Хиперактивизам и глобално загревање

Људи су канцер планете, рекао је агент Смит у Матриксу. У моментима мизантропије тешко је не сложити се. Човек свашта нешто ради, и то не може проћи без последица. Има више од четири године како сам се бавио глобалним загревањем, и то не самом појавом, тј. причом постоји ли, колико неким нуспојавама као што је политичка позадина, свезнање правника о тој теми или мешање баба & жаба (фрогс ен грандмардрс). Сада је време да се тиме поново бавим, наравно из нешто другачијег угла.
У суштини подаци су сасвим јасни. За нека два века просечна температура порасла је на планети за око један степен, што је 0,3 одсто, док је број људи порасто за преко три пута. Проблем је тумачење, јер човек не само да се драматично размножио, него све више утиче на биосферу, посебно копна. Можда је укупна биомаса човека и доместифиованих врста и даље занемарљива, али је утицај на биосферу изловљавањем, експлоатацијом и загађењем већ драматичан. Можда је чак "глобално загревање" скретање теме са палете других проблема. Наравно, тај наратив се може посматрати и као неко "опште упозорење", које би "подигло свест" и гледе других проблема... Само што су таква упозорења превише апстрактна, и остају без ефеката. А могу довести и до контраефекта, што се већ понегде догађа.
Ако неком сцијентисти (научном талибану) већ само име блога/аутора није било довољно да одустане од даљег читања, нити горња два пасуса, можда одустане сада. Поменућу конкретан повод за овај блог. Имао сам објаву. Не баш као Џозеф Смит, али видећемо...
Током медитације видео сам планету Венеру. Не као симбол љубави, него њену атмосферу како су је виделе тамо послате сонде. Јавио се Один и рекао да је озбиљан. "Ево где води ваша бакља знања! То се може догодити и вашој планети." За ову причу је битно што сам на крају разговора упитао шта ја могу да учиним. Одговор је био: "Сви ви стално нешто чините."
Морам рећи да нисам баш био одушевљен, јер не волим себе озбиљно да схватам, посебно кад су овакве ствари у питању. Више волим улогу трикстера, но можда се баш овде може одиграти трикстерски. Бог ми је рекао да сви ми (људи) нешто чинимо, што се може прочитати као сугестија да не морам ништа да урадим. Међутим, могу указати на то каква су чињења најгласнијих људи што се тиче ове теме. Од којих више штете него користи... (Иначе, не улазим али дозвољавам различита тумачења порекла своје визије - можда је све "у мојој глави", али и да је тако, што бих то игнорисао).

Ако гледамо најозбиљније (или ајде да кажем мејнстрим, они себе приказују озбиљним) медије што се тиче ове теме - информативне или научно-популарне, рецимо CNN, Wired... Приметићемо у последње време уочљиву фразу: Време је да се паничи. 
Не морамо се сетити Хербертове Дине и Муад Дибовог "Страх је убица ума", да бисмо видели колико је то бесмислено. Какве се уопште одлуке могу доносити у паници, а њој су званични научно-политички кругови били склони и пре него је званично објављена...
Просто запањује колико је одсуство инжињерске анализе, а ја ово као инжењер говорим. Инжењерски приступ је практичнији од академског, и одговорнији. Нити су предложене мере анализиране са тог становишта (њихове последице, осим ако се баш оне не прижељкују, што ћемо видети...), нити неке друге мере које су, видећемо, могуће. Али да видимо прво на шта се своди оно предложено.
Ако погледамо график горе, видимо да оно на шта се све те мере своде покрива (у најбољем случају) тек око 40 одсто емисије гасова и то СО2, а не (по научницима) опаснији метан. Идеја је да се производња струје (плус грејање) сведе на обновљиве/зелене изворе, а транспорт полако пребаци на струју (из мреже или аутономне произведену). При томе није све обновљиво аутоматски "зелено"о томе сам баш ономад писао (фрогс енд грандмадрс), а ни оно што јесте "зелено" или "еколошки" у смислу да производи енергију без емисије СО2 може да прави огромне штете у локалној средини (а глобална средина је синергија локалних). Ту мислим на деривационе мини хидроцентрале, које су еколошки гледано клање вола ради кило меса, али неко ваљда на томе зарађује... 
Област индустрије и изградње се скоро не помиње, ваљда јер је технолошки диверсификована, па би тек читав низ решења ту могао нечему допринети. Пољопривреда (дакле прехрана) која носи скоро четвртину је занимљива тема. У неким мерама & аџендама је практично нема, јер је јасно колико је тешко (а питање и колико је морално) ту нешто мењати. Зато ће се у научно-популарним медијима (рецимо Национална географија) често причати о "храни будућности", неодрживости говедине, потреби да пређемо на инсекте и месо од матичних ћелија, ако већ не желимо бити вегани. Помиње се и "нарастајућа средња класа Кине", ваљда како не би смела да једе оно што је уобичајена дијета "златне милијарде" - зато сам поменуо моралност.
Ипак, занимљиво је да се у поселедње време помиње како постоји неко решење краве мање да прде (испуштају метан), што звучи смешно, али ако нема нуспојава нити сумњиве технологије (ГМО) свакако подржавам. А ако тога има, треба пажљиво размотрити...

