Прича за шанком

Буковски Чарлс

или... Стари перверзњак. Ко стар?

  • Причам ти причу...
  • Не! Стварно!
  • Нестварно!
  • Ту где сад стојиш, стајао је он. Пио је ракију из ове флаше и из ове чаше. Тресао је пепео у ову пепељару. Платио, подригнуо и изашао на она врата.
  • Ко?
  • Чарлс Буковски!
  • А јеси ли ти био ту тад кад си био ту?
  • Не, него си ти био!
  • Јесте ли причали?
  • Он не зна српски.
  • Јеботе... Буковски! А зашто ти не знаш енглески?
  • Не сери, нисам писац, бармен сам. А које ти стране језике говориш? Ти си писац!
  • Јесам курац. Пишем кратке приче!
  • Па коју си пичку материну онда?
  • Ја сам пијанац и зато причам са тобом, будало глупава. Да сам писац, причао бих са критичарима, издавачима, имао бих своје читаоце...
  • Јес', у праву си.
  • Једи говна и наточи ми ракију, очисти пепељару и затвори већ једном та врата, промаја је.
Београд, 09.01.1995.
Драган Н. Кљајић
Кратке приче
Што на живот личе

Коментари

Популарни постови са овог блога

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović

Десет типова који шкоде српској десници, први део