нам долази од наше драге ЕУропске уније. "Србија је као потписница уговора о оснивању Енергетске заједнице земаља југоисточне Европе и Европске уније у обавези да до 2020. из обновљивих извора подмирује 27 одсто својих потреба за електричном енергијом".
У позадини свега је, наравно, она ложњава око глобалног загревања. Нећу улазити сад у питање неке научне оправданости целе те приче. Погледајте део Фрогс ен грандмадрс, где сам раније рекао (са другим примерима) како се бркају ствари. У страху су велике очи, па "нешто мора да се уради". А неко од тога зарађује. Онда се заборавља да нису сви обновиљиви извори енергије заиста еколошки. Пример тога су и ове деривационе мини хидроелектране
Осим што уништавају природну средину, најлепшу планинску природну средину Србије, ове хидроелектране нам се не исплате. Нама, грађанима ове земље. То је зато што струју добијену из обновљивих извора, тзв. "зелену струју", повлашћени произвођачи продају ЕПС-у за 2,5 пута већу цену него што је средња цена киловата у Србији. Грађани тренутно за "зелену струју" плаћају комерцијалну цену која износи 6,5 цента по киловату! Не само да је уништавање Природе, него је и пљачка!
Инжењер електротехнике из Ниша Горан Токић објашњава како функционишу овакве хидроцентрале. Прво се гради мала брана, не виша од пет метара, то је водозахват. Са дна водозахвата креће цев неколико километара низ планину, и висинска разлика претвара потенцијалну енергију у кинетичку, што покреће турбину... "Главни проблем је количина воде. Ако би се скренула мања количина воде, не би било еколошке катастрофе. Међутим, у пракси се скреће 90 до 100 одсто воде и тако имамо катастрофу."
Душан М. Бодирога каже да према плановима за изградњу оваквих скаламерија, 700 река у Србији може бити изгубљено, са 2-3000 км њихових водотокова у планинама. Приликом изградње сво дрвеће у околини се сече и добијамо "4 км нечега што личи на градски кеј". Постоје и други проблеми.
Чули сте за бујичне водотокове, које помињу од како се не улаже у локална водопривредна предузећа. Поплаве 2014. нису биле само због "миленијумских вода", зар не! Код оваквих хидроелектрана реке сјуре целу бујицу у низију, па ви видите...
Могући су и обрнути проблеми - пресушивање артерских бунара и извора планинске воде у Србији. То је зато што планинске речице имају порозно корито, а цев није порозна - барем док не зарђа или се не пресече. Тај проблем за неколико година може да захвати и градске изворе воде. Изгледа да може да се лако догоди да ово буде већи проблем од фамозног "никловања Србије", које нам је претило. 
Битно је истаћи разлику у односу на ранију технологију - акумулациона језера. Потписник ових редова је кад је чуо за протесте помислио на та лепа језера испрва му није било јасно "шта се сада буне". Акумулациона језера прикупљају воду, која је погодна за рибарење, наводњавање и туризам. Она делују антипоплавно, пошто је могуће испустити акумулацију када се очекују веће падавине. Дакле све супротно него ова чуда! Истина, праве и она понеки проблем, јер смирују воду. 
Грађани су се већ побунили против планова да се овако уништи Стара Планина. На протесту су осим локалних активиста говорили декан Шумарског факултета проф. др Ратко Ристић, професор Биолошког факултета у Београду Предраг Симоновић, активисткиња из Јошаничке Бање која је претрпела штету због хидроелектране Јелена Дрманац, Марко Шћибан испред еколошког кампа на Старој Планини коју су основали студенти билогије и фудбалски тренер Зоран Ђоршевић, познат по раду у Африци. 
Треба истаћи две ствари у конкретном случају, које су верујем опште у Србији. Градска управа (која се сад прави ненадлежном) је 2008. активно учествовала у изради Катастра малих хидроелектрана на Старој Планини. Променом просторног плана за Пирот 2011. општина је изгубила ингеренције над делом територија. То се догађало у време "бившег режима", што значи да неко може да има "лак излаз" из ситуације коју није започео. Но тај "неко" може и да се крије иза тога да је неко други раније све то уговорио, а он "само спроводи", као што је радио по питању Бриселских договора око Космета или пропуштања НАТО трупа кроз Србију... Што се мене тиче, битно је рећи да се бунимо против система, а не ове или оне власти
Друга занимљива ствар је да активисти кажу да су били изложени притисцима, али слабим. "Општинске власти тражиле су да скуп не буде политизован јер се плаше да неко не искористи протест и политички подрива. Реакције општине су доста млаке, а ми сумњамо да  је то због бојазни да ће им бити нарушена политичка репутација". То ме подсећа на оперативни план који сам предложио. Сетимо се како су многе општине подржале иницијативу против ГМО. У атмосфери сталне предизборне кампање власти су невољне да раде непопуларне потезе. Само им треба ставити до знања да су такви потези непопуларни. Али не треба бити наиван - капитал овде има интересе, борба неће бити лака.
Овакве ствари не треба политизовати. Не, ту нема контрадикције. Почетком осамдесетих сви ти дисиденти и интелектуалци нису очекивали да ће да сруше комунизам, касније смо наравно видели колико је систем био близу паду. Али су били организовани да одбране своје достојанство и непосредно окружење, онда пре свега "друштвено", а сада су дошла времена да мислимо више на оно природно, које је иначе важније. Када ако не сада, ко ако не ми!
Иван Вукадиновић



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović

Десет типова који шкоде српској десници, први део