Толико техничкој страни решења. Погледајмо геополитичку. С обзиром на укљученост ликова као што су Ал Гор и Сорош од почетка приче, тешко да бисмо је могли негирати. Рекли бисмо да ова прича има две стране - унутрашњу и спољашњу. Једно борба демократа против републиканаца, односно Силиконске долине против нафташа. Друго је потреба да се прво смањи утицај Блиског истока и "тамо неких диктатура" (Русија, Иран, Венецуела), односно њихови приходи од екстракције ресурса. Плус да се утиче (ако не и смањи) развој привреда као што су пре свега Кина, онда Индија, који увозе фосилна горива, мада имају и своје (Кина угаљ), али се пре неких десет година нису имали елтернативну технологију (сада се ствари ту мењају). Бразил је ту био на обе стране, као привреда у развоју са вишком ресурса...
Људи који нису никакви негатори глобалног загревања поставили су једноставно питање - ко треба то да плати?! И превели су са еуфемистичког на српски фразе као што су "негативни раст". Оне значе лишавање широких слојева, односно да будемо још јаснији да ове и следеће генерације треба да живе у понечему горе него претходне. То је оно што нам "Наука" нуди... То је како нам све говори у супротности да "природом човека", уопште неким еволутивним импулсом. Свака врста тежи да буде инванзивна, кад год то може. А сасвим је сигурно супротно идеји линеарног напретка фаустовске (западне) културе. Занимљиво да "еколошки свесни" либерални кругови никада нису били спремни да од саме те идеје одустану...
Зато не треба да нас чуди спектакуларни неуспех Мак(а)рона да погура неке "еколошке таксе" на бензин, што је био повод побуни "жутих прслука". Наравно, узроци су доста дубљи, но ти дубљи узроци, ароганција либералних снобова, итекако корелиларију са њиховом "еколошком свешћу".

Најзад, шта нам ваља чинити? Пре свега, запањујуће је одсуство једноставног закључка - ако је технологија (заправо човек виа технологија) ово све проузроковала, нико да се сети да технологија може све и да реши. Све ове катастрофичне пројекције иду до краја овог века, а понашају се као да ће технолошки све остати на данашњици. Што је, сложићемо се, бесмислено! Посебно што се може нешто учинити...
Занимљиво је да су то поменули, само поменули, они "рационални", при томе више пажње посвећујући неком циничном "поентирању" против својих конзервативних непријатеља (кемтрејлс), него самом разматрању у оквиру иначе подугачког чланка. Нису заборавили рећи да ефекти нису истражени. А да ли је истражено чему би водила рецесија у Кини (а ваља истражити јер кад је било тако у претпрошлом веку је у Тајпишком устанку погинуло више људи него у Великом рату)!? Али либерална елита је ваљда неосетљива на проблеме тамо неких кинеза, ако их и не жели, да јој ови не би уништили "демократију"...
А није да се не може нешто учинити. Но да кренемо од тога ко ће то да плати. Такса би морала бити прогресивна према приходима, а и донације (шта је Зукербергу милијарда долара...) би могле доћи од филантропа. Скупљена средства (апстрахујем проблем контроле и управљања, наравно да постоји и да мора бити решен) би могла бити коришћена "међународно" или од стране највећих држава поделом на два дела.
Половина ономе што већ некако ради, мада не би се свих 50 одсто користило на те "пројекте". Бар пет одсто треба да буде финансирање преиспитивања. Да добијемо званично да су деривационе хидроцентрале опасно срање, или нека нас просветле (само аргументовано) да је еколошка корист ипак већа од штете. Оваква контрола би морала бити независна не само од политичара, него и од академске заједнице и њеног "консензуса".
Друга половина, у истраживање и развој. Неке технологије које би решила проблем већ постоје, али су скупе. И да наравно, и овде истражити ефекте.
Па да поменем понешто.
Прво, одакле нам топлота уопште долази? Си кларо, од Сунца. Подсетимо се шта је све Миланковић рекао о томе. Заклони (делимично наравно) извор, и оборио си температуру! О томе је причао научни ентузијаста (како себе описује) Исак Артур. Не могу да се сетим тачног клипа. Засејавање стратосфере фолијама дало би неке резултате. Да народе, то личи на кемтрејлове, али уочимо да причам о нерђајућем металу изнад атмосфере. 
Друго су генетички модификовани ждерачи угљендиоксида. Које је поменуо један од научника, којег сматрају "негатором". Наравно да треба размотрити све ефекте, с обзиром да је ово ипак ГМО која може ући у екосистеме. Мени је лично то мање зло од неког колонијализма 3.0 које би хтеле да уведу "либералне елите". Могли би се за експеримент користити затворени екосистеми, природни као што је скоро нестало Аралско море, или вештачки направљени - рецимо ископавањем Сахаре и прављењем одвојеног плитког мора рецимо на територији Мауританије.
Најзад, ако желимо бити озбиљна цивилизаија, ред је да размислимо о глобалној контроли климе. Само са тиме смо цивилизација типа Кардашев 1 (она која утилизује ресурсе своје планете). Онда неће бити проблем да ли је нешто топлије, јер проблем су иначе неконтролисане осцилације, до којих теоријом хаоса долази и код малих промена улазних величина... Да, глобализам. Али не мислим да је глобално управљање само по себи зло, јер битно је ко влада.
Римско Царство и Персија Кира Великог биле су исто глобалне силе...
Иван Вукадиновић



Коментари

Популарни постови са овог блога

Како је плитак Дејан Стојиљковић

Псеудопатриотизам

Јуриш у поробљену отаџбину